Бивши британски премијер Тони Блер наћи ће се на удару критика због манипулација којима је обмануо британску јавност у предвечерје рата у Ираку, тврде британски медији. Смеши ли му се кривична пријава или ће одговорност бити само морална?

Када већ није оптужен за бомбардовање Србије, бившем британском премијеру Тонију Блеру прети осуда за бомбардовање Ирака. Тако, ако је веровати британским медијима, изгледа извештај истражне комисије о британској умешаности у инвазију Ирака, који би, после седмогодишњег одуговлачења, требало да буде објављен 6. јула, непосредно по одржавању референдума о евентуалном изласку Велике Британије из ЕУ.

Иако је извештај још увек недоступан јавности, поједини британски медији почели су да спекулишу о томе ко ће бити проглашен за најодговорнијег за једну од најконтроверзнијих војних интервенција у историји.

Према очекивањима, то ће бити Тони Блер, али и поједини његови сарадници у влади, пре свега министар спољних послова Џек Стро, као и некадашњи први обавештајац сер Ричард Дирлов.

Истражна комисија, предвођена искусним чиновником сер Џоном Чилкотом, према писању британских медија, износи тешке критике против Блера, Строа и Дирлова. Према писању „Сандеј тајмса“, критика Строа биће „посебно брутална“.

За њим, међутим, неће заостајати ни Блер ни Дирлов. Извештај потврђује већ укорењену причу да је Тони Блер на састанку са тадашњим америчким председником Џорџом Бушом договорио заједничку интервенцију против Ирака годину дана пре почетка операције, много пре него што су се појавили монтирани извештаји о томе да Ирак поседује оружје за масовно уништавање.

Сер Ричард Дирлов, бивши шеф МИ6, није спречио владу да манипулише обавештајним подацима, наводи се у закључцима Чилкотове комисије.

Иако је већ имао прилике да, захваљујући правном механизму, такозваној максвелизацији, прочита делове извештаја који се односе на њега, Тони Блер је одбио да их коментарише. Једино је обећао да ће, када извештај буде објављен у целости, учествовати у дебати о Ираку и одлукама које је доносио у предвечерје рата.

Он је одбио оптужбе да су британски грађани држани у незнању око његове, унапред дате, подршке Америци да покрене рат против Ирака.

„Ако се вратите уназад и погледате шта је речено, мислим да нико не може озбиљно да оспори да је мој став био веома јасан“, рекао је Блер.

Он највероватније неће бити оптужен ни за једно кривично дело, међутим, морална одговорност коју носи за распиривање кризе на Блиском истоку је неоспорна.

Питање моралне одговорности у британском друштву може да повуче чак и теже последице од кривичних и зато су од Блера почели да перу руке чак и његови лабуристи. Актуелни лабуристички вођа Џереми Корбин, који је био ватрени Блеров критичар док је овај био на челу партије, уверен је да ће извештај показати да је Блер направио тајни савез са Џорџом Бушом да нападну Ирак.

Корбин је убеђен да је информација да Садам Хусеин поседује хемијско и биолошко оружје које може да употреби у року од 45 минута била чиста лаж.

„Чилкотов извештај ће нам за пар недеља рећи оно што треба да знамо, оно што мислим да већ сви знамо: тамо није било оружја за масовно уништење, није било могућности за напад у року од 45 минута, а споразум са Бушом је направљен унапред“, рекао је Корбин.

Он не искључује могућност да Блер буде изведен пред суд, штавише, сматра да би Блер, уколико се покаже да су британски војници чинили ратне злочине у окупираном Ираку, требало да одговара за ратне злочине.

„Мислим да је то био незаконит рат, убеђен сам у то. То је потврдио и Кофи Анан и он (Тони Блер) ће то морати да објасни“, одсечан је Корбин.

Истражни комитет, предвођен сер Чилкотом, почео је са радом 2009, по налогу тадашњег премијера, Блеровог наследника, Гордона Брауна, са задатком да испита британску одлуку да учествује у ирачкој кампањи, могуће ратне злочине британске војске током офанзиве, као и њено понашање током окупације Ирака. Истрага покрива период пре, за време и после рата, од 2003. до повлачења британских трупа крајем јула 2009. године.

Чилкотов извештај базира се на сведочењу 150 особа, испитаних на 133 састанка комисије. Комисија је такође проучила више од 150.000 владиних докумената. Извештај има 2,6 милиона речи. Поређења ради, целокупна Шекспирова дела садрже 885.000 речи.

ciaa

„Њујорк тајмс“ је објавио да америчка Централна обавештајна агенција и Саудијска Арабија сарађују већ дуги низ година. Бивши амерички дипломата за Спутњик каже да је ЦИА током 80–их година прошлог века регрутовала борце из Саудијске Арабије, издавала им визе, слала их у САД на обуку, а затим на ратишта у Југославију, Ирак, Либију и Сирију.

