МИХАИЛ Полторањин био је у влади Русије у време Бориса Јељцина и министар и један од заменика премијера.

          Потом је постао шеф државне комисије за скидање ознаке „строго пов“ са докумената КПСС, укључујући и оне који се тичу распада Совјетског Савеза.

          Прошле су године, а Полторањин данас тврди: да је кључни документ са којим је почео распад СССР – декларација којом је Руска Федерација 12. јуна 1990. прогласила свој суверенитет у оквирима Совјетског Савеза – био написан знатно раније. Још 70-их година!

          И не просто „знатно раније“, већ – да је био написан у једном тајном институту поред Беча!

          Полторањин чак тврди да су заокретање ка Западу – које је убрзао Михаил Горбачов, а довршио Јељцин – испројектовали још Јуриј Андропов и Алексеј Косигин.

          Полторањин прецизира да је „нацрт“ декларације о суверенитету Русије направљен 1974. године, за владавине Леонида Брежњева, у институту International Institute for Applied Systems Analysis са седиштем у Лаксенбургу код Беча.

          Он наглашава да је све почело од тога што су се 1970. срели тадашњи совјетски премијер Косигин и шеф КГБ Андропов да у четири ока размотре „један проблем“. Полторањин, иначе, наглашава да је Андропов био син Јевгенје Флекнштејн чија је породица до 1917. држала мрежу јувелирница у Москви.

          Према његовим речима, Косигин и Андропов су се тада сложили да су најбоље године СССР остале у прошлости и да треба правити велике промене, чак искључити из његовог састава Узбекистан, Туркменију, Киргизију, Таџикистан, Молдавију је Јерменију. Другим речима: да су планирали да Русију учине самосталном државом.

Из времена када је Михаил Полторањин још био уз Јељцина

          Полторањин посебно указује да су Косигин и Андропов имали заједничког пријатеља – Михаила Гвишианија, генерал-потпуковника НКВД, бывшег заменика Лаврентија Берије. А да је Косигин чак кћерку Људмилу удао за његовог сина Џермена.

          Ово је важно зато што је Анропов – како тврди Полторањин – управо Џермена послао у Римски клуб  у којем се у то време налазио главни труст мозгова Запада.

          Џермен се са „римљанима“  1972. договорио о оснивању поменутог института IIASA у Лаксенбургу, за који су купили леп замак који се јефтино продавао.

          Оснивачи тог института су постали СССР и САД, а у одређеној мери и Римски клуб. Потом су суоснивачи постали још и Аустрија, Немачка, Бразил и Мексико.

          Полторањин указује да су кроз тај институт прошли сви који су потом били главни у Горбачовљевој перестројци, у распуштању СССР и Јељциновој гарнитури. Било у Лаксенбургу или у у његовој совјетској филијали – Институту Руске академије наука за системске анализе.

          Филијалом је руководио Џермен Гвишиани.

          Према ономе што је он „откопао“, у састављању нацрта будуће декларације о независности Русије учествовали су и неки припадници Римског клуба. Већ нацрт је садржавао главну поставку декларације: закони Русије имају примат над законима СССР.

          Полторањин је о свему написао књигу у којој је поменуо и једну од најстаријих јеврејских органзација Бнеј-Брит, а данас наглашава да је институт код Беча био од самог свог почетка повезан не само са њом него и са „Комитетом 300“ и Билдербершким клубом.

          Он посебно наглашава да је тај клуб 2006-те или 2008-ме у канади донео одлуку о пресељавању у Европу из блискоисточних, других азијских и афричких земаља око 20 милиона људи.

Полторањин данас, у редакцији инфо-портала Правда.ру

          Полторањин тврди да су водећи бољшевици – све до Стаљиновог преузимања власти – поткрадали сопствену државу. Открива је Лењин у то време у швајцарским банкама већ имао 170 милиона ондашњих франака, да је Феликс Ђержински имао исто толико, да су по страним банкама новац држали и Камењев и Зиновјев. А да је Лав Троцки, чији је рођак Абрам
Животовски био банкар, у једној америчкој банци имао милијарду долара, што је у оно време била огромна сума.

          Стаљин је сав тај новав – подвлачи Полтоеањин – узео силом, вратио га у земљу и њиме започео индустријализацију СССР.  А на тај начин је земљи обезбедио 5 милијарди долара.

5 гласовa