Бањска – Ево вести коју нисмо уочили онда кад је објављена. Много је издаје у Патријаршији у Београду, па су ове вести о издаји постале уобичајене, и не могу се лако испратити. А шта нам ова вест показује и доказује? Показује и доказује да је велики део нашег епископата стао на пут одрицања од светосавског и светокосовског завета. Владика Теодосије је и доведен на трон епархије рашко – призренске да би пристао на издају, на коју претходни епископ, смењен са трона у сарадњи НАТО-а, издајничког режима у Београду и Синода СПЦ, никада није пристајао. У време владике Артемија, манастир Бањска, гробна црква Светог краља Милутина, великог борца против папизма, обнављан је средствима српскогнарода и државе, и никакви папистички фондови, попут Про Оријенте, нису у томе учествовали.

Уредништво „Борбе за веру“

+ + +

Овако је дакле било 2003. године:

Информативна служба Српске Православне Цркве

јул 2003.
Почетак обнове манастира Бањска

Полагањем камена темељца за нови конак манастира Бањска (14. век) јуче језванично почела обнова ове задужбине краља Милутина која се налази недалеко одЗвечана. Темеље новог манастирског конака, у које би монашко братство требало да сеусели до краја године, освештао је епископ рашко-призренски Артемије са свештенством имонаштвом Епархије рашко-призренске.

У време кад нас народ преживљава тешке тренутке своје историје, кад нам на Косовуи Метохији гуше светиње, у последње четири године порушено је 120 цркава и манастира, Бог је хтео да истовремено васкрсавају оне наше светиње које су замрле пре више стотинагодина. Ово је знак, доказ и охрабрење да ће и ове светиње које се данас уништавајудочекати дан своје обнове – рекао је владика Артемије после освећења темеља у Бањској.

Владика Артемије је нагласио је да за оживљавање Бањске, али и свих другихманастира потребно да „српски народ остане истрајан на светим косовско-метохијскимпросторима“.

„Док нас има на Косову оно ће бити наше. Ако би, не дај Боже, нестало Срба са овихпростора, Косово не би било српско, макар било у границама неке велике Србије. Не треба нам Косово без Срба на њему. Зато морамо издржати, истрајати у нади и спасењу и остатина овим нашим просторима на које што пре треба да се врате они који су били принуђени да оду са Косова и Метохије, да би Бог благословио цео наш народ“ – нагласио је владика Артемије.

Освећењу темеља новог манастирског конака у Бањској присуствовали су епископтимочки Јустин (Стефановић), представници Координационог центра Србије и Црне Горе иСрбије за Косово и Метохију, који финансира обнову овог средњовековног манастира,Републичког завода за заштиту споменика културе, чији су стручњаци израдили пројекат новог конака, као и мештани села Бањска.

Манастир Бањска – задужбина краља Милутина

Манастир Бањска се налази поред данашњег села Бањска, у општини Звечан,северно од Косовске Митровице. Бањска је задужбина Светог Краља Милутина који је овај храм подигао између 1312 и 1316. године. Након краљеве смрти, његове свете мошти суположене у цркви манастира Бањске, која је као краљевска гробна црква, била много богатије украшена од осталих четрдесетак Милутинових задужбина. Манастир је сазиданна месту много старије цркве, а у Бањској је у 13. веку за време владавине Милутиновогоца, краља Уроша И, постојала бањска епископија. За време Милутинове владавинеманастир је обновљен и постао је четврти по угледу манастир Српске Архиепископије.Добивши благослов Архиепископа СавеТрећег (1309-1316) и његове мајке краљице Јелене, Милутин је поверио изградњу ове светиње свом духовном оцу игуману Данилу (будућемархиепископу), који је у то време дошао из Хиландара. Када се свети краљ Милутин 1321.године упокојио у свом летњиковцу у Неродимљу (код Урошевца), АрхиепископДанило Други (1324-1337) пренео је његово тело у Бањску где је сахрањено уз краљевскепочасти. Краљица Теодора, мајка Цара Душана, касније је сахрањена у северној капелицркве. Након Косовске битке 1389. године, монаси су пренели мошти краља Милутина уТрепчу, да би касније 1445. године оне биле пренесене у Софију, у Бугарску, где и данаспочивају у храму Св. Александра Невског.

