Крим је почетак краја америчке глобалне доминације

Крим је почетак краја америчке глобалне доминације


0 21
  • Протекла година је показала да је Крим, окончао покушај САД да буду глобални лидер света. Крим и Путин упутили су изазов америчком уређењу света – а годину дана касније „уређење света“ није успело да парира том изазову
  • Показало се и да се за годину дана јединство антируске коалиције САД и њихових сателита није учврстило и да у оквиру ње јача деловање центрифугалних тенденција
  • Седамдесет година после Победе СССР-а над фашизмом – свет се поново поделио. Са једне стране нашле су се земље које као своју ударну силу користе фашистичке режиме и неонацистичке бојовнике, а са друге – снаге антифашизма које им се супротстављају и окупљају око Русије
Сергеј ЧЕРЊАХОВСКИ, редовни члан руске Академије политичких наука

        ПРЕ годину дана измењен је постојећи светски поредак. Он се још није променио, али је стари завршио своје постојање – нови почиње да се ствара. За сада није јасно да ли то означава крај постојања Јалтско-Потсдамско-Хелсиншког мира, али је свакако његова Малтско-Беловешка мутација умрла.

        Самоопредељење Крима показало је да су Беловешки споразуми од сада лишени вела апсолутне легитимности. Нервозна реакција и дипломатско-економски рат који су Русији објавиле земље Запада показали су да Малте не само да нема, него је реално никада није ни било.

        Хладни рат није завршаван – само је мењао свој облик.

        Беловешка мутација Потсдамског мира претпостављала је да народи и земље могу да се деле произвољно, према вештачким границама, не питајући за мишљење људе који су тим границама раздвојени.

        Крим је доказао да такво дељење може да постоји само привремено.

        Народи и нације имају право на самоопредељење – како на одвајање, тако на припајање. Право на самоопредељење је изнад принципа територијалне целовитости државе.

        И зато што је право обавезност, а принцип је само жеља. И зато што се у овом случају ради о праву народа и о принципу државе –  народ је увек примаран, а држава увек секундарна.

        Протекла година показала је:

        –  да се и поред свих тешкоћа које су биле присутне на Криму у условима полублокаде са стране копнене границе, према подацима социолошког истраживања Фонда ИСЕПИ, није променило расположење народа и да би резултати, кад би данас био спроведен референдум – били исти као претходни;

        – да, уз све притиске којима је током ове године Русија била изложена од стране земаља Западне коалиције, ни она, ни њени грађани нису променили став према повратку Крима, њено руководство се није поцепало и није одустало од свог курса и од одлуке коју је донело пре годину дана да брани и поново врати Крим;

        – да уз све губитке и силину удара, који су економији Русије нанеле санкције Западне коалиције она није претрпела критичне губитке, а животни стандард у земљи није драстично смањен. Односно, економија Русије се показала знатно јачом него што су претпостављали иницијатори објављивања економског рата Русији;

        – да се тиме што се известан пад животног стандарда грађана десио, ниво њихове подршке курса председника Русије и поверења према њему није смањио, чак је у порасту;

         – да уз сву нервозу реакције како земаља Западне коалиције у целини, тако и непосредних организатора агресије ЕУ и САД против Украјине и против Русије, немају на  располагању ефикасна средства да принуде Русију на извршење њихове воље;

        –  да поред свих притисака дипломатских и специјалних структура САД практично на све земље света нису успеле да створе потпуну антируску коалицију. Покушај да се Русија изолује и блокира није успео, а њихови организатори, тј. САД и њихови сателити, практично су остали усамљени;

        –  да се за годину дана јединство антируске коалиције САД и њихових сателита није учврстило и да у оквиру ње јача деловање центрифугалних тенденција.

Про-руски скуп у Симферопољу

        Самоопредељење Крима САД су схватиле као изазов својим претензијама да буду највиша инстанца савременог света и његова „једина суперсила“ и као одговор покушале да принуде на покорност Крим и Русију. Показало се да за то оне немају потребне ресурсе.

        Односно, протекла година је, чини се, показала да је Крим, окончао покушај САД да буде глобални лидер света. Крим и Путин  упутили су изазов уређењу света – а годину дана касније уређење света није успело да парира том изазову.

        Без обзира на све декларације земаља Западне коалиције о привржености принципима поштовања људских права, демократије и антирасизма, показало се да су све водеће земље те коалиције уплетене у подршку и коришћење неонацистичких снага у Украјини, да су подржале фашистички преврат и да пружају помоћ неофашистичком руководству Украјине.

        Те земље су показале да нису спремне да своје геополитичке интересе бране демократским и правним путем и да као јединствени инструмент њиховог учвршћивања имају тероризам, економске диверзије, политичке уцене и одреде неонациста. Деградација морала и вредности тих земаља довела је до тога да су се данас за Сједињене Државе и њихове сателите неонацизам и неофашизам нашли као последњи начин за одбрану њихових сопствених интереса.

        Протекла година умногоме је развејала илузије и комплексе који су повезани са представама о неспособности Русије да спроводи спољну политику независно од светских центара моћи и да штити своје националне геополитичке интересе. Као погрешне показале су се и представе о крајњој слабости руске економије и њеној неспособности за самостално постојање.

        Крим, који је донео одлуку о припајању Русији, и Путин који је донео одлуку да подржи и брани становништво и сувереност Крима, током протекле године нанели су моћан удар уређењу света.

        Главна неадекватна реакција земаља Западне коалиције јесте управо следеће: њима се чини да својим покушајима да изврше притисак на Русију они бране уређење света које им изгледа удобним.

        Међутим, проблем је управо у томе што силина потреса тог поретка света због, рекло би се, мале државне творевине, показује управо нестабилност и слабост тог поретка света и одсуство његовог потпуног легитимитета. Легитимност по својој природи претпоставља минимум принуде, будући да је легитимност по својој суштини пристајање на добровољно потчињавање.

        За своје самоопредељење Криму није било потребно насиље, дакле, легитимност тог самоопредељења је изузетно висока. Да би се супротставила том самоопредељењу – Западна коалиција је приморана да прибегава економском и ратном насиљу – дакле, легитимност њених деловања је изузетно ниска.

        Одлука руководства Русије да подржи тежњу народа Крима да се поново припоји Русији – полазила је пре свега од реалне опасности коју је за становништво Крима представљао формирани фашистички терористички режим у Украјини.

        Седамдесет година после Победе СССР-а над фашизмом свет се поново поделио. Са једне стране нашле су се земље које као своју ударну силу користе фашистичке режиме и неонацистичке бојовнике, а са друге – снаге антифашизма које им се супротстављају и окупљају око Русије.

        Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/rossiya/krim-je-pocetak-kraja-americke-globalne-dominacije

1 глас