Бакир Изетбеговић није ништа друго него настављач мисли и дјела оца Алије и његове Исламске декларације. Жртвоваћу мир за независност БиХ, говорио је Алија. Жртвоваћу стабилност за ревизију, говорио је Бакир. Алија са свим својим значајем, успио је само покренути крвави рат, да би као посљедицу добио земљу подијељену по националним шавовима. Бакир одлично успијева растурати и оно мало повјерења у БиХ, уздајући се у подршку из западног свијета, понајвише САД. Није Бакир различит од других бошњачких политичких, вјерских, грађанских првака. Јесте умишљенији.

Подмукле намјере муслиманског руководства изашле су на видјело на почетку грађанског рата у БиХ. То руководство је, према транскриптима Предсједништва БиХ с почетка маја 1992. године, одредило да ће предстојеће сукобе третирати као „агресију, геноцид и етничко чишћење муслимана“. Таква муслиманска стратегија довела је до тужбе БиХ против Србије (тадашње СР Југославије) пред Међународним  судом правде у Хагу. Тужбу је у име БиХ поднио Френсис Бојл, правник и професор Универзитета у Илиноису, САД,  тадашњи савјетник Алије Изетбеговића. Тужбом се Србија теретила да је директно одговорна за геноцид почињен на читавој територији БиХ и у оквиру тога посебно да је „испланирала, припремила, сковала завјеру, подстицала, охрабривала, помагала, подстрекавала и починила геноцид“. Овом тужбом је сценарио освајања цијеле БиХ као државе превасходно за муслимане добио међународноправну димензију. Слична намјера је била оптужити и Хрватску за удружени злочиначки подухват стварања Хрватске Републике Херцег-Босне, али се нису баш поклопиле коцкице, па је то остало на чекању.

Оптужба за агресију и геноцид, иако поднесена против Србије, требало је заправо да уништи Републику Српску и Србе у БиХ. Френсис Бојл то никада није крио. Тако у изјави за Радио Дојче веле у марту 2003. године Бојл каже: „Иако би Србија могла постати хронични дужник БиХ, јер се одштетни захтјев процјењује на сто милијарди долара, новац није био главни мотив покретања ове тужбе. Политичка цијена губљења овог процеса је у укидање Републике Српске.“ Бојл то исто понавља у интервјуу за сарајевски портал „Кликс“, након што је у фебруару 2007. године донесена пресуда против Србије. Бојл каже: „Тужба је добијена и власти у БиХ то морају искористити за испостављање захтјева за укидање Републике Српске. Морамо обезбиједити у Хагу јасан закључак да је Република Српска творевина која је настала на геноциду у Сребреници и цијелој БиХ.“ Због потенцирања стварних намјера муслиманског руководства, Бојл је занемарен у Сарајеву, али им је амерички помагач постао Клинтонов амбасадор за ратне злочине Дејвид Шефер. Само је настављена линија Клинтонове политике по којој муслимани требају убијати властити народ, инсценирати покољ 5.000 људи у Сребреници, да би Америка бомбардовала Србе. Зато у Сарајеву не могу прежалити Трампову побједу над Хилари Клинтон на задњим изборима.

Након што је овог марта одбијен захтјев за ревизију, Рамиз Салкић, инсталирани потпредсједник Републике Српске, понавља оно што је говорио Бојл. „Захтијевајући заустављање ревизије пресуде, српски политички представници прихватили су ту пресуду, први пут као валидну, а подсјетимо се, пресуда је била јасна: геноцид је почињен, а починили су га Војска и МУП РС. Очекујемо да се сада, када су завршене све активности око овога судског процеса, коначно почнемо бавити спровођењем ове пресуде. То је наша обавеза.“

Ко је омогућио Бакирову и бошњачку бахатост? СДС-ПДП и НДП као такозвани Савез за промјене, постали су Бакирови саучесници у походима на Српску и њену власт. Тиме су Бакиру показивали вјерност за оних неколико фотеља које су добили Босић, Шаровић, Мектић, Тадић, а посебно Иванић и Црнадак. На то их подсјећа упозоравајуће саопштење СДА на оно што су потписали Бакиру 9. новембра 2014. године, примајући његову милост увођења у власт на нивоу БиХ. Без условљавања које су могли и морали испоставити Бакиру и СДА, такозванци из Савеза за промјене оставили су Српску без јединог ефикасног инструмента у супротстављању великобошњачкој политици.  Сада се Чавић жали како им је савез са Бакиром наштетио, а не говори колико је та братија савеза за преваре нанијела штете Републици Српској. Не треба Бакиру бољих службеника од Босића, Мектића, Шаровића и Пандуревићке, који сваки дан бљују ватру на Републику Српску. Њих четворо и јесу предсједници СДС-а, а Вукота Говедарица је само потпредсједник. Њему је четворка рекла да се прави важан и напада Додика, а они ће то радити са сарајевских положаја.