Саудијска Арабија је деценијама снабдевала САД новцем и чувала њихове тајне када је Вашингтон улазио у далеке конфликте. Понекад су државе заједно радиле, понекад су Саудијци „једноставно исписивали чекове за тајне операције Американаца“.

То откриће „Њујорк тајмса“ даје додатну тежину наводима бившег шефа одсека за визе америчке амбасаде у Џеди Мајка Спрингмана који је у Саудијској Арабији радио од 1987. до 1989. године.

Он је у својој књизи изнео детаље о томе како је ЦИА током 80–их година тренирала муслиманске оперативце да се боре против совјетске инвазије.

Касније је, како наводи, ЦИА пребацила те оперативце из Авганистана на Балкан, а потом у Ирак, Либију и Сирију, захваљујући илегалним визама које су им дале Сједињене Америчке Државе. Ти обучени борци, потпомогнути Америком, формирали су организацију, касније познату као Ал Каида.

„Знам, био сам тамо

Спрингман је у ексклузивном интервјуу за Спутњик поделио своје искуство, објашњавајући како је издавање америчких виза терористима флагрантно кршење америчког закона.

„Знам, био сам тамо, издавао сам визе“, рекао је Спрингман за Спутњик.

„Једног дана тадашњи шеф ЦИА ме је зауставио док сам пролазио ходником конзулата и замолио ме да издам визу једном од његових агената, Иранцу чија породица држи радњу оријенталних тепиха“, присећа се Спрингман.

„Мајк, нека све изгледа добро, потребан нам је у Вашингтону“, поручио му је тадашњи шеф ЦИА.

Спрингман је такође напоменуо да је имао свакодневне борбе са тадашњим генералним конзулом и још неколико других званичника ЦИА који су захтевали издавање виза за људе који би по закону били одбијени.

Он каже да је на крају схватио да је једина дужност конзуларног одељења у Џеди била да обезбеди визе агентима ЦИА, односно странцима које су регрутовали амерички официри.

„На моје велико запрепашћење, касније сам сазнао да су људи који су аплицирали за визе били регрути за рат у Авганистану против оружаних снага Совјетског Савеза, да би касније обучени у Америци, одлазили на друга ратишта у Југославију, Ирак, Либију, Сирију“, рекао је Спрингман.

Виза за „слепог шеика

Овај бивши дипломата каже да је исто тако био и „конзуларни службеник ЦИА“ у Картуму у Судану, у одељењу које је издало туристичку визу шеику Омару Абдел Рахману, који је касније повезиван са подметањем бомбе у подземној гаражи Светског трговинског центра у Њујорку 1993. године. „Слепи шеик“ је већ био на терористичкој листи Стејт департмента када му је издата виза, а у САД је ушао 1990. године преко Саудијске Арабије, Пакистана и Судана.

Он је рекао и да је својим претпостављенима пренео да је, према америчком закону, нелегално издавање пасоша и виза федерални прекршај, који се кажњава до 10 година затвора и новчаном казном од 250.000 долара. Максимална затворска казна је повећана на 15 година, уколико је учињено кривично дело повезано са трговином дрогом, односно на 20 година, ако је повезано са тероризмом.

„То није био скуп разних превара у вези са визама, као што сам некада мислио, већ нешто много озбиљније. То су биле визе за терористички пројекат подешен да регрутује и обучи (у Америци) убице, ратне злочинце, кршиоце људских права у Авганистану против Совјетског савеза. Ти људи постали су касније оснивачи Ал Каиде“, истиче он.

„Бивши председник Џими Картер и његов саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински започели су кампању окупљања тих разбојника, ангажујући их за извршење разних напада, по могућству против совјетских војника“, додао је он.

Скитнице

Међутим, како каже, Саудијци и други регионални „џихад играчи“ нису желели те „скитнице“ на њиховом тлу, јер су се плашили да би новостечене вештине могли да искористе за промену режима у својој земљи.

То објашњава чињеницу зашто је много њих послато у САД, у неки од 52 центра за обуку, од којих је најважнији онај у Бруклину, у Њујорку.Током двогодишњег боравка у Џеди, Спрингман се, како каже, стално препирао са обавештајцима и особљем који су водили амерички конзулат.„То су били људи који су били обучени за регрутовање оних који су се некада називали муџахединима, који су касније постали чланови Ал Каиде, да би данас били трансформисани у ДАЕШ. Видео сам све то, али нисам препознао њихове почетке у Џеди. Сви смо сведоци њиховог каснијег развоја, као и тога шта се дешава када обавештајне службе контролишу спољну политику и дипломатију. Људе које су окупљали помогли су у распаду Југославије, уништењу Ирака, колапсу Либије и разбијању Сирије“, каже бивши дипломата.Спрингман је протеклих 20 година код највиших нивоа власти протестовао због праксе незаконитог издавања виза, али је опструиран. За то време је, како каже, арапско–авганистанска легија, коју је ЦИА створила како би поткопала Совјетски Савез, максимално ојачала.

bombardovanje srbije

bler vucic

————
31.05.2016. СПУТЊИК, за ФБР приредила Биљана Диковић
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