Озбиљан сукоб међу вођама више фракција Српске напредне странке, траје око тога коме ће припасти право да прода мањински удео Електропривреде Србије и ко ће да узме провизију од продаје. Због измешаних интереса и унутарстраначког раскола, који се пренео и у Скупштину Србије, није усвојен Закон о трансформацији Електропривреде Србије из Јавног предузећа у акционарско друштво. Због свега тога, премијер Александар Вучић је побеснео, јер је многима обећао „део колача“. Странцима комадање ЕПС-а, а домаћим мешетарима попут Вука Хамовића, и повлаштену цену струје, којом би он, као и до сада, био курентан на другим тржиштима.

Недавно објављена вест да од приватизације Електропривреде Србије (ЕПС) у овој години нема ништа, стигла је у кабинет председника Владе Александра Вучића непосредно пред његово путовање у Хрватску (15. фебруара, 2015.). Премијер је, како од присутних сведока сазнајемо, паковао кофере и гласно коментарисао не бирајући речи: „…Кретени, ја причам једно, док се у пракси дешава друго, шта ће рећи господа из ММФ и ЕБРД-а, са којима смо се другачије договорили…!“.

Истражујући шта се тачно десило, екипа Таблоида је дошла и до нових, за Вучића врло непријатних чињеница. Наиме, до укидања више привредних друштава која су у протеклом периоду формирана у оквиру ЕПС-а, и у која су бахато запошљавани кадрови СНС-а, неће доћи већ ће бити формирано још једно предузеће са задатком да командује дистрибуцијама!

Преглед тајкунских фирми које послују без динара свога капитала

Електродистибуција Београд, Електровојводина, и друге електродистрибуције немају у плану за ову годину отпуштање радника, док ће у новој фирми која ће командовати свим другим дистрибуцијама, бити запослено још неколико стотина страначких кадрова. Овакво понашање српских властодржаца је потпуно у супротности са првим од неколико захтева Међународног монетарног фонда (ММФ-а), који је тражио смањење броја запослених, на трећину оног броја колико их сада има у систему ЕПС. Са ММФ је већ размењен део финансијских инструмената, за кредит од 200 милиона евра, који је намењен за отпремнине радника који треба да оду из ове компаније.

Вук Хамовић (Фото: Правда)

Како сада стоје ствари, кредит би требало да буде повучен до краја маја 2015. године. Они радници који би, према Вучићевим обећањима и захтевима ММФ требало да добију моменталне отказе (или да се повинују ситуацији и да узму отпремнине) још увек су запослени у дистрибуцијама, али, по свему судећи, не задуго. Овај захтев, Вучић и његови саветници, одлучили су да реше на крајње „мудар“ начин.

Наиме, планирали су да повуку кредит који ће на крају бити враћен ако треба и буџетским средствима, док ће буџет пунити новцем који узимају од пензија, и новца који народу истерује из џепа уз помоћ приватних извршитеља. Из дистрибуција ће, како су ММФ обећали, отпуштати људе и делити им отпремнине, док ће у нову фирму која треба да контролише дистрибуције запошљавати страначке кадрове.

Ипак, најинтересантнији од свих захтева ММФ је да ЕПС треба до краја године да добије мањинског сувласника. Наравно, Српска напредна странка нема ништа против оваквог захтева, али је проблем реализације био више техничке природе. Човек од највећег Вучићевог поверења и генерални директор Електро Мреже Србије (ЕМС), Никола Петровић, тим поводом је преговарао са немачким компанијама.

Проблема ту не би било, да је Петровић једини који је водио преговоре. Али, не треба заборавити да тим поводом, озбиљне контакте у иностранству има и Александар Обрадовић директор ЕПС-а, на чији је предлог недавно у овој компанији постављен Томаж Орешич, близак сарадник Вука Хамовића.

