УПОЗОРЕЊЕ УЧЕСНИКА СКУПА „МОЖЕ ЛИ АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ ПОСТАТИ СВЕТАЦ“

Аутор књиге „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“ историчар Момчило ДИКЛИЋ: Постоје хиљаде изјава из којих се недвосмислено види да је Степинац пројектант елиминације Срба. Чињеница да је Степинац сахрањен у катедрали, која је постала место ходочашћа, говори о његовим заслугама за реализацију идеја о чистој Хрватској, а не о томе да је светац

Историчар Никола ЖУТИЋ: Још из 15. века датира правило да сви који нису католици требају бити бачени у огањ. Кулминација тога била је 1941. године. Недавна изјава папе Фрање у Грузији да је преобраћење православних велики грех Ватикана можда је ипак показатељ да ће он „жртвовати Степинца“ и стопирати процес канонизације да би обезбедио добру позицију са православном црквом у свету

НАДБИСКУП Алојзије Степинац може само формално постати светац, али не и стварно јер небројени документи сведоче да је био једна од основних полуга геноцида и Холокауста у Независној Држави Хрватској (НДХ), поручено је на научном скупу у Београду. Повод за научни скуп о теми „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“ била је истоимена књига историчара Момчила Диклића, који је рекао да би канонизација Степинца била рехабилитација НДХ.

Диклић истиче да се пре сваке расправе о канонизацији треба поставити питање да ли је светац или демон онај који је чувао усташко благо док је на њему још била крв невиних жртава, пре свега српских.

Он каже да се добро зна да Степинац никада није осудио злочинце Католичке цркве, попут фратра Вјекослава Мајсторовића. „Они се сада желе представити као прва антинацистичка снага у Европи, док Србима приписују геноцид и Холокауст, што је апсурдно“, поручио је Диклић. Он је нагласио да је за писање своје књиге користио у великој мери хрватску документацију из које се јасно види да је Степинац у континуитету тражио границу на Дрини и да је Хрвате стално представљао као жртве југословенства или великосрпске идеје.

„Ту је на хиљаде изјава из којих се недвосмислено види да је Степинац пројектант елиминације Срба“, рекао је Диклић. Он каже да чињеница да је Степинац сахрањен у катедрали, која је постало место ходочашћа, говори о његовим заслугама за реализацију идеја о чистој Хрватској, а не о томе да је светац, према делима.

Историчар Милан Кољанин подсетио је на разговор који је Степинац у октобру 1939. године водио са председником Хрватске сељачке странке Владимиром Мачеком о колонизацији Босанске крајине као изузетно српског краја. „Степинац није био далековид, већ је то било планско деловање. Наиме, још 1900. године дат је програм деловања Римокатоличке цркве који се заснивао на стварању бановина“, указао је Кољанин. Он је нагласио да се из разговора који је Степинац водио са хрватским поглавником Антом Павелићем 16. априла 1941. године јасно види да је Српска православна црква третирана као политичка организација, коју треба елиминисати:

„Присилно покатоличавање Срба није било спас за њих, иако се то тако представља, већ корак ка физичком нестанку Срба са простора Хрватске. Када Диана Будисављевић од Степинца тражи помоћ за спас покатоличене српске деце, уз образложење да су они сада практично католици, он јој на крају невољно помаже“, рекао је Кољанин.

Он је констатовао да постоји безброј аргумената да је деловање Степинца било превасходно политичко, а да је отпао и последњи аргумент који га по неким критеријима може учинити светим, а то је да је умро мученичком смрћу.

„Он је имао апсолутну негу и умро природно од леукемије. Никаква мученичка смрт није у питању“, рекао је Кољанин. Историчар Гојко Маловић рекао је да Католичка црква у Хрватској неће одустати од настојања да канонизује Степинца и нагласио да никога не треба да изненади када Каптол затражи беатификацију врхбосанског надбискупа Ивана Шарића – евангелисте, чију су улогу у НДХ Срби занемарили. „Овакве књиге, попут Диклићеве, треба објављивати и овакве скупове одржавати без обзира шта ради Католичка црква, те указивати на истину и заблуде“, рекао је Маловић.

Историчар Никола Жутић оценио је да Степинац као доследни антијугословен и србофоб који је распламсавао мржњу према Србима не може бити светац, иако је можда обавио „мисију“ на начин како на то гледа Ватикан.

„Ватикан стално користи појам мисија да би православне Србе прогласила паганима. Још из 15. века датира правило да сви који нису католици требају бити бачени у огањ. Кулминација тога била је 1941. године“, рекао је Жутић.

Он је нагласио да недавна изјава папе Фрање у Грузији да је преобраћење православних велики грех Ватикана можда показатељ да ће он „жртвовати Степинца“ и стопирати процес канонизације да би обезбедио добру позицију са православном црквом у свету.

Научни скуп о теми „Може ли Алојзије Степинац постати светац?“ одржан је у Институту за европске студије у Београду.

        Срна

Извор: fakti.org/serbian-point/kanonizacija-stepinca-bila-bi-rehabilitacija-nezavisne-drzave-hrvatske

 

Прочитај без интернета:
0 гласовa