МИЉАН ЈОКИЋ

Гени предака поново избише и чинило му се као да се вратио у прошлост када је неки од Лоренса колонизовао Кенију или Индију

MI6 building
85 Albert Embankment
London
10/04/2015

Осамнаест степени целзијуса и небо окупано сунчевим зрацима су били нешто што је радовало сваког становника престонице Велике Британије. Метеоролози су са приличном сигурношћу прогнозирали ведро и сунчано време све до краја априла. Изгледало је као да је пролеће коначно решило да оправда епитет најлепшег годишњег доба па макар то било и на тако тешком гостовању као што је оно на Острву.

Томас Лоренс, шеф MI6 за Балкан, лежерно је приводио крају ову, због васкршњих празника, нешто краћу радну недељу. Навикнут на потпуну посвећеност послу, скоро да је одбијао да призна себи како му пријају и овакви тренуци опуштања. Заинтересовано ишчитавајући текстoве Дејли Телеграфа који су се тицали предстојећих британских парламентарних избора, није могао да не константује како се кампања захуктава из дана у дан. Лоренс је био убеђени конзервативац и надао се победи торијеваца, али је добро знао да се у његовом послу ништа битно не би изменило ни када би лабуристи дошли на власт. На крају крајева, он је почео да ради за тајну службу крајем 2000. године, баш у периоду када су лабуристи суверно владали политичком сценом Уједињеног Краљевства. Њихова доминација је почела 1997. године и тек је 2010. успео да је прекине садашњи британски премијер и вођа конзервативаца Дејвид Камерон.

ЦРНИ ЏЕЈМС БОНД? ПРЕМАЛО ЏЕНТЛМЕН!
Борба између две водеће странке је прилично изједначена и неки наизглед неважан детаљ може донети одлучујућу предност. Страначки експерти брижљиво воде рачуна да се одговарајуће вести шаљу сваком сегменту бирачког тела, водећи рачуна о полу, сталежу, нивоу образовања и још многим факторима од значаја за оног коме је порука намењена. Ипак, уживајући у миру свог кабинета, Лоренс не успе да се суздржи и да се широко не осмехне читајући изјаву вође лабуриста Еда Милибанда о томе да је крајње време да једна жена коначно буде тајни агент 007. Појавиле су се паралелно са тим предлогом и најаве да би у будућности, по први пут, црни глумац Идрис Елба могао бити Џејмс Бонд. Међутим, најбољи став о свему томе је изрекао Роџер Мур, који је за г. Елбу рекао: „Није проблем што је црнац, него што није довољно британски џентлмен“. Томас Лоренс потврдно климну главом… Свакако му се не би свидео такав развој догађаја, а вероватно ни Јану Флемингу. Бонд је страствени женскарош, љубитељ алкохола, а ипак врхунски професионалац и слуга Њеног Величанства. Како би се жена уклопила у тај опис? Можда једино ако би најпознатији тајни агент истовремено постао и лезбијка, што би свакако било cool и у духу праћења данашњих трендова, цинично се запита Лоренс? Заврте главом у неверици и одбаци било какво даље размишљање на ту тему бацајући поглед на свој нови мобилни телефон Blackberry Classic Q20.

Био је то поклон од службе за шефове сектора, апарат са крипто-чипом, који онемогућава прислушкивање и шифрује сву комуникацију, укључујући и ону преко интернета. Лоренс се целе недеље забављао испитујући разне опције. Блекбери је био избор MI6 зато што је његов фабрички софтвер најбезбеднији и најтежи за прислушкивање у поређењу са осталим популарним системима данашњице. Посебно му је било занимљиво сазнање да немачка канцеларка Ангела Меркел користи мало старији модел истог произвођача са идентичном технологијом заштите и да је цена сваког примерка око 2.000 фунти. Још нешто је било познато Лоренсу – госпођа Меркел је у јуну 2014. набавила свој апарат, годину дана након потврде да су је Американци и Енглези шпијунирали. Сам крипто-чип је дело немачке памети, патент немачке компаније коју је, што је наравно чиста коинциденција, баш Блекбери купио новембра прошле године. Како би преузимање уопште било могуће, немачка влада је морала да да посебну дозволу и тада је издала саопштење како сe стриктно водило рачуна о виталним државним интересима који су у потпуности заштићени потписивањем посебног, тајног, анекса уговора… Yeah, right…

