Рођен је 1403. год. као осмо дете, а четврти син Ивана Кастриота и Војиславе Бранковић-Кастриот. По неким изворима 1410. је са старијом браћом морао да оде као талац Турцима јер је отац потпао са својом кнежевином у турско вазалство.

Био васпитаван на султановом двору у Једрену са браћом Станишом и Константином, док се најстарији Репош, још пре 1410. закалуђерио у манастиру Хиландару. Већ са 18 година и турским именом Скендербег (Искендер-Александар) је био у јаничарској војсци на командним дужностима, јер се у турској војсци истицао у мегданима и војној вештини.

У 1443. год. је учествовао у бици турске војске са хришћанском код Ниша, где је командовао једним крилом турске војске. По неким изворима, изазвао је намерно повлачење турске војске, после чега је уследио и пораз Турака, а он је то искористио, да се одметне од њих. Са одредом од 300 Срба и Албанаца, после битке код Ниша упутио се ка тврђави Кроји, у Средњој Албанији и заузео је, јер турска посада није знала да су одметници. Затим су заузели још 4 тврђаве у Средњој Албанији, које су раније биле у саставу албанских кнежевина и кнежевине Ивана Кастриота и потпуно ослободили Средњу Албанију од Турака.
Ђурађ Кастриот је 1444. год. у Љешу одржао са албанским и неким српским великашима сабор, на ком су се ујединили у алијансу против Турака и на ком је Ђурађ Кастриот проглашен за вођу. Овај савез под вођством Ђурђа Кастриота је држао целу средњу и северну Албанију и одолевао турским нападима око 25 година, некад успешно побеђујући Турке, а некад са мање успеха.

Са Млечанима је у почетку своје владе био у сукобима, али је касније био у савезништву, као што је био у савезништву са деспотом Ђурђем Бранковићем, који га је и материјално помагао. Признао је номинално вазалство Алфонсу V напуљском краљу (као и Херцеговина Стефана Косаче и деспотовина Ђурђа Бранковића, које још нису биле под Турцима), те га је краљ Алфонс повремено помагао војно, или материјално у сукобима са Турцима, али је у односу на њега имао и пуну самосталност.

Ђурађ Кастриот је од 1349. год. ожењен са Андроником-Доником ћерком Комнена Аријанита кнеза у југоисточним албанским покрајинама, а 1453/4. му се родио син Иван (II). Ђурађ Кастриот је живео до 1468. год., умро је у Љешу (по већини историописаца од маларичне грознице), а сахрањен је у цркви Св. Николе у тврђави изнад Љеша (по неким писцима православној цркви).

После Ђурђеве смрти, његова породица, супруга Доника и син Иван, због турског притиска на Кроју и албанске покрајине и по позиву напуљског краља, преселила се у Напуљску краљевину.

www.kmnovine.com/2016/09/1403.html

0 гласовa