Београдски недељник НИН изашао је са довољно дугим и сажетим интервјуом са амбасадором САД у Београду господином Мајклом Кирбијем. Била је то прилика да Његова екселенција истакне америчко виђење збивања у Србији у овим турбулентним временима. Било је речи о Бриселским споразумима и о њиховој реализацији, о проблему статуса ,“Трепче“, о кризи у Украјини, о ситуацији након бахатог односа власти према омбудсману Саши Јанковићу, о америчким инвестицијама у Србији, и напокон, о правцима српске економске и политичке будућности. Амбасадор Кирби, међутим, није се дотакао нити кршења људских права од стране Вучићевог режима у Србији, нити медијског мрака, а још мање америчког отимања Косова. На овај интервју, полемички се осврнуо социолог Горанко Ђапић, један од наславнијих југословенских дисидената и незаобилазни суорганизатор и стратег и идеолог студентске побуне 1968. године.

Интервју који је амерички амбасадор, господин Мајкл Кирби, дао београдском недељнику НИН у броју од 31. јануара ове године, очито је оставио добар утисак на властодршце у Србији, јер на њега никакових реагирања није било, мада би нека одговорна власт то већ учинила, с обзиром на то што је он том приликом рекао о земљи у којој је гост. То је још један доказ да се ова велеиздајничка влада слаже са већином западних дипломата, који држе да Србијом ваља управљати као својом колонијом.

Може бити да је господин Кирби вјешти дипломата, који на уљудан начин каже много непријатних ствари. Али, Кирби није одговорио на питање, што, заправо САД желе учинити од Србије? Разумије се да је САД, посљедњих четврт стољећа, све од распада Југославије, па кроз рушилачке ратове, наступала веома агресивно, све до вођства у бомбардирању Србије.

Под уласком у нешто ново, амбасадор Кирби подразумијева да најприје признамо „Републику Косово“ па да тек онда сједнемо са њеним лидерима и рашчистимо питање ,,Трепче“. А што да рашчишћавамо ? Па самим признањем све је јасно, ,,Трепча“ је у власти Приштине и точка? Имамо ли икакове гаранције за другачији сценарио? Ваља и ово знати: америчке компаније криминалних апетита, које имају подршку америчке владе, принудиће Србе и Албанци да им предају „Трепчу“. Војска САД је, између осталог, зато и окупирала Косово, како би извлачила ресурсе, а не како би заштитила било кога.

Не треба ни подсјећати, јер то господин Кирби засигурно зна, америчке компаније су сурово опљачкале српска предузећа (дакако, уз обилату помоћ издајничких власти у Београду), тако да се штета од њихових „инвестиција“, данас мјери десетинама милијарди еура и долара.

Запосјели су и опљачкали дуванске индустрије у Нишу и Врању које су пуниле буџет Србије и до невјеројатних 70 процената, а та низоземска компанија (дериват америчког „Филип Мориса“, која је испред имена само додала префикс „интернатионал“), на рачун буџета Србије никада није уплатила 387 милиона евра, за колико је званично „купила“ Дуванску индустрију Ниш!).

Господин Кирби такође зна, јер је америчка амбасада у Београду у томе учествовала, компанија УС Стеел је „купила“ од Владе Србије Жељезару у Смедереву за један долар, а кад је отишла из ње, оставила је Србији дуг од 750 милијуна долара! Локалну самоуправу су опљачкали, нису плаћали рачуне за струју, доприносе радницима, а својим фирмама-ћеркама су дали око 650 милијуна долара, на име непостојећих услуга. Данас та иста дружина, под другим именом („Есмарк“, такође регистриран у Низоземској), хоће поново смедеревску Жељезару без пребије паре, и још да Србија уложи у њу најмање нових пола милијарде евра!

Са друге стране, и амбасадор Кирби и његова влада инзистирају да Србија уведе санкције Русији, мада су руске компаније у Србији донијеле спасоносне инвестиције. Само у Нафтну индустрију Србије (НИС) уложили су, након куповине, нових 2 милијарде еура, наново изградили прерађивачки комплекс и постројења Рафинерије Панчево (уложено 500 милијуна еура) и повећали годишње инвестиције у износу до 62 одсто.

Новинару НИН-а није пало на памет да господина Кирбија подсјети да је због насиља његове владе које она врши над цијелом Еуропом, обустављена изградња „Јужног тока“ и да је Србија због тога на губитку више милијарди долара.

Кирби такође, у разговору за НИН, хоће да заборави да су САД бомбардирале Србију 1999. као предводници НАТО пакта. Неке од фирми које су у том бомбардирању плански девастиране (некадашњи портпарол НАТО пакта Џејми Шеј се тада јавно похвалио како је „погођена“ Дуванска индустрија Ниш), касније су наново подигнуте из пепела, одрицањем и знојем данас гладних радника. Те преживјеле државне фирме, сада су плијен америчких компанија.

