Прошло је само шест месеци од како је такозвана Исламска држава упутила претњу европским државама, емитовану преко свих светских медија, у којој је кратко саопштено: шаљемо пола милиона имиграната у Европу док не створимо хаос! Европска унија је аутоматски затворила своје границе, али је на самиту у Бриселу, 25. јуна, одлучила да прихвати 40.000 имиграната и размести их у друге земље ЕУ. Само су Мађарској и Бугарској гарантовали изузеће. Убрзо након тога, Александар Вучић је отишао у Прешево, обећавајући имигрантима, да су добродошли у Србију, што је обрадовало и шефа УНХЦР-а, Ханса Фридриха Шодера, и министра шеика Расима Љајића који се похвалио „порастом броја туриста“. Овај, без сумње криминалан и издајнички чин, примљен је са великим одобравањем у Бриселу који прави од Србије забран. Велики новац је у питању и још већи велеиздајнички акт, чије последице (пре свега тероризам) у овом тренутку није могуће сагледати.

Половином јула месеца ове године, већа група илегалних имиграната из Авганистана и Сирије, који су путовали преко Турске, Грчке и Македоније, стигла је до Србије. Србија им је била, крајње одредиште. Нису имали планове за даље путовање ка земљама Европске уније, што су и потврдили представницима локалне власти у Прешеву, где су и сада смештени у прихватном центру и чекају да добију статус азиланата. Кроз Македонију, платили су локалним „водичима“ између 800 и 1000 евра, а на уласку у Србију, код места Лојане, платили су, свако појединачно, око 2.000 евра, како би безбедно прешли границу.

Ову групу, пратио је још од грчке луке Игуменица, па све до Прешева, и новинар угледног француског дневника Л’ Монд, који је у својој репортажи детаљно описао како су стигли до Србије.

Скоро у исто време (15. јула 2015. године), у Прешеву се изненада појавио и председник Владе Србије, Александар Вучић, који је одмах отишао у Прихватни центар и обишао имигранте из Африке, централне Азије и са Блиског Истока, распитао се како се обезбеђује храна, лекови, медицинска заштита, а проверио је и како „обавља посао“ полиција, војска, Комесаријат за избеглице, Црвени крст…Лично је пробао храну коју добијају избеглице, а разговарао је и са држављанима Сирије, хвалећи њихов главни град Дамаск, за који је рекао да је „некада био диван град“. На крају им је пожелео да сами изаберу где ће да остану да живе, препоручујући Србију као „сигурну земљу“.

Председник општине Рагми Мустафа, доделио му је и некакву плакету, „као првом премијеру Србије који је посетио Прешево“ (што није тачно, али је имало за циљ да окуражи Вучића у акцији даље исламизације југа Србије, овај пут уз помоћ имиграната).

Само дан касније, у Прешево је стигла још једна велика група од 1.000 избеглица из Сирије, Авганистана, Јемена и Сомалије. Подаци локалних власти у Прешеву и Суботици говоре да се око десет до петнаест одсто свих имиграната пријављује за останак у Србији.

Са друге стране, према неслужбеним подацима, од почетка 2015. године, у Србију је ушло преко 50 хиљада имиграната (око 2.000 недељно), а колико их је остало у Србији, то знају само Вучићеве службе, јер је јасно да су он и његов „тим“, видели прилику за добру зараду захваљујући овој „сеоби народа“.

Ипак, неке међународне хуманитарне организације тврде да је само у току прошле године у Србији званично регистровано око 26.000 имиграната (дакле, само половина од оних који су стварно ушли преко наше границе!). Али, каквим темпом напредује усељавање у Србију, најбоље говори и податак да су, од почетка ове године, мађарски граничари, зауставили преко 40.000 њих који су из Србије покушали да уђу, што легално што илегално! Само покушали!

Од тог броја, око 15.000 имиграната је остало у Србији. Број оних који се одлучују да овде остану, свакодневно расте, због мале могућности да стигну дубље у земље Европске уније.

Али, најгоре од свега је чињеница да још ниједна институција у Србији не даје податке какав је профил оних који улазе у земљу и какав то безбедносни ризик са собом носи. То је такође последица Вучићеве стратегије увоза имиграната из исламских земаља, којом је још дубље загазио у пљачку и издају земље.

Није тешко израчунати, да је на сваких хиљаду имиграната, неко узео милион и по евра (ако је „појединачна цена уласка“ у Србију око 1.500 евра).

Мада је већина њих тај новац добила продајом сопствене имовине, многи су добили и „донацију“ преко финансијера такозване Исламске државе, о чему већ постоје докази којима располажу европске безбедносне службе. Вучић је 15. јула у Прешеву позвао и међународне хуманитарне организације, да финансијски помогну његову владу око смештаја имиграната, истовремено показујући како је спреман да „удоми“ и црног ђавола, само ако се то уклапа у некакву криминалну „европску агенду“ и његове пословне планове.