kameronhotdogСурфујући по интернету, Лоренс није могао да избегне фотографију која је обележила ову недељу на Острву. Премијер Камерон је снимљен на прослави Васкршњег понедељка како у лежерној атмосфери једе хот дог ножем и виљушком. Одавно већ озлоглашен као сноб због свог аристократског акцента и похађања најпрестижније средње школе на свету Итона, где се по традицији школују наследници Круне и која је, између осталих познатих личности, до сада дала и деветнаест британских премијера рачунајући и актуелног, г. Камерон се морао носити са лавином негативних коментара. Можда би било боље да је избачен са Итона са дванаест година, као што се то догодило Џејмсу Бонду, подсети се Лоренс биографије најпозантијег тајног агента? Да ли је у данашњем свету заиста тако страшан прекршај служити се прибором за јело, поново се цинично упита? Потреба за изједначавањем свега и свакога му је заиста ишла на живце. Да, признаде себи, мора да сам и ја сноб.

ПАТРИОТЕ НЕШТО СЛУТЕ?
Лоренс коначно одлучи да је време да посвети мало пажње и српској политичкој сцени. Као и обично, прва адреса му је била место на коме су писале српске патриоте – Нови Стандард. Лично га је пратио већ годинама, издавши стриктну наредбу својим оперативцима да се ни на који начин не укључују у дискусије и тако утичу на ток расправа. Такав приступ му је помогао да заиста схвати размишљања и тежње људи који су гравитирали тзв. патриотској опцији. Једна ствар је почела да га брине пре извесног времена, а преглед коментара га, нажалост, утврди у том уверењу. Од силних разлика и чарки које су често биле саме себи циљ и успешно замагљивале суштину, дошло се до тога да велики број коментатора скоро дишу као један. Као да се полако појављивао неки центар гравитације, неки најмањи заједнички садржалац, где су се нашли монархисти, националисти, комунисти, левичари, десничари, Гандијевци и револуционари… Изгледа да их је водила нека интуиција, јасно предосећање да долазе још тежа времена. Наоко равнодушан, али дубоко у себи разочаран тиме што постоји толики број људи којима разни реалити програми нису испрали мозак и који не верују да је занимање будућности у Србији певач/певачица, Лоренс је веома брзо схватао о чему се ради.

Једноставно, у Србији се сва пропаганда која је за циљ имала да црно представи белим, а бело црним, убрзано нашла у колизији са реалним животом. У директном судару она нема никакву шансу. Лоренс је веома добро знао шта је неопходно урадити, и то брзо – спустити лопту. Сувише ствари се догодило у кратком року, а ниједна није била добра за грађане Србије. Без обзира на урођену трпељивост и могућност импровизације и преживљавања у најтежим моментима, људи у Србији једноставно нису имали прилику да удахну ваздух између IPAP, нових захтева Брисела, смањених пензија, разоружавања војске, доласка/одласка др Шешеља и сахране жртава трагичне погибије приликом транспорта бебе војним хеликоптером, а већ су им стизале дефинитивне потврде поскупљења лектричне енергије и ликвидације фирми за које се не нађе купац. Иако је просечан грађанин можда био несвестан везе између свега тога или га једноставно уопште није било брига за политику, сва та дешавања су остављала траг у колективној свести. Морао се направити интервал који ће успорити дешавања, умирити људе, како би подједнако важни процеси и планови били остварени… Ух, баш би нам добро дошло да Новак Ђоковић освоји Ролан Гарос, исцери се Лоренс.