Надзорни одбор „Електропривреде Србије“ недавно је поставио Томажа Орешича за извршног директора за снабдевање електричном енергијом иако је реч о дугогодишњем најближем сараднику Вука Хамовића, власника компаније ЕФТ, која се обогатила махом на трговини струјом са ЕПС.

Да ли ће српски властодршци растурити ЕПС и претворити Србију и у енергетску колонију?

Орешич је, дакле, изабран на предлог генералног директора ЕПС-а Александра Обрадовића, а са функције коју је добио одређиваће цену по којој српска компанија продаје струју грађанима и другим компанијама, укључујући и ЕФТ! Одлука Надзорног одбора ЕПС утолико је проблематичнија јер је за исти посао именовао двојицу директора, па ће се поред Орешича трговином струје, али на велико, бавити и Драган Влаисављевић, доскорашњи директор Дирекције за трговину. Ангажовање Орешича не треба да чуди јер ЕФТ као продавац има интерес да убаци свог човека у српску компанију.

Осим Обрадовића и Петровића, који су углавном контактирали немачке и америчке фирме, за власнички удео у ЕПС заинтересоване су и компаније из Италије. Они су у време док је Министарство енергетике водила Зорана Михајловић, са њом изградили коректан однос, али је њихова позиција ослабљена када је Михајловићева на захтев Руса склоњена са чела овог министарства.

Поука из румунског примера

Осим техничког сукоба, у коме више фракција Српске напредне странке води рат, око тога коме ће припасти право да прода мањински удео ЕПС и узме провизију од продаје, сценарио није изводљив и због тога што Скупштина Србије није усвојила Закон о трансформацији Електропривреде Србије из Јавног предузећа у акционарско друштво. У многим индустријски развијеним земљама, грађани су се изборили против комадања државног власништва у електроиндустрији, а, насупрот томе, Србија срља у продају овог неисцрпног ресурса.

(Фото: Д. Јевремовић)

Према важећем закону, немогуће је да Јавно предузеће продаје мањински власнички удео. Ово је дуго година била и препрека у приватизацији Нафтне Индустрије Србије (НИС). Јер, не само да се не може продати мањински пакет јавног предузећа, већ га уопште није могуће приватизовати. Велики купци желе све или ништа.

Проблем са НИС-ом, је много раније решен тако што је законом трансформисан у акционарско друштво (АД). Како сада ствари стоје, до краја 2015. године, Скупштина Србије нема у плану ни да разматра трансформацију ЕПС-а у АД. Ова информација је саопштена Вучићу пре путовања у Загреб, на инаугурацију нове хрватске председнице.

У овом тренутку битно је ширу јавност упознати и са чињеницом како модел увођења мањинског партнера по препоруци Међународног монетарног фонда изгледа у пракси на румунском примеру…

Пре неколико година, а на препоруку више међународних институција и уз благослов Европске комисије, румунска Хидроелектрика добила је мањинског партнера. Ранији менаџмент Хидроелектрике, проглашен је у медијима делом некомпетентним, а делом корумпираним.

У оваквим оптужбама било је и лажних, али и истинитих информација. Резултат њиховог медијског пласмана био је да је јавност здраво за готово прихватила да нови мањински партнер постави свој менаџмент.

Борба против корупције: СНС увео нову систематизацију у Колубари,пет сома еврића за радно место

Убрзо потом, по диктату који је стигао из америчких енергетских кругова, нови менаџери су компанију у којој су ранији румунски директори „крадуцкали“ али и остваривали профит, у кратком року отерали у стечај. Да је у питању био намерни стечај, најбоље говоре подаци о овој компанији објављени у листу „Мани“ из 2010. године, када су њом још увек управљали румунски директори. Те године Хидроелектрика, је произвела 20ТКх електричне струје, што је била највећа производња из хидро потенцијала у тој земљи у последњих четрдесет година!