Иначе, цијели процес пред Међународним судом правде био је пун мањкавости и нелогичности, уз заобилажење правних правила. Тада тужена СР Југославија није била чланица Уједињених нација, чији орган је тај суд, па није ни могла бити страна у поступку. Тужба, а и каснији поднесци, били су активност искључиво муслиманскобошњачке стране у БиХ. Именовање Сакиба Софтића за агента пред Међународним судом било је врло упитно, да не кажемо противправно. Наиме, Живко Радишић као тадашњи члан Предсједништва БиХ изабран као представник коалиције која чини и садашњу власт Српске, још 1999. године, обратио се Народној скупштини Републике Српске због одлуке Предсједништва донесене његовим прегласавањем од стране бошњачког и хрватског члана. Предсједништво БиХ је 6. октобра 1999. године донијело одлуку о наставку поступка пред Међународним судом правде поводом тужбе коју је ондашња Република БиХ поднијела против тадашње СР Југославије. У складу са Уставом БиХ Радишић се успротивио таквој одлуци и о томе обавијестио Народну скупштину Републике Српске, која је двотрећинском већином то прогласила деструктивним по животни интерес Републике Српске. Притом је Народна скупштина закључила да у складу са Уставом БиХ спорна одлука није ступила на снагу, те да је тиме и повучена тужба БиХ против СРЈ.

Бошњачка страна чека сљедећу прилику, па у јануару 2002. године покушава на кварно,  у приједлогу буџета БиХ за ту годину, обезбиједи 463.414 КМ под ставком „финансирање агента БиХ пред Међународним судом“. И ова одлука је донесена прегласавањем Радишића, на шта је он поново у складу са Уставом БиХ изјавио да је то деструктивно по животне интересе Српске. Опет је засједала Народна скупштина Републике Српске и потребном двотрећинском већином потврдила Радишићеву изјаву, позивајући се притом и на своју одлуку од октобра 1999. године о повлачењу тужбе БиХ због неслагања Републике Српске. Кварна игра се наставља 4. октобра 2002. године у вријеме општих избора. Одржава се сједница Предсједништва БиХ и поново прегласавањем Радишића доноси одлука о именовању Софтића за агента БиХ. Та одлука није ни објављена у службеном гласнику, па није ни ступила на снагу. Све то није било довољно, јер је Међународни суд правде у фебруару 2007. године донио пресуду против Србије због тога што није спријечила геноцид у Сребреници. Дакле, тужбом за геноцид из 1993. године (двије године прије наводног геноцида у Сребреници 1995), Србији је пресуђена кривица. Не и Републици Српској, иако су њена војска и полиција били означени као починиоци.

Настало је затишје и то је трајало до маја 2016. године када се лажни агент Софтић обратио Међународном суду тражећи одговор да ли је и даље агент БиХ који може поднијети захтјев за ревизију пресуде из 2007. године. Већ сутрадан добио је одговор да не може и да је потребна нова одлука Предсједништва БиХ за ревизију. То не смета Бакиру Изетбеговићу да почетком ове године најави ревизију, уз тврдњу да ће то изазвати највећу кризу у БиХ након Дејтона. Прави бошњачко сијело у Сарајеву уз присуство челника свих бошњачких странака и вођа – националних, регионалних, мултикулти, грађанских и вјерских заједница, удружења и осталих. Добија једнодушну подршку да поднесе захтјев за ревизију, што лажни агент Софтић и чини 23. фебруара ове године. Занимљиво, Софтић је у једној ТВ емисији још 2013. године исправио водитеља који га је ословио као агента БиХ у Хагу. Софтић је тада рекао: „Ја сам бивши агент БиХ пред Судом у Хагу.“ То му није сметало да на портирници  Суда у Хагу остави неколико кутија наводно нових доказа и разлога за ревизију.

Није промијењен ни циљ, ни мета. Амерички адвокат Мајкл Карнавас, који у Хагу заступа челника Херцег-Босне Јадранка Прлића, оцјењује бошњачку ревизију нелегитимном, упоређујући потезе бошњачкога лидера Бакира Изетбеговића с понашањем његовог оца Алије, који је доносио сличне одлуке. „Није тајна да је Алија Изетбеговић успоставу Републике Српске сматрао увредом. Није такође тајна ни да је Република Српска, у складу са овлаштењима по Уставу БиХ, била прилично независна у вођењу својих послова, што је изазивало велико запрепаштење бошњачкога руководства. Бошњачке власти руководе се логиком да би међународна заједница вјероватно, након проглашења Републике Српске као геноцидне творевине, била склона размонтирати овај ентитет или му макар укинути назив.“

Почетком марта слиједи одговор Међународног суда и одбацивање бошњачког захтјева за ревизију. Бакиров агент Софтић изјављује: „Апсурдно је да је Република Српска ослобођена правних посљедица почињења геноцида из разлога што је дио БиХ, а не дио Србије или самостални ентитет. Да се ради о самосталном субјекту, посљедице са којим би се суочила би биле страшне и пољуљале би опстанак РС.“ Бакир је још јаснији: „Све док постоји суд, наново се може покренути процес у односу на оно што се дешавало.“

Другим ријечима, никада неће одустати од укидања Републике Српске. Осим, ако заувијек не изгубе било какву подршку из Републике Српске коју им сада дају СДС, ПДП и НДП као такозвани Савез за промјене.

2 гласa