Амбасадор Кирби, зна за тај податак из повијести: 1944. године, зрачне снаге САД брутално су сравниле градове у Србији. Само у Београду зракопловство САД је убило за Ускрс 1944. године пуно више грађана него њемачка Луфтвафе 1941. градови Лесковац, Ниш и Врање, остали су без трећине житеља.

А, Русија нас је ослобађала.

У даљем излагању за НИН, г. Кирби каже да Русија не може да се извуче из отимања Крима. Јасно да уза сву дипломатску етикецију он каже да је заправо све ствар голе силе. Силом ћемо узети Косово, силом ћемо Крим вратити корумпираној и слуђеној Украјини. Гле чуда! Зар су САД заиста једина сила? Зар свијет није све сложенији. Ту су Кина, Индија, Бразил и многи други сутра. Они не сматрају да је долар предодређен као свјетска монета плаћања до судњег дана. Амбасадор Кирби мора да зна и овај историјски податак: када су 1861. године у грађанском рату у Америци снаге Конфедерације довеле у питање опстанак Уније, једна је земља огромним кредитом спасла Вашингтон. Била је то Русија!

Кирби не смије да каже (мада засигурно зна) да ће Русија, бранећи своју границу, своју повијест и своју будућност, искористити сва расположива средства. Овај амерички дипломата даље каже да Крим, који је већински настањен Русима, није Косово и да нема право на отцијепљење. Те, тако тумачи политику своје лицемјерне владе, да Руси то право немају.

Амбасадор Кирби мора да зна да нам Русија није непријатељ, него да је у питању братска земља која нас никада није напала и бомбардирала. Њени су војници за вријеме Другог свјетског рата, гинули по Београду да би га поштедили од артиљеријског уништења. А много пута и у ранијој повијести.

Зашто америчког амбасадора, између осталог, не занима и медијски мрак који се надвио над Србијом као и кршење људских права? Зашто не реагира на аутократску владавину „вољеног вође“ и на то што полицијски пси роваре по комби-возилу које превози „неподобне“ новине, „Таблоид“, на путу Подгорица- Београд, јер нити једна овдашња штампарија „није расположена“ да их штампа? Све то није нимало узнемирава господина Кирбија. А и што би? Такав бахати и све ауторитарнији режим који поваздан пријети својим грађанима, то је оно што политика САД жели!

Амбасадор Кирби се у НИН-у бавио и случајем омбудсмана Саше Јанковића. Одбор за безбедност Скупштине Србије установио је да је све у складу са законом. То што пратња и заштита војне полиције, односно њеног убилачког ескадрона, узданице КОС-а, нимало није у складу са законом, за г. Кирбија уопће није важно.

И такова власт, свјетлосним годинама удаљена од било каковог демократског и цивилизираног сентимента, није много на сметњи амбасадору Кирбију. Ето, ту и тамо треба је учтиво замолити да буде добра. Уза све то, мора да увелико импонира спремност да се, све што се може, багателно прода анонимним странцима. Најпосле и сама земља. Она на којој стојимо! И једине коју имамо.

Дакле, ето какову Србију САД желе – баш овакову какова је сада! А она је сада слика и прилика криминализиране олигархијске владавине коју нема никаковог другог политичког циља изузев свог властитог одржања. Њу подржава и господин Мајкл Кирби. И службено и неслужбено. Потпуна економска, политичка и културна импотенција у Србији, сасвим се уклапа у ширу еуропску па и свјетску стратегију САД.

Он у НИН-у каже да САД нису чланица ЕУ али да слушају што други говоре. Надаље; г. Кирби, каже да прво морамо остварити прогрес у еуроинтеграцијама, а да онда уђемо у нешто ново. То значи да прогрес у еуроинтеграцијама ваља што прије ускладити у Бриселским споразумом и што прије признати како он каже међународно признату државу Косово, чије признање САД охрабрује и код других државица.

Србија је темељно економски и друштвено деструирана. То је дјело самих САД непосредно; посредно се испољавало и као подршка свим гарнитурама српске клептократске управљачке елите.

Простор бивше Југославије онакав какав је данас, управо је жељен од стране САД. Народи некадашње Југославије, срозани су економски у културно, а дивљањем криминализиране политичке елите, коначно су преобликовани у свијет новог барбарства. Све то је већ двије деценије у функцији агресивне политике САД, и то према цијелом еуропском простору. Укупно гледајући положај Србије, након ратних калварија, она је само дио тих глобалних збивања. Амбасадор Кирби то зна. Његово лицемјерје је утолико веће.

Симбол српске трагедије јест отето Косово и дакако америчка база Бондстил на њему. Ни о томе амбасадор Кирби не би да прича. Ни за удворички НИН, ни за друге режимске новине. Истина, Вучићев информативни мрак и има задатак да господу веленамјеснике са Запада не узнемирава непријатним темама.

Мандат господина Кирбија, то се јасно види, има само један смисао: да обезбједи помирљив став српских властодржаца према америчким интересима на овом дијелу Балкана. Ништа више или мање од тога. Дакле, другим ријечима речено: збогом међународном праву.

Горанко Ђапић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/kakvu-srbiju-hoce-amerika/

1 глас