Москва – Када је Владимир Путин, председник Руске Федерације, крајем прошле године саопштио да од градње „Јужног тока” нема ништа, јер Бугарска под притиском Европске уније не пристаје да настави даље радове, осим питања шта је алтернатива „Јужном току”, велико интересовање било је и за судбину мешовитог руско-српског предузећа „Јужни ток Србија”, регистрованог у Швајцарској у које је уложено 30 милиона евра.

Ово тим пре што се убрзо после одлуке да „Јужног тока” нема огласио „Гаспром” истичући да је италијанска енергетска компанија „Ени”, један од акционара у целом пројекту, продала овом руском гиганту свој удео од 20 одсто у предузећу „Јужни ток” за 54 милиона евра, чиме је повраћен капитал уложен у пројекат.

„Гаспром” је, такође, крајем децембра прошле године, склопио уговор с компанијама „Винтершел” и ЕДФ, акционарима у „Јужном току” о преузимању акција у „Саут стрим транспорт” чиме је постао власник 100 одсто акција компаније, надокнадивши и њима новац уложен у заједничку фирму.

Остало је, међутим, мање познато шта је с 49 одсто власништва Србије у предузећу „Јужни ток Србија” чије је седиште у швајцарском граду Цугу. Као и шта је са стотинак запослених у овом предузећу, будући да су они делом били смештени у згради Нафтне индустрије Србије у Новом Саду?

Из руског „Гаспрома” поручили су да због отказане градње гасовода компанија „Јужни ток Србија” неће бити функционално проактивна годину-две.

„Заједно са ’Србијагасом’ дефинисали смо активности како би компанија измирила текуће обавезе. Компанија неће бити ликвидирана и можда ће се сходно томе користити у руско-српској енергетској сарадњи”, потврдили су у „Гаспрому”.

Извор „Политике” потврђује да ова заједничка фирма наставља да ради у Србији, али с минималним бројем запослених, будући да новца за исплату њихових зарада има само до краја године.

Коначну одлуку о судбини фирме донеће акционари средином ове године.

С друге стране, додаје исти извор, сви дугови за изведене радове и услуге плаћени су. Највећа штета за Србију је што „Јужног тока”, пројекта вредности 2,2 милијарде евра, неће бити. Укупан ризик Србије од свега тога сведен је на 30 милиона евра.

Уговор о оснивању мешовите српско руске фирме „Јужни ток Србија” потписан је у престоници Швајцарске, 2011. године. Ова руско-српска фирма требало је да изради студију изводљивости за гасовод који ће делом проћи преко Србије, али и да надзире његову градњу.
Предузеће „Јужни ток Србија”, ћерка фирма швајцарског предузећа „Соут Стрим Србија АГ”, чији су сувласници руски „Гаспром” са 51 одсто и „Србијагас” са 49 одсто удела, делатност је требало да обавља према српским законима, иако му је седиште у Швајцарској.

Према изјавама руководства „Србијагаса”, ниједна важнија одлука у оквиру тог предузећа није се могла донети прегласавањем.

План је био да руска и српска страна у заједничко предузеће „Јужни ток Србија”, унесу оснивачки улог од по 75 милиона евра.

Иако се од дана регистрације ове фирме у Швајцарској спекулисало да ће „Јужни ток Србија” преко страних банака извлачити паре из Србије, ово предузеће, потврдио је још тада Бајатовић, ни на који начин није штетно утицало на изградњу гасовода „Јужни ток”. Као разлог зашто је фирма регистрована у Швајцарској навођена је чињеница да Србија није чланица ЕУ, па се сматра земљом са великим кредитним ризиком.
И док данас многи још као кључно питање постављају да ли је „Јужни ток” био добар пројекат за нашу земљу, због чега је само овај српски део предузећа вођен из Швајцарске, уместо да му се што пре нађе замена, председник Бугарске Росен Плевнелиев изјавио је пре неколико дана у Србији, да је Бугарска спремна на изградњу „Јужног тока” у случају да се ЕУ и Русија договоре о том пројекту по европским законима.

Чини се да је Томислав Николић, председник Србије, који се сусрео с бугарским колегом ипак нешто реалнији, када каже, да лично има још мало оптимизма у вези са „Јужним током”, али да се ствари очигледно по том питању не развијају повољно.

Ј. Петровић Стојановић / Политика

www.vaseljenska.com/ekonomija/juzni-tok-jos-nije-ugasen/

0 гласовa