Споменик гастрабајтеру свечано је откривен у Томиславграду (бившем Дувну) пре две и по године и то, где би друго, него код аутобуске станице.

Споменик висок два метра израдио је вајар Перо Јакшић с Брача, а представља породицу загрљену на растанку од оца гастарбајтера који одлази на градилиште – бауштелу. У последње две године из Томиславграда је отишло око 2.000 људи у иностранство. Споменик је остао.

Све земље бивше Југославије имају проблем одласка младих људи у свет, чак и из Словеније све више младих људи тражи посао у суседној Аустрији и Италији. Око 7.000 Словенаца ради у Немачкој, углавном у индустрији, грађевинарству, здравству, угоститељству и другим услужним делатностима. Процењује се да их у Италији ради око 9.000, а у Аустрији 14.000, а само прошле године 2.500 Словенаца запослило се у Аустрији.

Најдраматичнија је слика на Косову. Процењује се да око 800.000 људи са Косова ради широм Европе, највише у Немачкој и Швајцарској, док Косово има 1,8 милиона становника. У фебруару ове године Косово је због економске кризе напустило 100.000 грађана или скоро пет одсто становништва.

Мања незапосленост

Демографи из региона упозоравају да када се власт хвали да је пала незапосленост, то значи да се смањио број становника а не да су нашли посао у домовини. Док су шездесетих и седамдесетих одлазили само мушкарци на привремени рад, данас одлазе комплетне младе породице које немају уопште намеру да се врате.

Хрватски МУП извештава да је у последњих годину и по дана број пријављених привремених одлазака достигао 98.000, што је 2,5 одсто становништва. Током прошле године угасило се око 25.000 радних места, а јавни дуг је повећан за око 16 милијарди куна. Из Осијека се 3.000 људи за кратко време одселило у Ирску и Велику Британију. Из села Млака Атинска сваког месеца исели се једна породица, а једна фамилија је затражила азил чак на Исланду из економских разлога.

Само прошле године из Босне и Херцеговине иселило се 68.000 људи, један део у Хрватску и Србију, а остали у САД, Француску и скандинавске земље. Босанско Грахово у Федерацији је остало скоро пусто и основна школа једва да има ђака да може да настави рад. Пре рата је овде живело око 8.000 људи, данас има 2.000 становника. Чајниче се скоро комплетно преселило у Данску, из Купреса и Ливна одлазе комплетне породице, око 30.000 особа напустило је подручје од Рудог до Сребренице.

Светска банка је објавила да се 447.000 становника Македоније до 2010. године преселило у друге државе, што је скоро 22 одсто укупног становништва Македоније. Македонци се највише селе у Италију, Немачку, Аустрију, Словенију, Хрватску, Француску и Канаду. Македонија ће по процени Светске банке до 2030. имати мање од 1,8 милиона становника, иако данас има 2,1 милион.
Из Црне Горе се исељава углавном север, који је сиромашнији од југа.

Невладине организације тврде да их је од почетка године отишло више од 3.500, што је пет одсто целокупног становништва, црногорска влада то пориче. Највише у иностранство беже из Рожаја. У Рожајама готово да нема села из којег од почетка године није отишло између пет и 15 породица. Фамилије најчешће одлазе у Немачку и Луксембург.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/492712/Kuda-ide-radna-snaga-Srbije-2-Bezi-cela-Jugoslavija

Прочитај без интернета:
0 гласовa