Три дана су прошла од протестa и митинга…. Богу хвала и свим заслужним организацијамa и појединцима (и видљивим и још више оним јавности невидљивим), што суботња окупљања прођоше у миру без иједног проблема…. И свакако, што се на примерен начин заврши тај ”помпезно најављивани народни протест”…

Сви добронамерни припадници српског народа као и ретки али искрени нам савезници и припадници правдољубивог света који су били информисани шта се то догађало и разумели шта се то припремало у суботу у Бања Луци, у суботу вече су одахнули… Не поподне, него касно навече када су и последњи аутобуси стигли у најудаљеније крајеве најмлађе српске државе, и кад су сви ”опозиционари и позиционари” на миру, без инцидента, током и на крају пута стигли својим кућама…. За разлику од већине ТВ публике која је одахнула одмах по завршетку скупа, тек дубоко у ноћ су се угасила светла бањалучке позорнице, завршио рад јавних и тајних штабовa, и прeстала брига добронамерних и забринутих професионалцa разних служби и организација који су дочекали миран завршетак ове сложене операције високог ризика.

На жалост одахнули смо само за кратко…. Колико кратко, онолико колико је потребно да се узме довољно ваздуха, сагледа потенцијал, исправе грешке, окупе потребни појединци и направе техничке и оперативне припреме за нове кораке, за нове наметнуте и пројектоване догађаје… Биће то кроз парламентарне и још више ванпарламентарне активности oд стране оних који данас не могу на изборима да победе, биће то јавне и тајне радње, и будући догађаји који неће више изгледати као они у суботу, и који ће се извесно спроводити по другачијој методологији…. Наравно, биће у аранжману истих налогодаваца, са делом истих извршиоца, али и са новим лицима која ће се појављивати у јавности, који ће добити прилику да одиграју своју добро плаћену ролу на бини која се простире на целој територији државе и у представи која је јавно извођена већ неколико пута, на различитим местима. Наслов теме се зове: ”Промена власти ванпарламентарним путем”, или: ”Пројекат рушења Републике Српске?!“,

Тешко да ћемо бити више у прилици (бар кад је Српска у питању) да гледамо истовремено одржавање, један до другог, два организована скупа људи окупљених крајње различитим – супротним поводом, посебно у атмосфери виђеној 14.маја, са истим, мирним, ненасилним завршетком..

Суботње окупљањe, кад је у питању намера организатора опозиционог протеста, није било замишљено с циљем да буде један обичан краткотрајни и мирни протeст, напротив, план је био другачији. Снажним, правовременим и саборним деловања великог броја појединаца, организација и на крају самог народа, спречен је планирани сценарио. Зато је и ред да се прво захвалимо свима онима који су допринели да се ризично окупљање у Бања Луци заврши на миран и достојанствен начин.

Не набрајајући их по редоследу важности и количини утицаја којим су допринули да Република Српска добије прву, велику и важну битку у новом наметнутом специјалном рату или прецизније речено – процесу ”обојених” протеста и других јавних и тајних метода дестабилизације који су и формално започели против Републике Српске и њених институција 14.маја 2016. године, пре свега иражавамо велику захвалност:

–         Народу Републике Српске – народу измученом и напаћеном али одговорном и мудрoм који није насео на лажи и подлегао манипулацији и позиву опозиције на рушење њихове тешко стечене државе….

–         Патријарху српском – због његовог одговорног позива на саборност и братску љубав међу једнородним и једноверним народом…

–         Премијеру Вучићу – због његове државничке улоге и велике подршке и енергије коју је усмерио да помири завађене стране и спречи могуће последице.

–         Студентима и омладини – нашим наследницима , нашем поносу и младости Српске која су показали да су достојни искусних старина и да умеју да препознају споља наметнуте процесе

–         Свим носиоцима институционалних титула Републике Српске, посебно министру Лукачу и припадницима МУП-а који су врхунски професионално, мудро, храбро и одлучно одрадили организацију вискоризичног скупа

–         Свим оним представницима државне и политичке власти који нису подлегли ниским поривима политичке острашћености и мржње, већ племенитим мотивима за равноправни третман народа, без обзира с које стране био, уз искрен позив на слогу, заједништво и одбрану државе

–         Свим оним појединачним, политичким, неполитичким, ветеранским и другим добронамерним организацијама и појединцима које су својим позивима на мир, саборност, помирење и сл. допринели смањивању напетости и тензија

–         Свим медијима Српске и Србије и њиховим гостима-аналитичарима који су објективним извештавањем и коментарима нa помирљив и јасан начин допринели разумевању ситуације и процеса, разобличавању намера непријатеља српског народа, њиховог начина рада и циљева, и могућих последица за народ и државу.

–         Свим оним одговорним припадницима борачке популације – нашим ратним друговима и ратним командантима који нису дозволили да буду изманипулисани и тиме остваре још дубље поделе, и који су се понели државотворно не сврставајући се ни на једну страну, штитећи тако нашу највећу тековину – Републику Српску

С друге стране, било је много тога што није за похвале већ треба да буде предмет сваке а верујемо и најшире, заједничке осуде. Током протеста опозиције за разлику од митинга власти није било ни мало помирљивих и саборних тонова, напротив, све што је речено водило је само у правцу даљих подела и заоштравање постојећe кризе.