Нимало случајно, праву истину о томе шта се уствари дешава, недавно је саопштио и министар Александар Вулин, рекавши недавно на састанку са дипломатским кором: „…Србија је под притиском да не дозволи избеглицама да напусте њену територију“! На ову његову опаску нико од присутних није реаговао. Подразумева се да ће Србија остати у будућности логор, уколико се драматично не направи отклон од погубне, самоубилачке идеје о евроинтеграцијама.

Приход од „имигрантског туризма“

Пре две недеље, британски ББЦ је цитирао члана либијске марионетске владе у Тобруку, Басита Харуна, који тврди да екстремисти Исламске државе у бродове са илегалним имигрантима убацују џихадисте који планирају терористичке нападе у Европској унији и земљама Балкана.

Обавештајне службе чланица ЕУ и Агенције за надзор спољних граница Уније, „Фронтекс“, располажу потпуно истом информацијом. Дакле, сви знају да ће се зло догодити и сви се бране како знају и умеју, само су српске границе широм отворене за притајени тероризам који чека своју прилику! Зашто је то тако и коме је то у Србији потребно?

У атмосфери општег хаоса, док сваког викенда преко македонско-српске границе прође и до три хиљаде имиграната, Министар трговине и туризма, Расим Љајић, упутио је тржишну инспекцију у Прешево и у друге општине на југу Србије, које имају појачан прилив миграната, како би проверавали приходе локалних трговаца, угоститеља и таксиста, како Вучићев режим не би случајно остао „кратких рукава“ и без прихода.

Пре непуних месец дана, Расим Љајић се похвалио јавности, како се од почетка године повећао број туриста у Србији за 15 одсто, па је још додао: „… циљ нам је да одржимо тај тренд до краја године и забележимо рекордну посету страних туриста!“. По свему судећи, жеља му се већ остварила. Број имиграната расте из дана у дан, а све њих Вучићева влада третира као „туристе у транзиту“!

Али, још почетком јуна ове године, Љајић је најавио једнострано укидање виза за више земаља Блиског истока, између осталих и Катар, Кувајт, Бахреин, Оман, па чак и далека, муслиманска Малезија…Очигледно у намери да искористи ову јединствену прилику и да се заједно са Вучићем докопа мултимилионске зараде, Љајић је целу акцију овако оправдао: „…Ми ценимо да је визна либерализација који смо почели да спроводимо од октобра прошле године дала резултате…Од тада је повећан број долазака из тих земаља за 800 месечно…“.

Да би ова незапамћена спрдња са здравим разумом успела, Љајић је још нагласио да је „…у прва четири месеца ове године Србију посетило 266.000 страних туриста, 10,3 одсто више него у истом прошлогодишњем периоду!“.

Француски Л’ Монд је израчунао да је реч о приходу који је већ прешао милијарду долара, и да га удружено, деле власти и криминалне групе у Србији, Македонији и делимично у Грчкој. Али, у оваквом „привлачењу туриста“, Вучићева влада има још монструозније планове.

Наиме, као шеф представништа Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији , постављен је Ханс Фридрих Шодер, човек који је добио задатак да Србију претвори у највеће европско прихватилиште за имигранте из исламских земаља. То ће у будућности бити довољан разлог да Европска унија додатно изолује Србију, што је и крајњи циљ политике коју Запад овде спроводи већ годинама.

Да би било јасније о чему се ради, треба се подсетити да је пре месец дана, на такозваном „партнерском“ састанку Владе Србије и и Канцеларије УНХЦР у Србији, у вези нарастајућег броја миграната и избеглица, Шодер одушевљено рекао да Европа у вези тог проблема није довољно стратешки орјентисана, а да је Влада Србије предузела „фантастичне“ мере како би он био решен!

Поменуо је и податак да је Србија је у мају месецу ове године, примила више од 8.000 званичних захтева за азил и да су они „у процесу решавања“. Јасније речено, од Србије се очекује да „удоми“ што више имиграната, више него иједна друга европска држава, у односу на економску моћ и број становника.

Србистан без Срба

Многе чињенице везане за хаос са имигрантима, указују на то да су водеће земље ЕУ и Америке, решиле да промене демографску слику ове земље, али тако да југ Србије, па чак и ненасељени делови Војводине, буду запоседнути од стране арапско-афричких досељеника исламске вере.

Уосталом, и Ханс Фридрих Шодер је све потанко објаснио: Мађарска и свака друга држава Европске уније, може несметано да постави жичану ограду на својим границама, али је Србија, која није чланица, дужна да се повинује међународном праву и омогући улазак имиграната без ограничења.

Такву лицемерну и бандитску политику двоструких стандарда, Вучић је прихватио оберучке, говорећи на сав глас да се „Србија неће ограђивати жицом“, мада је свакоме јасно да је Србија ограђена и изолована, као тор за животиње. Постојећи Закон о азилу Републике Србије донет је још 2008. године и то као један од услова за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Мада је реч о једном од оних несмотрено донетих закона, који сада омогућава сваком имигранту да лако дође до статуса азиланта, у њему до данашњег дана ништа није промењено.

Јер, велики новац је у игри, а судећи према последњим разговорима између Вучића и шефа УНХЦР-а, Ханса Фридриха Шодера, тек ће га бити, само да их Србија удоми што више и заустави на путу ка Европској унији.