Иначе, ово је количина струје већа од оне коју Босна, Србија и Албанија из хидропотенцијала произведу за годину дана. У власништву Хидроелектрике је према писању листа, било 326 хидро централа, што ову компанију чини највећом у области производње струје из хидро извора у овом делу Европе. Чак и у стечају, они су производили 30 одсто све струје која се произведе у Румунији, која је гигант и у производњи струје из нуклеарних погона.

Према недавном писању агенције Медиафакс, Хидроелектрика је, иако у стечају, инвестирала из сопствених средстава 130 милиона евра у развој малих хидроцентрала, како би могла да се квалификује за новац из буџета Румуније и Европске Уније којим се подржавају пројекти из обновљивих извора.

Истовремено, румунска влада је стављена под притиском са захтевима да омогући Американцима да по багателној цени купе овог енергетског гиганта. У припреми терена за ову пљачку поново учествују медији са великим страним утицајем, који продају Хидроелектрике представљају као једини спас за ово предузеће које се налази у стечају.

Тадић и Вучић (Фото: Србија Данас)

Судбина ове румунске компаније донекле подсећа на судбину великих српских државних банака, које су после петог октобра отеране у стечај, да би после вишегодишњег стечаја испало да Беобанка има неколико стотина милиона већа потраживања од дуговања. Може се рећи да су и Румуни имали свог Динкића, али у енергетском сектору.

Судећи према ранијим изјавама председника Владе, Александра Вучића, планови оних који га саветују и оних којима је он препустио управљање енергетским сектором идентични су са оним што је задесило румунску Хидроелектрику.

То се може најбоље видети из његове раније изјаве коју је дао медијима пре него што је први пут именован на место првог човека српске владе, а која дословно гласи: „…Најбоља опција за Електропривреду Србије је улазак у неке од најјачих страних компанија као мањинског партнера. Мањински партнер би бирао већину менаџмента у ЕПС-у, повећао ефикасност пословања, а самим тим и вредност компаније. На тај начин би се повећала вредност ЕПС-а, за случај да се одлучимо да је продамо на берзи, што би могло да се деси 2016. године“, изјавио је тада Вучић, нагласивши успут да жели да прода и државни део Телекома Србије.

Подсећамо да су ретки трезвени гласови из Српске напредне странке, још прошле године, слали информације Магазину Таблоид и упозоравали да Вучић хоће да прода ЕПС, те да су Вучићеви планови о продаји ове компаније постојали одмах по преузимању власти 2012. године.

Многи аналитичари и угледни стручњаци у Електропривреди Србије, схватили су важност ове информације тек када је и сам Вучић проговорио о томе да планира да приватизује ту компанију.

Одлазак са „златним падобраном“

Актуелни догађаји о којима смо недавно информисани указују да се за Електропривреду Србије, припрема готово идентичан сценарио као што је спроведен пре приватизације Нафтне индустрије Србије. Сценарио предвиђа да фирма у наредном периоду буде обезвређивана, док ће директори њоме управљати на недомаћински начин, како би се до циља што пре стигло.

То је и разлог што су у ЕПС, доведени чак и неки од људи који су били на кључним функцијама у НИС, када је ова фирма упропаштавана. Међу овим искусним штеточинама, налази се и извршног директора ЕПС-а за корпоративно управљање Драгане Рајачић, која је у време срозавања вредности НИС-а у тој компанији радила на позицији директора дирекције за селекцију и развој кадрова.

У завничној радној биографији Драгане Рајачић, пише да је дипломирала на Рударско геолошком факултету, док њени непријатељи тврде да она јесте дипломирала на Београдском универзитету, али да је заправо дипломирала у области „Геолог палеонтолог“. Са том дипломом, госпођа Рајачићева би требало пре свега да дежура на коповима угља у Костолцу и Колубари за случај да се тамо ископа скелет неког мамута, или неки други фосил, причало се у ЕПС, након што постављена на место директора.

Ово су нови трговци струјом у Србији

Подсетићемо и на то да су многи директори који су годинама упропаштавали НИС, из те компаније одлазили са огромном финансијском сатисфакцијом, такозваним „златним падобранима“, односно да су им исплаћиване своте новца довољне да купе мање острво у Грчкој.

