ШТА ЈЕ У ПОЗАДИНИ ПРЕМИЈЕРОВЕ ПРИЧЕ О „СТУБУ СТАБИЛНОСТИ“

И ЊЕГОВЕ ОДЕ ПЕНЗИОНЕРИМА?

  • ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Четвртина нашег бирачког тела су пензионери, који ревносно излазе и заокружују свог кандидата. Њихов кандидат је, углавном, онај који не силази с телевизијских програма, и који их својом „млатачином“, лупањем шаком по столу и „борбом против криминала“ подсећа на Броза, у чије време су пензионери „уживали“ у југо-комбинацији Голог отока и Дизниленда. То што им он одузима пензије, бива надокнађено обилним порцијама медијске хране  
  • ДУШАН ЈАЊИЋ: Иако би Кркобабић требало да буде прва сакрална жртва Вучића пензионерима, желим да верујем да је ово Вучић добро промислио. Јер, врло је реално да се прекине са политиком коју су водили Кркобабићи. Повећање пензија се може обезбедити само реформом ПИО и враћањем под управу пензијског фонда имовине која је отуђена у време Кркобабића 1 и 2
  • АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ: Пензионери су топовско месо. Злоупотребљавају их у свакој кампањи. А после избора неће добити ништа! Треба да се присете да је пред изборе 2012. године Вучић обећао да ће све да дира само пензије неће, односно да ће пензије бити последње на удару. Као и свако друго, ово предизборно обећање је порекао када је дошао на власт, па ми је испод части да коментаришем „пензије које ће од сада само расти“. Јер, шта вреде његове речи?              
  • ФЕЂА ДИМОВИЋ: Живимо у перманентном страху да ће бити још горе. Пређашње власти су нас плашиле да ће доћи гори од њих, а сада се страх шири тако што Вучић стално помиње неку „стабилност“, „да имамо стабилност“, па онда се тврди да постоје завера и „пуч“, па се прича о „дестабилизација Србије“. То се ради да бисмо живели у неком пузећем ванредном стању. Медији то омогућавају

        ПРЕМИЈЕР Александар Вучић непрекидно тврди да га власт као власт уопште не занима и да он ради само за добробит Србије.

        Само што се домогао власти, рекао је у једном тренутку да он зна да „неће дуго“. Сада тврди да оставља народу да одлучи ко ће даље водити Србију, а да је његово било само да ради најбоље што уме и да се – зарад држања власти – не либи ни тешких ни непопуларних решења у интересу Србије и њене будућности. А онда је Дачићу преотео ПУПС.

        Истовремено је пензионерима обећао да ће пензије бити редовне, стабилне и све веће и веће. Још је замолио старије и пензионере да остану „енергија и снага Србије“.

        У заносу предизборног подилажења, још им је рекао: „Знам да то чудно звучи, али ради се о томе да сте ви били увек уз своју државу, ви сте умели да улажете у будућност Србије и своје деце, и хвала вам што сте разумели шта морамо да радимо… Због вас данас имамо добре резултате, зауставили смо пропадање Србије и почели полако да се дижемо. Те резултате није постигла влада, за њих нисам заслужан ја, већ ви“.

        Треба ли пензионери да се радују што су „енергија и снага Србије“ или да се плаше за Србију која је под Вучићем спала на то да јој они буду „енергија и снага“?

        Иако им Вучић обећава да ће им пензије убудуће бити „све већ и веће“, а није им вратио ни десети део онога што им је отео, треба ли пензионери да зазиру од оваквог тапшања по раменима са наглашавањем: захваљујући вама смо „зауставили пропадање Србије и почели полако да се дижемо, те резултате није постигла влада, за њих нисам заслужан ја, већ ви“?

        Није ово, заправо, признање: поново ћемо преко ваших леђа и пензија заустављати пропадање Србије?

        Не говори ли Вучић преко онога „редовне и стабилне“: водите рачуна, могу бити и нередовне и нестабилне, само ја сам гарант да ће бити редовне и стабилне, ако не гласате за мене и СНС сигурно ће бити и нередовне и нестабилне?

        Није ли ово коришћење страха у политици и предизборној кампањи, није ли његова ода пензионерима – плашење пензионера?

Пензионери су главни ослонац Вучићевог режима

Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ, православни публициста

        ПРВО и прво – нека нико не помисли да вређам пензионере, и да преуопштавам. Мој отац је пензионер, и сматрам да наши стари заслужују достојан живот, с обзиром да су учествовали у изградњи ове земље и принели себе за опште добро. Али, чињеница је да су пензионери главни ослонац Вучићевог режима, на шта јасно указује прелазак приватне фирме Кркобабића и ПУПС-а на страну „првог протестанта Србије“ ( израз Слободана Антонића ), баш уочи нових избора.

        Укратко:

        1. Срби су стар и уморан народ. Налазимо се у фази дубоке демографске старости, а наш просечан грађанин има преко 40 година живота.

        2. Четвртина нашег бирачког тела су пензионери, који ревносно излазе и заокружују свог кандидата.