Али, ако неко и пређе преко границе Мађарске, одмах га, „у процесу реадмисије“, враћају назад у Србију.

Дневно, мађарска полиција врати и до две стотине имиграната у Србију коју третирају као „земљу порекла“, односно земљу из које они долазе. Ова мерила могла би и Србија да примени на својим јужним границама, према Македонији, али то се не уклапа у Вучићев паклени план, а са друге стране, овај „бизнис“ са имигрантима је узео толико маха да га је сада тешко зауставити.

Како то раде Мађари? Сваки имигрант који је ушао на територију мађарске, морао је да да отиске прста, који одмах улази у такозвани Еуродек систем, који се уз слику и остале податке, одмах налази у свим земљама ЕУ. Особа која је на овај начин „третирана“, више никада неће моћи да тражи азил ни у једној другој земљи ЕУ пошто, по Даблинском споразуму, терет одређивања статуса избеглица сноси она земља у коју је лице прво дошло и тражило азил.

А, од Мађарске је много више европских држава на гласу као боље место за живот азиланата, попут Немачке и скандинавских држава. На Хоргошу се обавља 95 одсто реадмисија, а у оближњем суду у Кањижи се онда „повратници“ углавном новчано кажњавају, „да би се смањио притисак на затвор у Суботици“.

Кад се све сабере, реч је о томе да Вучић не жели да примени сличне мере као што су их применили Мађари, а одговор на питање зашто је то тако, лежи у његовој болесној идеји да и овим чином покаже како је „Србија лојална“ и да се пријемом имиграната жртвује у име целе Европске уније. Иза те представе, теку милионске суме.

Кад се директор српске полиције Милорад Вељовић састао са директором мађарске полиције Карољом Папом, непосредно пре постављања жичане ограде уздуж границе према Србији, и рекао пред новинарима да је „питање заустављања имиграната оптерећује све европске земље“ и да Србија мора да реагује, било је јасно да је Вучић „у игри“ и да је прихватио да Србија буде „сабирни центар“ имиграната из исламских земаља, упркос несагледивим последицама које ће то донети.

Али, као и у сличним случајевима, кад је својом лудачком психологијом нудио и оно што му нико не тражи, па је на крају направио несагледиве штете за државу, тако и овом приликом: за сада је добио само неколико термовизијских камера за ноћно праћење илегалних улаза на граници, и то је све. А, он очекује велике паре из хуманитарних фондова ЕУ. Да није било прошлогодишње пљачке хуманитарних донација за поплављене у Србији, коју је обавио преко институција његове владе, можда би их и добио…Овако, ухваћен је у замку из које му нема излаза. Проблем је што је он и целу Србију бацио у изолацију. Овај пут, заједно са имигрантима међу којима сигурно има и оних који раде за такозвану исламску државу и чекају свој тренутак. Кад и где ће неко од тих Љајићевих „туриста“ да подметне бомбу, то нико не зна, али та могућност је више него реална.

Прошле године, у Србији је било поднето око 150 кривичних пријава за кријумчарење људи. Као кривци, хватане су „ситне рибе“, углавном ауто превозници, таксисти, власници хостела…Али, онај ко стварно диригује десетинама хиљада имиграната у Србији, њиховим смештајем, наплатом боравка и регулисањем статуса, заштићен је са највишег нивоа. И непосредни је Вучићев помагач у овом послу.

На продају су чак и потврде о боравку на 72 сата, које многи од имиграната плаћају преко локалних полицијских службеника. Велики проценат њих долази у Србију без личних докумената, па се пријављују више пута са различитим именима, све док не добију било какав статус. О свему томе одлучује новац. Ко га има више, боље се котира код власти и код криминалаца који „посредују“.

Крајем пролећа ове године, на наплатној рампи у Бубањ Потоку, на улазу у Београд, саобраћајна полиција је случајно у једном камиону пронашла велику групу жена, деце и мушкараца. Сви су изјавили да су платили по сто евра да би били пребачени од границе Србије до околине Бање Ковиљаче, где се налази један од центара за тражиоце азила. Исту тарифу помињу на судовима и таксисти који су ухваћени у превозу илегалних имиграната. То даје одговор на једно од најчешће постављаних питања после несреће код Лесковца када је са пута слетео комби са 54 особе од којих је 41 повређена – како је могуће да у то возило стане педесет четворо људи? За кријумчаре, у комбију је било 5.400 евра зараде, и то само за превоз кроз Србију!

Али, то је ситан новац за оно што на врху пирамиде планира Александар Вучић, који рачуна да у наредних две године у Србији „увезе“ још сто хиљада имиграната из исламских земаља, што би његовом буџету донело повелики приход. Његова шетња до Прешева и удварање имигрантима, само је почетак његове политичке кампање међу будућим грађанима Србије, која полако постаје једна од земеља будућег исламског калифата. Србистан, у коме Срба више неће бити!

Постојећи Закон о азилу Републике Србије, донет је још 2008. године и то као један од услова за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

мајор Горан Митровић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/ko-uvozi-imigrante-iz-islamskih-zemalja-u-srbiju/

0 гласовa