Није лако, то јест веома је тешко радити у атмосфери у којој нико није желео да има слуха ни разумевања, или је мали број људи желео да има слуха и разумевања за напредак. Ако вам се чини да сте ову реченицу чули у среду када је премијер Александар Вучић објашњавао зашто размишља о ванредним парламентарним изборима, преварили сте се. У среду сте чули да „није лако, ни једноставно, нити могуће радити у атмосфери у којој се непрестано оспоравају очигледни резултати и успеси”, а оно прво је изговорио 25. јануара прошле године на изборној скупштини СНС-а када је објавио да се дефинитивно иде на ванредне парламентарне изборе.

Три дана касније влада Ивице Дачића је утврдила предлог за распуштање Народне скупштине и расписивање избора, образлажући то неопходношћу обезбеђивања што шире друштвене подршке убрзаним реформама и модернизацији Србије. Сутрадан, 29. јануара, председник Томислав Николић расписао је ванредне изборе за 16. март. Епилог је познат. „Напредњачки цунами” почистио је политичку сцену освојивши натполовичан број мандата у републичкој скупштини.

Чинило се да је са 136 напредњачких посланика и укупно двотрећинском подршком у парламенту Вучићева влада осигурала себи четворогодишње трајање без трзавица, али и мандат да, без претераног тактизирања, повлачи потезе које сматра најсврсисходнијим. Ипак, изгледа да поново има нешто у атмосфери…

И ако Вучић преломи да се опет иде на парламентарне изборе (а то значи заједно са покрајинским и локалним којима је редован термин у рано пролеће), могло би се догодити да председник Николић за три и по године свог мандата два пута потписује указ о распуштању Народне скупштине и расписује ванредне изборе.

Међутим, шта је то конкретно што премијеру отежава посао, шта је то толико „ненормално” у садашњој ситуацији у српском друштву што онемогућава рад владе која има двотрећинску подршку у парламенту?

„Мислим да се ту не ради ни о каквим ’ненормалним’ појавама. Просто, у демократском друштву ако неко постави питање легитимитета, онај ко верује у своју политику увек може да каже – хајде да изађемо на изборе да проверимо кога народ подржава. Премијер Вучић има ту врсту политичке храбрости, за разлику од Бојана Пајтића који се грчевито држи за фотељу председника покрајинске владе иако је свима јасно да никакав легитимитет више не ужива”, одговор је Александра Мартиновића, високог функционера Српске напредне странке, који поручује: „Ако неко сумња у подршку грађана Србије политици ове владе, што се тиче СНС-а ми смо у сваком тренутку спремни да проверимо да ли је грађани заиста подржавају (и ми мислимо да је подржавају), али смо исто спремни да проверимо да ли грађани који живе у Војводини подржавају политику ДС-а и Бојана Пајтића.”

Гледајући истраживања јавног мњења, рекло би се да премијер нема разлога да жури на изборе, али ни да их се плаши, јер он и његова странка имају константну подршку од око 50 одсто опредељених грађана. Баш због тога што рејтинг коалиције на власти није угрожен ни на који начин, директор „Ипсос стратеџик маркетинга” Срђан Богосављевић каже за РТС да не види озбиљан и прави разлог за превремене изборе. Ипак, социолог Владимир Вулетић може да разуме Вучићеве притужбе на атмосферу. Како каже, несумњиво је да потези ове владе нису богзна како популарни због тога што подразумевају много одрицања од обичног становништва и да зато неки имају осећај да постоје притисци да се ти потези ублаже. Отуда и потреба да се на неки начин подршка стално проверава.

„Ти притисци не морају увек бити јавни, од стране јавности или опозиције. Верујем да постоје многе опструкције у самој структури друштва – када треба да реализујете одређене планове. Претпостављам да је то у питању пре него што су то притисци од стране јавности”, објашњава Вулетић.

Он указује шта би могло заиста да се крије иза (евентуалне) одлуке о изборима: када се одлучујете за превремене изборе, онда заправо тражите подршку јавности за неке потезе које мислите да урадите а за које претпостављате или да неће бити посебно популарне или ће представљати својеврсни заокрет у досадашњој политици.

„Уколико се одлуче за изборе, мислим да би то могао да буде сигнал да ће можда доћи до неких промена генерално у политици коју ова влада води. Или до учвршћивања пута на којем је сада. А очигледно, и о томе је било речи и раније, постоје дилеме и око тога да ли су у самом СНС-у сви опредељени да прате Вучићеву политику. Одувек се калкулише с тим да постоји некаква струја која више трпи него што подржава премијера. И то би могао бити, чини ми се, некакав разлог за изборе”, оцењује Вулетић.

Будући да се Вучић жалио на атмосферу у којој се не признају резултати владе, економиста Љубодраг Савић је, постављајући дилему да ли су ти резултати много бољи него што стручна јавност и опозиција хоће да признају, оценио да је истина негде између. И, према његовим речима, премијер не треба да се осећа угроженим тиме што прича опозиција и део јавности.

„Ми смо присуствовали неком времену када су они били опозиција и када су много жешће оспоравали резултате и неке потезе тадашњих влада. А шта је у ствари задатак опозиције него да оцењује рад владе и, у српским условима, понекад чак врло некоректно се понаша према потезима које предузимају они који су у том тренутку на власти. Што се тиче стручне јавности, наравно, и у претходним периодима је такође било оспоравања неких резултата. Тако да то није ништа ново и није ништа неуобичајено и нисам сигуран да то нашем премијеру баш толико смета”, оцењује проф. Савић.

Он каже да заиста не треба потцењивати неке резултате које је ова власт постигла – пре свега фискалну консолидацију, то јест релативно оздрављење јавних финансија. С друге стране, то је постигнуто по цену неких одрицања једног дела грађана Србије, пензионера и људи који раде у јавном сектору, а при том се не види такав напредак у штедњи, на пример, код неких владиних чиновника или код оних који чине јавну власт…

„Има, дакле, неких ствари које су заиста урађене и где човек треба да скине капу и да каже ’свака част, мајсторе’, али има негде и неких ствари које су само у нормативном смислу дефинисане, али се суштински није одмакло. Да не говорим о томе да је незапосленост и даље висока, иако нас министар Вулин и званична статистика информишу да нам расте број запослених”, указује проф. Савић

Али, како додаје, ова власт, слагали се с њом или не, вуче неке потезе – па шта коме одговара. Нешто погоди, нешто не погоди.

www.nspm.rs/hronika/politika-ko-pomaze-vucicu-da-raspise-izbore.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa