• Тешко америчким сањарима из прошлог века. Данас ударна игла њиховог напретка – није међузвездано путовање, није термонуклеарна енергија и није лечење рака, већ борба за права истополних парова. И то не за право да отворено практикују своју сексуалну оријентацију, и не за право да живе као муж и жена (ова права су у многим земљама, укључујући САД, већ одавно реализована), већ управо за признавање истополног, „новог“ брака апсолутно идентичним традиционалном, разнополном
  • На површини ове приче лежи сукоб између убеђења грађанина и државне политике. Ким Дејвис и њени истомишљеници сматрају да је највиша правна инстанца „природно право“, које се схвата као закон који постоји по природи ствари јер становници конзервативног америчког Југа желе да живе онако како су им завештали преци
  • Може се разумети и судија који је окружну чиновницу послао у затвор (дакле, не због хомофобије како би неко помислио, већ због непоштовања суда). Грађанка Дејвис је део државног система и обавезна је да поштује законе државе, без обзира да ли се стотину пута не слаже са њима
  • Најинтригантније питање је – шта ће се десити ако републиканци (делимично уз помоћ скандала са Ким Дејвис) победе на председничким изборима 2016. године, па измене састав Врховног суда и ставе ван снаге јунску одлуку? Зар се онда  тврдоглава окружна службеница, која многима у САД изгледа као будаласта тетка, неће смејати последња?
Пише: Игор КАРАУЛОВ, песник и преводилац

        СЛУЧАЈ Ким Дeјвис, храбре чиновнице из америчке државе Кентаки, која је одбијала да региструје истополне бракове и због својих убеђења завршила у затвору – за сада само на пет дана – истовремено одговара америчком стереотипу „појединац против система“, али га и изокреће.

        У класичној холивудској причи, појединац треба да буде леп, поносан и прогресиван, а систем, којем се он спротставља – инертан, глуп, или чак криминалан. У нашем пак случају, неугледна, подебела тетка са заосталим, конзервативним убеђењима је иступила против најбољег система који тренутно постоји на овом свету.

        Тешко вама, сањарима из прошлог века. Данас ударна игла напретка – није међузвездано путовање, није термонуклеарна енергија и није лечење рака, већ борба за права истополних парова. И то не за право да отворено практикују своју сексуалну оријентацију, и не за право да живе као муж и жена (ова права су у многим земљама, укључујући САД, већ одавно реализована), већ управо за признавање истополног, „новог“ брака апсолутно идентичним традиционалном, разнополном.

        На површини ове приче лежи сукоб између убеђења грађанина и државне политике. Ким Дејвис и њени истомишљеници сматрају да је највиша правна инстанца „природно право“, које се схвата као закон који постоји по природи ствари.

        Правна основа ове позиције је под знаком питања, али је жеља становника конзервативног америчког Југа да живе онако, како су им завештали преци у принципу разумљива.

        Међутим, можемо разумети и судију који је окружну чиновницу послао у затвор (дакле, не због хомофобије како би неко помислио, већ због непоштовања суда). Грађанка Дејвис је део државног система и обавезна је да поштује законе државе, без обзира да ли се стотину пута не слаже са њима.

        У ствари, иза овог простог сукоба скрива се други конфликт, важнији и мање тривијалан. Ради се о схватању демократије и федерализма.

        Као што се зна, породично право у Сједињеним Државама је углавном препуштено на милост и немилост „субјекатима федерације“: државе саме одлучују, како ће се они који у њима живе женити и разводити. Права хомосексуалних парова, до недавно, нису била изузетак; о питању признавања или непризнавања истополних бракова одлучивало се на референдумима, у ​​ законодавствима поједининачних држава. Као резултат тога, у „напреднијим државама“ припадницима LGBT заједнице дозвољено је да се региструју, а у  конзервативнијим државама остали су верни традицији.

„Ослободите Ким Дејвис! Кентакијског хероја – хришћанског хероја”

        Све се променило јуна ове године, када је Врховни суд САД донео одлуку, која фактички изједначава истополне бракове са разнополним на целој територији те земље. Сетите се, како су корисници друштвених мрежа пропратили ову одлуку аватарима у дугиним бојама. Бела кућа је такође била осветљена дугиним бојама; широм света прослављана је победа љубави и толеранције. И, очигледно, само су се малобројни неистомишљеници, попут Ким Дејвис, замислили: да ли је питање истополних бракова толико принципијелно да је ради њега било потребно демонстративно погазити принцип федерализма и на тај начин изокренути цео амерички политички систем?

        Важно је напоменути да суд може послати Ким Дејвис иза решетака, али не може је сменити са дужности, јер је секретар окружне канцеларије – дужност на коју се бира. Госпођа Дејвис је имала све као и велики – и предизборну кампању, и програм, и дебате и гласање. Обама има велику власт, Дејвис – малу, али извор њихове власти је исти – амерички народ.

        Са истим тим наочарима, и са том неидеалном фигуром, и због истих тих убеђења њу су изабрали бирачи, што значи да је њена дужност пред својим суграђанима – да прати своја уверења.

        Геј-активисте, присталице новог америчког породичног права, ова „патетична побуна“ Ким Дејвис никако не узнемирава; напротив, она само показује како је огроман њихов успех, јер свега 18 округа Југа је покушало да саботира историјску јунску одлуку, а до краја је отишла само Ким Дејвис.

        А ако би ова прича требало заиста некога да узнемири, онда је то Демократска партија. Прво, Дејвис је – упркос њеним конзервативним ставовима – члан Обамине странке, а то доводи у питање јединственост демократа о важном „истополном питању“. Друго, на затворској капији њу је дочекао нико други него Мајк Хакаби, истакнути републиканац и један од председничких кандидата.

        Било би изненађење када републиканци не би за своје циљеве искористили ову драматичну борбу просте америчке службенице за своја убеђења и, што је најважније, за заштиту америчке традиције од насртаја корумпираног Вашингтона.

        У вези са тим, најинтригантније питање је – шта ће се десити ако републиканци (делимично уз помоћ скандала са Ким Дејвис) победе на председничким изборима 2016. године, измене састав Врховног суда и ставе ван снаге јунску одлуку? Зар се онда  тврдоглава окружна службеница, која многима у САД изгледа као будаласта тетка, неће смејати последња?

        Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ko-ce-se-povodom-gej-brakova-u-sad-smejati-poslednji-liberali-ili-kim-dejvis

0 гласовa