        3. Њихов кандидат је, углавном, онај који не силази с телевизијских програма, и који их својом „млатачином“, лупањем шаком по столу и „борбом против криминала“ подсећа на Броза, у чије време су пензионери „уживали“ у југо-комбинацији Голог отока и Дизниленда. То што им он одузима пензије, бива надокнађено обилним порцијама медијске хране.

        4. ТВ програми се подешавају према пензионерима; и у граду и у селу, они су најревноснији потрошачи риалити-шоуа, сасвим у складу с песмом из Брозовог доба, кад се појавила телевизија: „Игра коло, куд погледаш – свукуд голо, али мени није криво – на једну сам намигив’о“.

        Сигуран сам да ће Вучић придобити пензионере (наравно, не све и не сасвим) и овог пута, с обзиром да је и ПУПС с Вучићем. Мог оца су исписници 2012. убеђивали да гласа за покојног Пантелију Кркобабића јер, ако он не буде изабран, неће бити пензија. У том смислу, судбина Србије у наредном периоду неће бити ништа боља.

        А на челу државе се, уосталом, и налази човек са надимком који нас подсећа на задатке које он и његов ортак, самозвани Веберов следбеник, од 2012. успешно обављају.

Ово је покушај враћања пензионера у Српску напредну странку

Душан ЈАЊИЋ, председник Активне Србије

        ТО ЈЕ политичка предизборна порука која је резултат коалиције са Кркобабићем и покушај да се пензионери врате у СНС.

        Друга је ствар како мисли да обезбеди повећање пензија. То се може само реформом ПИО и враћањем имовине која је отуђена у време Кркобабића 1 и 2 – под управу пензијског фонда.

        Иако би Кркобабић требало да буде прва сакрална жртва Вучића пензионерима, желим да верујем да је ово Вучић добро промислио. Јер, врло је реално да се прекине са политиком коју су водили Кркобабићи.

        Када је реч о пометњи и збрци у главама грађана коју многи настоје да направе (Радуловић прича о новим отпуштањима, Тадић прича да није подржавао трговце оружјем, они други причају о Либији…) то никада у Србији не траје дуже од недељу дана, а онда може да им се врати као бумеранг.

Вучић плаши Србе да ће опет бити бомбардовани ако не гласају за њега

Александар ПАВИЋ, Фонд стратешке културе

        УЛАГИВАЊЕ пензионерима је саставни део кампање свих демагога и Александар Вучић то ради све време.

        Пензионери треба да се сете да је пред изборе 2012. године Вучић обећао да ће све да дира само пензије неће, односно да ће пензије бити последње које би биле на удару. Као и свако друго, ово предизборно обећање је порекао када је дошао на власт, па ми је испод части да коментаришем „пензије које ће од сада само расти“. Јер, шта вреде његове речи?

        Пензионери су топовско месо. Злоупотребљавају их у свакој кампањи. А после избора неће добити ништа!

        Међутим, нису они једини који стрепе од нових намета или нешто трпе. Страх се све време шири у Вучићевој кампањи кроз познате реченице, као што су: „Нећемо дозволити понављање деведесетих – што је претња да ће нам се без њега те деведесете вратити, или „Нећемо да нам се опет деси оно што је било када смо се јуначили“ – а то је уношење страха међу грађане да ако гласају за некога другог, бићемо опет бомбардовани, под санкцијама, нови геноцид идт…

        При томе, Вучић кривотвори историју, јер испада да смо ми криви што смо бомбардовани, да смо ми одговорни за зло које смо преживели.

Власт жели да човек на крају каже: добро је што смо уопште живи!

Феђа ДИМОВИЋ, Београдски синдикат

        СВАКО нормалан ко прати изборне процесе је свестан да су пароле које се тада чују – нереалне. Једно причају у кампањи, а сасвим друго је реалност која наступа од момента када политичар ступи на власт.

        У случају премијера, морамо поћи од тога да је власт добио на основу националног програма, а онда одмах почео да спроводи проевропску и анационалну политику. То значи да ради све супротно и да тако треба схватити и његово: нема смањења пензија, само раст.

        Премијер уопште не доноси одлуке о српској економији, него ММФ, ЕУ и Вашингтон, а Вучић их само спроводи, јер је Србија протекторат. Он ће урадити шта му они кажу, а не шта обећа пензионерима.

        Живимо у перманентном страху да ће бити још горе.

        Пређашње власти су нас плашиле да ће доћи гори од њих, а сада се страх шири тако што стално помиње неку „стабилност“, „да имамо стабилност“, па онда како постоје завера и „пуч“, па „дестабилизација Србије“. То се ради да бисмо живели у неком пузећем ванредном стању. Медији то омогућавају.

        Када смо били клинци, медији су ширили много позитивније ствари, а сада црну хронику, тако да човек на крају каже: добро је, само кад смо уопште живи!

        Сада нас стално нечим плаше.

        Диана Милошевић

fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/koristi-li-aleksandar-vucic-strah-u-vladanju-srbijom-i-u-predizbornoj-kampanji

Прочитај без интернета:
4 гласa