Опште је позната и прихваћена теза да побједници пишу историју. Међутим, управо због тога је јавност често намјерно онемогућена да сазна пуну истину о суштинској природи побједника.

На тај начин се отвара пут манипулацијама са прошлим, садашњим и будућим политичким дешавањима, а грађани и грађанке усмјеравају да мисле, вјерују и раде онако како је то у интересу оних који држе свијет оваквим каквим јесте: биједним, неправедним, ружним и на ивици апокалипсе.

Слично је и са историјом Европе послије Другог свјетског рата. Чињеница је да је Европа била подјељена између два блока једног који је био под контролом Сједињених Америчких Држава и другог који је био под контролом Совјетског Савеза (уз неколико изузетака као што је била Југославија).

Често се овај однос снага у Европи идеолошки описује као сукоб демократије и диктатуре, отвореног и затвореног друштва, слободе и ропства, итд. Не може се, наравно, спорити ексцес негативних особина совјетске политике и совјетског друштва.

Међутим, у исто вријеме, са друге стране, имамо неутемељену идеализацију политичких и друштвених аспеката совјетских противника тј. такозваног западног демократског система.

Скривена историја НАТО-а

Ова идеализација је неутемељена и то не само због грубог економског раслојавања и социјалних облика нетрпељивости, као што је расизам, које преовладавају у оквиру овог система, него и због тога што не узима у обзир кључни елемент спровођења спољнополитичких приоритета Запада, а то је дјеловање обавјештајних служби.

americka vojska NATO Ковачевић: Црна Гора да се не укрцава у НАТО ратни воз за Источни фронт

То је посебно значајно због тога што су ове службе, координисане у оквиру тајних структура НАТО-а у Европи, у континуитету нарушавале демократске норме и обрасце понашања са циљем да утичу и, у крајњем случају, преиначе слободно изражену вољу грађана и грађанки како би је уподобиле интересима својих налогодаваца.

Ова тематика је позната у стручној литератури под генералним именом „операција Гладио„, мада се Гладио конкретно односи само на координирано дјеловање иностраних обавјештајних структура (посебно ЦИА) и екстремистичко-фашистичких организација на тлу послијератне Италије.

Сличне криминално-коруптивне, обавјештајно-војне мреже су постојале у свим западно-европским државама, а носиле су различита имена у складу са локалним потребама. Све, без изузетка, су биле активне у сузбијању, па и у разарању до темеља, било какве назнаке радикалније прогресивне економске политике и мирољубиве сарадње са совјетским блоком и нису се либиле да користе насиље, укључујући и тероризам против цивилног становништва и атентате на проминентне политичке противнике, ради остварења ових циљева.

Двије изузетно документоване и квалитетно написане књиге, објављене у посљедњих десет година, кључне су у проучавању ових добро скриваних, мефистофеловских утицаја на западне „демократије“.

Прва је књига швајцарског историчара Даниела Гансера објављена 2005. године под насловом „НАТО тајне армије: Операција Гладио и тероризам у Западној Европи„. Друга је књига британског новинара и публицисте, дугогодишњег посланика у Европском парламенту, Ричарда Котрела,објављена 2012. године под насловом „Гладио: НАТО бодеж у срцу Европе„.

У припреми велики рат

Ове двије исцрпне историјске студије на објективан и непристрасан начин, на бази архивских докумената и судских списа, потврђују утемељеност тезе да НАТО и обавјештајне службе које утичу на рад те организације нису заинтересовани за демократију, владавину права и борбу против корупције и организованог криминала како њихови представници непрестано понављају у свим медијима (многи од којих су под њиховом директном контролом) већ да представљају озбиљну пријетњу свим тим вриједностима кроз, између осталог, и спремност на употребу насилних метода.

NATO trupe Ковачевић: Црна Гора да се не укрцава у НАТО ратни воз за Источни фронт

Управо због таквог политички перфидног, недемократског и, надасве, нехуманог дјеловања које обиљежава историју НАТО дјеловања у Европи, разумно је да Црна Гора не треба да буде чланица те организације.

Исто тако, треба имати у виду да убрзана милитаризација и орвеловски обавјештајни надзор које у посљедњих неколико година НАТО спроводи у државама чланицама, у актуелном историјском тренутку, стварају озбиљне препреке за мир и безбједност у Европи.

Постоји велика вјероватноћа да се у војно-обавјештајним структурама НАТО-а припрема велики рат против Русије, мада није јасно у којој мјери ти планери узимају у обзир да би, у случају таквог рата, Европа била потпуно девастирана, чак и када се не би користило нуклеарно оружје. Медијско-пропагандна припрема за ратни расплет је већ одавно у пуном јеку, а није заобиђена ни Црна Гора.

Срећом, још има времена да се Црна Гора не укрца у ратни воз за Источни фронт. Непојмљиво је то што све грађанске и анти-режимске снаге у Црној Горе нису јасно одбациле политику милитаристичког сврставања. И заједно кренуле у осмишљавање хуманих и праведних спољнополитичких циљева за своју државу.

Аутор текста је Филип Ковачевић је професор на Универзитету Црне Горе, аналитичар геополитике и предсједник УО Покрета за неутралност.

www.in4s.net/index.php/kovacevic-crna-gora-da-se-ne-ukrcava-u-nato-ratni-voz-za-istocni-front/

2 гласa