Прича о Телекому, његовој продаји, откупу, па потом поновним покушајима отуђивања, права је слика транзиционе Србије у којој се мали човек не сналази најбоље, али не може да се отме утиску да се ту нешто дебело муља.

Зашто се држава одриче профита: Телеком је наша златна кока
У тим закулисним, а наизглед транспарентним приватизацијама посматрач може да уочи нешто необично – опозициони политичари када постану део власти аутоматски се од љутог противника претварају у тврдог заговорника продаје Телекома Србија.

– Не разумем власт, Телеком никада не бих продао, а у овом тренутку ни по коју цену – изјављивао је 2010. на ТВ Јагодина опозициони првак Александар Вучић.

Потпредседник Српске напредне странке тада је извео исправну рачуницу да власт ДС-а већински пакет акција продаје „за четири годишња профита“ које Телеком остварује. Пет година касније, као председник Владе Србије, Вучић прича сасвим другу причу, а упозорење да се не продаје „породична сребрнина“ назива глупошћу. Остаје тако горак утисак да свака власт настоји да док траје узме свој проценат од уносне трговине.

Јавност се добрим делом успротивила продаји државног мобилног оператера. Синдикати који окупљају запослене у овом предузећу такође се противе приватизацији. Њихов апел не дотиче превише сиромашног грађанина, јер већину радника Телекома доживљава као паразите који су у моћној компанији, захваљујући страначкој књижици и дебелим везама. Како ко дође на власт, тако гледа да у профитабилно предузеће удоми што више својих следбеника. Након деценије страначког запошљавања, Телеком је досегао бројку од око 13.000 запослених, рачунајући ту и ћерке фирме у региону – Телеком Републике Српске и црногорски М:тел.

Лазардов сукоб интереса
Као приватизациони саветник у тендерској продаји Телекома изабрана је француска компанија Лазард. Убрзо је откривено да је ова финансијска консултантска кућа у сукобу интереса, јер има стратешко партнерство са америчким инвестиционим фондом Аполо, који се помиње као један од потенцијалних купаца Телекома. И поред тога што је београдска „Политика“ са Лазардовог сајта преузела уговор о партнерству са Американцима, Французи су то демантовали, тврдећи да идеја о стратешком партнерству „јесте постојала, али да није реализована“.
За јаснију слику, јавности преостаје да ослушне стручњаке, а они су готово листом против отуђивања једног од највреднијих ресурса државе.

Академија инжењерских наука Србије (АИНС), најстарије Друштво за електронику, телекомуникације, рачунарство, аутоматику и нуклеарну технику (ЕТРАН), академици, научници разних профила у земљи и свету више пута су се оглашавали, износећи штетне последице продаје. Писали су и апеловали и код премијера и код председника државе и код народних посланика. Летос је за само десет дана отворено писмо стручњака из Србије и 11 земаља, потписало је 24 академика, 60 професора универзитета, 46 доктора наука, 23 магистра и мастера, 57 инжењера.

Организована је петиција, закупљиван огласни простор у новинама, протестовало се преко Грађанске иницијативе Телеком је наш и опозиционих странка, (углавном Двери и ДСС), али џаба. Влада Александра Вучића управо ових дана треба да изађе у јавност и каже која је од шест пристиглих понуда на тендеру најповољнија и уклапа ли се у њихова очекивања.

Али, ни тај завршни чин не иде како правила налажу. Владина комисија је прошле седмице затражила ревидиране понуде за куповину Телекома. Шта је ту требало да се допуњује? Ресорни министар Расим Љајић објашњава да те нове, ревидиране понуде треба да „садрже сву неопходну документацију за обезбеђивање ове трансакције, а у циљу појачавања конкуренције међу понуђачима“. Изостало је детаљније објашњење, али могло би да се закључи да понуде или нису биле задовољавајуће или су они којима је намењен Телеком испоставили мању бројку него што се у Немањиној очекивало.

Претходно је са највишег места извршне власти више пута поручено да уколико се не добије одговарајућа цена, држава неће продати Телеком.

– Ако не будемо задовољни ценом и условима, нећемо да приватизујемо Телеком. Била би то велика штета за Србију на радост свима онима што не знају шта говоре, а који ће због тога бити одушевљени – рекао је премијер.

Напредњаци писали и кривичну пријаву
Српска напредна странка је 2010. године поднела чак и кривичну пријаву против бившег премијера Мирка Цветковића и чланова Владе због продаје Телекома Србије. Члан правног тима напредњака Марко Ђурић је тада рекао да продаја Телекома представља „освету владе будућим генерацијама“.
– Србија ће остати без виталних економских ресурса и телекомуникационе инфраструктуре која је добро од јавног значаја – рекао је Ђурић.
Која је то цена, јавности није саопштено, а медији су спекулисали да је реч о 1,4 милијарде евра за 58 одсто државног власништва у Телекому. И када је 3. јула ове године Агенција за приватизацију објавила јавни позив за прикупљање необавезујућих понуда за куповину Телекома Србије, није наведена процена вредности компаније. Премијер је понудио неуверљиво објашњење да је то зато да би се необавезујућим понудама видело шта ко нуди, како би држава извукла бољу цену!

У Влади се хвале како је стигло чак шест понуда, а медији су се посебно освртали на Словеначки телеком и Кинезе, с тим што ови први то раде заједно са америчким фондом Аполо, а неко би рекао за Американце. Бројност понуда третира се као успех сам по себи, имајући у виду да се 2010.када је влада Демократске странке покушала да прода Телеком, пријавио само један заинтересовани купац.

Био је то аустријски Телеком са понудом мањом од 1,4 милијарде евра, колико је тадашња влада минимум тражила за пакет од 51 одсто власништва. Продаја није реализована, на задовољство свих противника извлачења из државног власништва најпрофитабилније српске компаније. Док ово пишемо, можда ћете већ имати информацију да ли је тендер напредњачке владе завршен продајом златне коке или су и они остали кратких рукава, као и њихови жути претходници.

извор: http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/537462/Kontroverzna-privatizacija-Telekoma-1-Srbija-prodaje-porodicno-blago

0 гласовa