Запад нервира то што не може да предвиди девизну политику Народне банке Кине и да на томе мешетари
Аутор: Бранко Павловић

Читали смо и слушали како је Кина, тачније Народна банка Кине, обарајући курс јуана, утицала на пад вредности акција на берзи и како тај потез води „валутном рату”.

Међутим, обарање вредности домаће валуте не може бити разлог за пад вредности акција. Наиме, слабији курс погодује произвођачима да имају више наруџбина, да лакше извозе и да увозна роба буде скупља на домаћем тржишту и тиме мање конкурентна. Укратко, да укупно боље послују. Слабији јуан није и не може бити разлог да неко престане да буде власник предузећа које ће у сагледивој будућности, баш због слабијег јуана, имати већу продају и више поруџбина и да баш тада одлучи да прода акције.

Кина је у протеклој години оборила курс јуана за око шест одсто и то тако што је првих шест месеци чекала да види ефекте обарања вредности јапанског јена за око 20 процената и евра за око 17 одсто, па је у последњих шест месеци оборила свој курс за око шест одсто. Дакле, много мање од конкурената и као неопходни одговор на драматично смањивање вредности њихових валута (тиме су и Јапан и еврозона покушали да креирају привредни раст, што Јапану није успело, а еврозони јесте на веома ниском нивоу). Оно што Запад нервира јесте чињеница да не може да предвиди девизну политику Народне банке Кине и да на томе мешетари, а узроци евентуалног валутног рата (који се мањим интензитетом води већ неко време) лежи искључиво у поступцима Америке, Британије, еврозоне (Немачка–Француска) и Јапана.

Вредност акција на кинеској берзи сигурно је надувана, као и на свим осталим берзама, због енормног штампања новца и Федералних резерви и Банке Енглеске и Европске централне банке и Јапана. Њихова вредност ће стога сигурно пасти на свим берзама, па и на кинеској.

Оно где заиста видим надолазећи крах, то је тржиште тзв. муниципалних обвезница у Кини. Реч је о задужењима локалних нивоа власти којима Кина није гаранција. Наиме, локални органи могу да се задуже само до нивоа који одобрава министарство финансија, а они су се задуживали преко тог износа. То је учињено на тај начин што су локални органи оснивали предузећа која су се онда задуживала. Тај дуг је у великој мери без икаквог покрића и, ако треба „бежати” из неких кинеских хартија од вредности, онда су то управо ове обвезнице и друге дужничке хартије.

Стварна слика је битно другачија од оне коју, нажалост, преносе и наши медији.

Адвокат

www.politika.rs/scc/clanak/347083/Pogledi/Kineske-berze

0 гласовa