Нико, па ни сама власт не спори тешко економско стање за које и она носи део одговорности, ипак додатно забрињава злоупотреба појединаца из социјалних категорија и ”својатање” права над осетљивим категоријама из борачке популације виђених током опозиционог протеста, са јасним покушајем да се на такав начин наводно искаже већинскa вољa народа. Ипак, врхунац представља непримерен коментар на добронамерне активности и позив на саборност патријарха српског – од стране лидера опозиције Младена Босића – што се може, без обзира на сва накнадна правдања, са правом сматрати нападом на Српску православну цркву! Такво понашaње лидера опозиције и јавно изнети увредљиви коментари на прву личност институције која у српском народу ужива неподељен и највиши углед, носи посебну опасност, и на жалост најављује бескрупулозност у предстојећим догађајима, све зарад остварења свогa циља.

Свима треба да буде јасно, ако се игнорише јавни позив на саборност од духовног пастира српског народа, ауторитет у српском народу за опозиционе лидере не постоји! Што значи да послата порука свима треба да буде јасна – сутра, нек у новим судбоносним догађајима за српски народ стигне позив од било ког заслужног појединца из нашег народа, исти неће бити прихваћен – кад је одбијен позив Патријарха! Поставља се логично питање: ко ли је онда ауторитет за Босића?! Kога ли он то слуша?

Скривање иза народа је било више него приметно, како оних на бини који су се јавно обраћали окупљеном народу позивајући се на њега, тако још више оних који мисле да су били невидљиви јер нису били јавно на скупу већ у својим штабовима и местима окупљања и координације. Њихова улога је била широка и озбиљна, од праћења активности и реакције власти, преко логистике окупљањa и усмеравања учесника протеста укључујући и контролу доласка – (не)проласка границе, све до процена за деловање на самом скупу и давања инструкцијa организаторима протеста.

С друге стране, владајућа гарнитура и организатори контрамитинга нису крили своју радост чак и јавно исказано весеље што су обезбедили већи број учесника скупа од опозиционог, и тиме и на самом терену где ће се изгледа водити будуће битке за власт – на улицама, трговима и парковима – показали опозицији да су глатко добили битку. Ипак и власт, без обзира на победу, после митинга носи зебњу – да ли ће добити и зaпочети рат?!, To ће се тек видети у времену пред нама, и показаће правe мотивe борбе, јер позиција сваког ко је на власти па и актуелне у Б.Луци – ма колико она данас била државотворна и у интересу Републике Српске – је да ту исту власт задржи!

Оно што сматрамо највећим успехом догађаја од 14. маја 2016. године, на који ће се у будућности многи позивати, је да је у народу пробуђена свест и показана одговорност појединаца, институција и организација према актуелном тренутку – односно да није време за размирице, подизање тензија и додатно отежавање ионако веома сложене и компликоване политичко-економско-безбедносне ситуације у Републици Српској!

Верујемо, да су као и народ који је догађаје пратио путем ТВ екрана, и многи часни економски и институционално обесправљени појединци и посебно припадници борачке популације који су били присутни на митингу опозиције, схватили да њихови лидери немају екслузивно право на ”савез са народом”, истичући неоправдано да су њихове активности у име већинске воље народа. Да се не заваравамо и не опустимо укусом првe биткe за опстанак Српске коју смо на улици добили, ово је само почетак процеса, јер стварни невидљиви противник кога имамо преко пута је моћан и преозбиљан, како у избору метода и начина реализације, тако и у количини ресурса и искуства с којим располаже. Зато ће управо социјалне и борачке категорије које су на жалост данас, у већини случајева постале јединствена категорија, на које се лажни ”народни” лидери опозиције позивају да их ексклузивно заступају, бити фактор који ће одлучити судбину Републике Српске.

Судбина је одредила да они који су државу стварали у рату, одлучују о њеној судбини и у миру, што посебну одговорност данас даје славним ратним командантима имајући у виду њихов непољуљани ауторитет, покретачку моћ и утицај на све честите и праве борце. Не присвајајући себи ексклузивно право, за разлику од других, па и наших колега и сабораца, да смо једини, дали смо себи обавезу и циљ да се за нашу државу боримо једнако за све оне који нам од рата безусловно верују, разумеју данашњу ситуацију и следе нас, тако и за све оне наше другове који знамо да нам верују и не сумљају у наше часне намере, али тренутно не разумеју процесе који су пред нама.

Битка за време прекодринске државе увелико траје и у њој борба за свест и душе наших људи. У овом специјалном рату победиће онај који први успе да наметне заједничке вредности за које ће већина прихватити да се одлучно и до краја бори, без обзира биле те вредности праве или лажне. Улози су подигнути. Једна страна има на тањиру победе све обећане дарове и моћне привилегије Бога Мамона, а друга страна само тешку борбу за Републику Српску и част своје отаџбине.

за „ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“

генерал Родољуб Анђић, председник

извор: ФБР

3 гласa