СРБИ ОСТАЈУ БЕЗ ИЧЕГА
Пролеће и лето ће се премостити, међутим јесен ће бити захтевна. Сећајући се колике је уступке Империја добила од садашњих српских власти да би дозволила ванредне парламентарне изборе, Лоренс се питао да ли би локални и покрајински избори овај пут могли бити довољни? Шта би се могло тражити заузврат у случају да српска власт изрази жељу за новим превременим изборима на нивоу републике? Хм… Не, морају се задовољити са овим, нових општих избора не сме бити пре 2016. године сем у случају догађања крајње непредвиђених ствари, одрично одмахну главом Лоренс. Телеком мора бити продат, мањински партнер уведен у ЕПС и по могућству аеродром “Никола Тесла” дат у концесију. Са тим новцем би се могло ићи у кампању, а нашим пријатељима из ММФ бисмо сугерисали да мало прогледају Србији кроз прсте и дозволе делимичан опоравак плата и пензија, као и комесарима у Бриселу да можда и отворе неко поглавље у приступним преговорима. То би требало бити довољно за нову победу на изборима, а онда следи шлаг на торти…

latifundija05Лоренс замени телефон рачунаром и уђе у фајл CTR070415.xls. Сарадник службе из Београда је послао комплетне податке Управе царина о српском увозу и извозу. Цифре су биле неумољиве – највећи српски произвођачи млека су убрзано постајали највећи увозници, надмашивши до скора неприкосновене кондиторе чак и када је реч о увозу млека у праху. Није био потребан докторат из агроекономије да би се схватило о чему се ради – српски грађани су убрзано почињали да пију увозно млеко. Фрапантне чињенице су следили подаци о невероватним количинама увезеног кромпира из земаља ЕУ, а посебно место је заузимао увоз живих свиња. Наиме, сам Лоренс је био изненађен подацима да је конкретно 2013. године увезено 2,5 пута више товљеника него 2012, што је било осам пута више него 2011. године, да би 2014. године увоз додатно експлодирао и био 2,3 пута већи него 2013! На ком нивоу ће се зауставити бројке у 2015. години нико није смео да прогнозира, али су представници домаћих произвођача и прерађивача у једно били потпуно сигурни – не предузме ли се хитно нешто, следеће године ће Срби пити искључиво увозно млеко и јести искључиво увозно месо.

То су добре вести, закључи Лоренс. Одувек је био мишљења да је Русија земља од које би Срби у ствари требало највише да се плаше. Зашто? Реално, не постоји појединачна држава од које је Србија зависнија – од укупне количине гаса, 95 одсто се увози из Русије. Од укупне количине увезене нафте, 70 одсто долази из Русије. Довољно би било да баћушке из Москве ураде само један „клик” и да Србија стане. Наравно, они то не желе, чак не користе ту могућност ни као претњу, већ се задовољавају опоменама о редовном измирењу обавеза. У случају успешног остварења плана о преузимању српског тржишта хране, једнако као и саме њене производње, могла би се и са те стране остварити полуга утицаја еквивалентно снажна као руска. Наравно, за разлику од Руса, ми бисмо то и те како користили, без тренутке оклевања Лоренс потврди своје намере.

КАКВА ЋЕ БИТИ НОВА СРБИЈА
У Србији је била актуелна вештачки створена тема о увођењу економских санкција ЕУ у случају неизручења др Шешеља Хагу. Лоренс је био савршено свестан да би евентуалне економске санкције погађале у потпуности стране фирме и банке које су биле суверени владари привреде Србије, а то Империји није у интересу. Од дванаест највећих извозника, десет су у страном власништву, а једним странци “само” управљају. Од десет највећих банака, само две су са већинским државним капиталом, а највећа од њих, Комерцијална банка, већ је на путу проналажења бољег власника. Иста ситуација је била и у телекомуникацијама. Електропивреда и контрола хране би биле коцкице које би у потпуности попуниле мозаик, а њихово отуђење би Србију за дуго времена онемогућило да ојача и поправи свој међународни положај. За разлику од економских, евентуалне политичке санкције, би могле бити занимљиве. Лоренс није имао дилему које би биле најефикасније када би морао да изнесе предлог Форин офису – враћање виза српским грађанима. Снижавање плата и пензија би било мала маца за степен незадовољства које би се тада створило у Србији, био је сигуран у то.

