Maja Teшић, 25.12.2016.
ФБ коментар

Хор Александрова је за време Другог светског рата подизао морал борцима. Тешко ми је да поверујем да у две недеље свет пуца Русији у леђа, а да се онда случајно несрећа догоди Хору.

Тешко ми је да поверујем да „нови свет“ који се урушава изнутра и то све више схвата не покушава да у свој бездан повуче све што ваља на овој планети.

Нож у леђа, па пуцањ у ненаоружане.

Оно што знају, а не желе да знају јесте – они који су у праву, они који никада нису освајали туђе, они су предодређени да победе. И још једном – ратове нису започињали, завршавали су их, и то се зна како.

Оно што знају, а не желе да знају, јесте да никада неће бити победници. Алави и бахати никада не постигну оно што желе.

Тешко ми је да поверујем у случај. Можда и зато што ме је погодила и растужила смрт младих људи уметника и настављача велике традиције. Свете традиције. Започете у светом рату. А сваки је свети јер је сваки одбрамбени.

Зато нас и не разумеју. И зато ће у бездан сами.

Идет война народная, священная война.

 

7 гласовa