ЛЕОНИД САВИН

Шанса да ЕУ поврати свој суверенитет и економску слободу и даље постоји
У Бриселу су у уторак 20. септембра одржани протести великих размера против потписивања споразума о Трансатланском партнерству за трговину и инвестиције (ТТИП). Непосредно пре тога су одржане и масовне демонстрације у различитим градовима Немачке.

Реакција грађана европских земаља на пројекат Трансантланског партнерства за трговину и инвестиције је прилично предвидива. Ово није прва година да иницијативе и невладине организације у Европи помно прате преговоре између бирократије Сједињених Држава и Брисела. Проблем је у томе што се они, пре свега, одвијају иза затворених врата, чиме се крше демократски принципи, и друго, интереси транснационалних корпорација доминирају, како над правима и слободама грађана, тако и над државама.

ПОСЛЕДИЦЕ
Чак и површна анализа последица овог споразума је већ показала озбиљне претње по привреду ЕУ. Током првих десет година очекују се губици за европски извоз. Највише су погођене Северна Европа, Француска и Немачка. Тамо ће се десити пад раста БДП и прихода из радног односа. Смањиће се број радних места и повећати буџетски дефицит у свим европским земљама.

Са садашњом кризом због Брегзита и мигрантске кризе, сличне промене би могле да значе катастрофалне последице по ЕУ у целини. Због тога је страх просечних Европљана чврсто утемељен. Поред тога, треба напоменути да је то додатни елемент трансатланског партнерства НАТО. Сједињене државе не само да желе да имплементирају додатни начин економске зависности за европске земље већ и да сачувају НАТО као мотор за ново трансатлантско партнерство, које ће, према мишљењу Беле куће, да побољша међусобну сигурност и трансатлански споразум.

Другим речима, учиниће ЕУ зависном од решења која долазе од либералне политичке елите Сједињених Држава. Због чега је ово неопходно Вашингтону? Одговор је једноставан. Да би одржао статус глобалног хегемона у потпуности. Још увек нико није довео у питање војну моћ Сједињених држава (од показатеља БДП и трошкова одбране до доступности огромне мреже војних база широм света и партнерства са сателитима).

TTIP smanjenaСједињене Државе морају да у своју спољну политику укључе економске и финансијске инструменте, што се може назвати геоекономија, или ризикују да изгубе свој статус светске силе – тврде старији истраживач у Савету за спољне односе, Роберт Блеквил (који је такође служио као амбасадор Сједињених држава у Ираку и у Индији, од 2001. до 2003.) и његов колега Џенифер Харис (члан групе за политичко планирање у Стејт департменту у Обаминој администрацији) у књизи „Рат другим средствима. Геоекономија и државност„. Уз то, они сасвим отворено кажу да Сједињене Државе треба да искористе своју позицију као енергетска суперсила, да би обезбедиле послове према Транспацифичком (ТПП) и Трансатланском партнерству (ТТИП) који ће помоћи да се уравнотеже кинеска и руска геоекономска политика.

Ту чак није потребно читати између редова да би се схватила права сврха Транспацифичког и Трансатланског партнерства, покренутих од стране Сједињених држава. Прво партнерство је, упркос чињеници да ту улази и неколико латиноамеричких земаља, намењено дугорочном сузбијању економске експанзије Кине. Друго је усмерено против Русије, или прецизније, како би се спречила ближа сарадња између земаља ЕУ и Руске Федерације.

Није случајно да су се према анкети Pew Research Center почетком 2016. године за Трансатланско партнерство највише залагали најпоузданији сателити Вашингтона из Источне Европе – Румунија, Пољска, Литванија и Естонија, које имају више од 70 одсто гласова „за“, док је, као економски мотор ЕУ – Немачка, прикупила само 39 одсто у корист овог пројекта. Како се наводи на сајту Беле куће, ово партнерство је прилика за Сједињене државе да успоставе скуп правила за глобалну трговину у 21. веку. Оваква могућност се добија једном у генерацији. Циљ споразума је да се прошири приступ најбрже растућим тржиштима у свету, уз одржавање високих стандарда заштите за наше (америчке) раднике и потрошаче.

СТРАТЕШКИ ИМПЕРАТИВ
Значај примене ТПП и ТТИП споразума прописана је новом националном стратегијом Сједињених Држава, коју је потписао председник Барак Обама почетком фебруара 2015. године, а она служи као нека врста доктринарне смернице за доносиоце одлука у наредних пет година. Тамо се говори да „путем ТПП и ТТИП постављамо високе светске стандарде закона о раду и заштите животне средине, уклањајући препреке за извоз, претварајући Америку у центар зоне слободне трговине која покрива две трећине светске економије. Наш циљ је да искористимо ову позицију, заједно са нашом високо квалификованом радном снагом, јаком владавином права, и вишком енергије на располагању, да бисмо претворили Америку у производну платформу и лидера у инвестицијама. Поред ових главних регионалних споразума, ми ћемо радити на постизању иновативног споразума о либерализацији трговине и услуга, информационих технологија и еколошких производа – области у којима су Сједињене државе светски лидер у иновацијама“.

TTIP OBAMA MERKELАли, ови постулати нису императив за цео амерички народ. Обама је лобирао за интересе транснационалних корпорација, а не Сједињених држава. Скептицизам у вези са оба пројекта – ТПП и ТТИП – настао је не само у ЕУ и региону Пацифика. Део америчке политичке елите активно се противио ратификацији већ потписаног ТПП споразума. Бивши заменик америчког трговинског представника Венди Катлер је прошле недеље на конференцији за медије у Токију изјавио да ће „Сједињене државе изгубити кредибилитет у Азијско-пацифичком региону уколико споразум не буде ратификован у америчком Конгресу до краја ове године“.

Републиканци који се залажу за тај правац, претходно су изјавили да до избора 8. новембра о ратификацији споразума не може бити речи. Један број америчких предузетника, као и њихових европских колега, нашао је неодољиво оправдање да верује да правим интересима Сједињених држава ови пројекти неће донети стварну корист. Нерешена питања у вези са Транспацифичким споразумом имају и интересне стране у Сједињеним државама, укључујући пољопривреднике који производе свињетину, дуванску индустрију, сектор финансијских услуга и фармацеутску индустрију. Али поновно разматрање услова није могуће због многих осетљивих разлика између земљама које припадају зони ТПП.

Требало би узети у обзир и активности АСЕАН и економску активност Кине, не само у Азији, већ и у Европи. ЕУ је тренутно упала у замку са антируским санкцијама, дакле, не може да се ослони на преференције из Русије. Међутим, шанса да ЕУ поврати свој суверенитет и економску слободу, и даље постоји. ТТИП споразум још увек није потписан и ратификован.
Катехон

www.standard.rs/svet/35793-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%85-%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B0

Прочитај без интернета:
1 глас