Колубара (Фото: Новости)

Рајачићевој је исплаћено тек 900 евра по години радног стажа, када је напустила НИС. На жалост, на овако високе отпремнине радници ЕПС-а, неће имати право када их буду отпуштали, а они који имају прекид радног стажа, неће имати право на отпремнине уопште, осим ако се неким невероватним чудом закон не измени.

У Магазину Таблоид из 2011. године, објављено је и да је су осим Драгане Рајачић, из НИС-а у ЕПС прешли и Милош Сарамандић (бивши генерални директор) и Слободанка Крчевинац која је била при службама у УО НИС овог предузећа, широј јавности позната и као другарица супруге Бориса Тадића и другарица Бисерке Јефтимијевић-Дрињаковић, бивше председнице УО НИС.

Слободанка Крчевинац је како кажу запослени ЕПС, данас човек од највећег поверења Николе Петровића. Познанство са Петровићем јој је помогло да муњевито напредује кроз ЕПС и када је Борис Тадић пропао на политичкој сцени. Прво је обављала функцију директора дирекције у ЕПС-у, а онда је после неколико месеци неуспешног рада, постављена за генералног директора Електродистрибуције Београд. Њено именовање на то место изазвало је шок како унутар Српске напредне странке, тако и међу запосленима у ЕПС-у. Извори Таблоида тврде да је Крчевинац, најозбиљнији кандидат Николе Петровића, за место генералног директора будуће фирме, ЕПС Дистрибуција. На овај начин Петровић би под контролом држао рад свих пет електродистрибуција у Србији.

Сва та брза унапређења и напредовања сумњивих кадрова кроз ЕПС су само покриће за њихове лажне радне биографије. Права је трагедија чију све нестручност грађани Србије морају да плате. Никола Петровић и Александар Обрадовић су чак и мужа госпође Крчевинац запослили у једном привредном друштву, са великим коефицијентом и платом, мада тај човек скоро уопште и не долази на посао. Кажу запослени да он свраћа с времена на време да подигне плату и посети колеге. Огорчени радници ЕПС-а и истичу да он има веома скуп хоби, спортско пилотирање и обилазак далеких земаља, и да све то ради о трошку ове, још увек државне компаније.

Како фирма Вука Хамовића ЕФТ зарађује од ЕПС-а

Цена за мегават по којој је Хамовићева фирма ЕФТ куповала струју од ЕПС у периоду 2008-2011 била је за – 43,97 евра за мегават. Са друге стране, 59,6 евра је цена за мегават по којој је ЕФТ продавао струју ЕПС-у! Само у 2013. години, ЕПС је изгубио на овако неповољној цени куповине струје десет милиона евра!

Крађа отпремнина, под маском заштите радних места

Електродистибуција Београд, Електровојводина, и друге електродистрибуције немају у плану за ову годину отпуштање радника, док ће у новој фирми која ће командовати свим другим дистрибуцијама, бити запослено још неколико стотина страначких кадрова. Овакво понашање српских властодржаца је потпуно у супротности са првим од неколико захтева Међународног монетарног фонда (ММФ-а), који је тражио смањење броја запослених, на трећину оног броја колико их сада има у систему ЕПС. Са ММ-ом је већ размењен део финансијских инструмената, за кредит од 200 милиона евра, који је намењен за отпремнине радника који треба да оду из ове компаније.

Вучићев режим планирао је да повуче кредит који ће на крају бити враћен буџетским средствима, док ће буџет пунити новцем који узима од пензија, и новца који народу истерује из џепа уз помоћ пљачки преко јавних комуналних предузећа и отимањем силом од грађана, преко приватних извршитеља. Битно је да купи још мало времена.

Вук Станић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/komadanje-elektroprivrede-srbije-za-potrebe-stranih-lovaca-u-mutnom-i-domacih-tajkuna/

1 глас