Берлин — Косово и бомбардовање Југославије били су прекретница за НАТО, отад се западне војне интервенције широм света више и не преиспитују, каже историчар Курт Грич.

Он је то рекао у великом интервјуу за Дојче веле поводом објављивања књиге “Рат за Косово“, за који истиче да је био почетак новог светског поретка.

“Косово је било на почетку као рат у којем је НАТО себе овластио да делује ван граница чланица Алијансе. Косово је на почетку нових ратова, следе друге интервенције у иностранству, Македонија, рат у Авганистану, Ирак – где нису учествовали све чланице НАТО, онда 2011. Либија и у међувремену и источно проширење НАТО које се развија од деведесетих до данас и води до ривалског односа са Русијом. Неки кажу да је то поново оживело Хладни рат. Али на почетку свега је Косовски рат“, наводи Грич.

У књизи је навео да је интервенцијом из 1999. године НАТО од “одбрамбеног“ прерастао у “интервенционистички“ савез.

“Врло конкретно у томе што је напад на Југославију почео без резолуције Савета безбедности и тако де јуре био нападачки рат забрањен међународним правом. То се види и по томе што је НАТО у априлу 1999, поводом свог педесетогодишњег постојања, проширио сопствени уговор. У одлучујућим деловима је прешао са дефанзивних на офанзивне задатке, са одбране на интервенције“, додаје Грич.

Уверен је и да је већ било прекасно када је дошло до преговора у Рамбујеу и да су постојали планови напада и чврста одлука да се у њих крене.

Истиче да су постављени услови које Слободан Милошевић није могао да прихвати, али је прихватио штошта након 78 дана бомбардовања, осим једног.

“Није прихватио да НАТО трупе окупирају Србију и Косово. Дакле у Споразуму из Рамбујеа, у 8. члану додатног документа познатог као Анекс Б, стајало је да НАТО у целој Југославији сме слободно да се креће. Чак да би Југославија, то јест Србија, морала да плати за смештај и боравак трупа НАТО, а те трупе наравно – као и широм света – не би потпадале под јурисдикцију земље у којој се налазе већ само под сопствена правила. Тај пасус Милошевић на крају није морао да прихвати“, каже Грич за Дојче веле.

(Дојче веле-Б92)

 

Прочитај без интернета:
0 гласовa