У току 17. века Турци су цркву већ оронулог манастира Бањске претворили у џамију.Манастир је посебно претрпео разарања 1689. године када су турска и аустријска војсканаизменично користиле манастир као тврђаву у току аустријско-турског рата. Крајем 17. века Турци су раскопали мермерни под цркве у потрази за златом Архиепископа Данила. Прва озбиљнија истраживања започела су одмах након ослобођења Косова и Метохије 1912. године. Већ 1915. године пронађена су два прстена, један сребрни и једна златни у гробу краљице Теодоре. Ова два прстена се сматрају најлепшим примерцима српскогсредњевековног златарства. Године 1938. по завршеним истраживањима и ископавањутемеља околних конака, црква је делимично обновљена и стављена под привремени кров.

Црква манастира Бањске припада Рашкој црквеној школи. Саграђена је по угледу наБогородицну цркву у Студеници. Основу цркве чини једнобродна грађевина са апсидом. Салеве и десне стране главног брода налазе се капеле. Са западне стране се налазиприпрата. Фасада је урађена у комбинацији тробојног мермера. Црква је такође била богатоукрашена каменом пластиком. Најзначајнија сачувана скулптура-рељеф Богородице саХристом која је украшавала главни портал, налази се данас у оближњем манастируСоколића. Од богатог фрескописа који је рађен у периоду између 1317. и 1321. годинесачувани су само фрагменти ликова светитеља у лучним медаљонима испод главне куполе. Према идејном плану за реконструкцију манастира Бањске у првој фази је предвиђена изградња монашког конака за смештај братства да би се у наредним фазамакренуло са обновом осталих манастирских зграда и саме цркве Св. Архиђакона Стефана.

Почетак духовне и материјалне обнове манастира Бањске је од великог значаја зацело северно Косово, јер ће овај крај у коме тренутно живи скоро половина преосталихкосово-метохијских Срба, добити још један јак духовни и монашки центар.

Извор: www.spc.rs/old//Vesti-2003/07/16-7-03_c1.html

А овако је данас:

Беч: Донаторско вече у Бечу за маастир Бањска

Под покровитељством митрополита Васељенске Патријаршије у Аустрији Арсенија и надбискупа бечког кардинала Кристофа Шенборна, у Бечу је одржано донаторско вече за обнову манастира Бањска на Косову и Метохији одржано је у Бечу.

„Косово и Метохија је место где православље има вековну традицију и за нас све православце то је веома важно место, не само симболично“, поручио је митрополит на синоћној вечери и затражио од Европе да помогне у очувању верских здања, али и да омогући да православни народ на том простору живи без страха.

Скупу се обратио и владика рашко-призренски Теодосије који је рекао да је манастир Бањска пример онога што се у последњих 15 година у јужној српској покрајини догодило и подсетио да је уништено и спаљено око 150 цркава, а две трећине српског живља избегло.

„Вечерас смо кроз пример манастира Бањска, највеће и најславније задужбине нашега краља Милутина, видели каква је судбина свих наших светиња и нашег народа кроз историју на Косову и Метохији“, рекао је владика Теодосије.

Донаторско вече организовали су удружење „Православни Беч“ и фондација „Про Ориенте“ и присуствовале су му угледне званице, којима је приређен културно уметнички програм кроз који је представљен културолошки и верски значај тог здања старог више од седам векова.

Оснивач удружења „Православни Беч“ и иницијатор донаторске вечери Мирко Колунџић изнео је податке о манстиру Бањска рекавши да је саграђен између 1313. и 1317. године као задужбинина краља Стефана Уроша ИИ Милутина и да се налази недалеко од Звечана, на северу Косова и Метохије.

Приказан је филм о потресном уништавању верских и других здања током погрома у марту 2004. године, када је уништено и 18 споменика културе, који сведоче о средњевековној српској држави на том подручју.

У оквиру програма одиграна је и позоришна представа „Бањско злато“ у извођењу српске позоришне трупе „Сербика“, која ради у оквиру истоименог културног клуба из Гњилана.

У представи су, поред глумице Народног позоришта из Приштине и оснивача „Сербике“ Јасмине Стоиљковић, учествовали познати глумци Војин Ћетковић, Небојша Дугалић и Дејана Цицмиловић, као и студенти Богословског факлутета у Београду.

У извођењу представе је учествовало и културно уметничко друштво „Стеван Мокрањац“ из Беча.

Представа је први пут изведена испред манастира Бањска 2013. године поводом обележавања седам векова од његовог постојања. Духовне песме у оквиру програма извела је српска оперска певачица Маја Мијатовић уз клавирску пратњу Ведране Ковач.

www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/donatorsko-vece-u-becu-za-manastir-banjska_567272.html

Уредништво Борбе за веру

www.vaseljenska.com/vesti/jos-jedna-izdaja-srpskih-ekumenista-papisti-obnavljaju-srpsku-svetinju/

0 гласовa