Схватајући колико је важан процес који се управо захуктава у Србији, Лоренс реши да одвоји пет минута за себе. Добро је знао да ће следеће генерације Срба затећи Србију у потпуно другачијој ситуацији од оне познате њихових очева, па и дедова. Многи Срби су навикли да имају какав-такав стан, земљу, неки вид сигурности, а буквално пред њиховим очима је управо отпочињала велика промена. Морало се постићи то да се будући нараштаји навикну на ситуацију да ништа није њихово, већ да је нормално да стан у коме живе припада банци, а земља коју обрађују земљопоседнику, по могућству странцу. Релативно одскоро почео је да размишљао о томе како му се указује прилика да споји посао и задовољство. Наиме, још приликом својих ранијих боравака у Србији, имао је прилике да неколико пута посети околину Вршца. Тај део Баната му се много допао, посебно Вршачке планине и њихова јужна страна која прелази у чувено виногорје. Љубазни домаћини су му објаснили да је у 19. веку то био највећи засад винограда у Угарској, а можда и у целој Европи. Запазио је тада рејон прелепог сеоцета Гудурице, чијих нешто више од хиљаду становника у свом власништву имају преко 100 хектара винограда. Ценећи да неће доћи до погоршања ситуације по Империју, Лоренс се већ спремао за 2017. годину и прилику када ће странцима бити дозвољено да купују пољопривредно земљиште. На основу чега је Лоренс сматрао да ће то бити добар тренутак? Једноставно, закон понуде и потражње. До тог тренутка ће бројни сточари бити потпуно уништени и изаћи ће на тржиште са понудом задњег што им је остало, а то ће бити обрадива земља. Велика понуда ће неминовно оборити цену, и ту ће се створити простор за добар посао. Министарство пољопривреде Србије је најавило да ће покренути иницијативу за одлагање тог рока, међутим, из Брисела је званично потврђено да никакав предлог у том смеру никада није стигао из Београда.

КО КОНТРОЛИШЕ ХРАНУ, КОНТРОЛИШЕ НАРОД
Зашто не би себи обезбедио једно лепо место за одмор, задовољно помисли Лоренс? Можда би се неко и трајно преселио, али он је сувише добро знао да не може без Лондона. Сасвим би га задовољио боравак од укупно месец до два месеца годишње. Било би му потребно неких три сата авионом до Београда, плус мало више од часа аутомобилом и већ би био у Вршцу. Знао је да ће морати да буде брз ако се одлучи на тај корак јер је већ имао информације да у немачким пословним круговима слично размишљају и да посебно пикирају Банат. Никако није желео да му неки хер Шмит поквари посао из снова, поготово што су му његове везе са банкарским круговима омогућавале услове кредитирања какви си не могу наћи ни у једној јавној понуди. Првобитно је почео да размишља о куповини педесетак хектара, али су прохтеви почели да му расту и приближавају цифри од пуних сто хектара, од којих би бар половина била под виноградима. Направио би вилу за своју породицу, која би била потпуно безбедоносно покривена и између осталог служила и за састанке са британским амбасадором и људима битним за послове Уједињеног Краљевства у Србији. Такође би изградио и бунгалове које би издавао када он или чланови његове породице нису у Србији и на тај начин обезбедио додатне приходе. Знао је да су у Банату због многих напуштених кућа и имања учестале ситне пљачке, па би у циљу заштите својих гостију и себе лично, ангажовао неког од својих пријатеља који су власници агенција за обезбеђење у Србији да обезбеде двадесетчетворочасовну сигурност када није присутан. Када је он ту, тада уопште није било разлога за бригу јер би стизало и додатно обезбеђење из Енглеске.

latifundija01Видевши већ себе како у освит јутра седи на балкону са својом породицом, у благо раскопчаној белој кошуљи, док им куварица поставља доручак, а паори на његовом имању одлазе на рад уз срдачан поздрав упућен свом газди, Лоренс осети како му крв брже циркулише. Гени његових предака поново избише на површину и чинило му се као да се вратио у прошлост када је неки од Лоренса колонизовао Кенију или Индију…

Сети се да реч latifundium још од римских времена означава велико имање у приватном власништву, а када су Шпанија и Португалија делиле свет, њихови монарси су простране територије у освојеним земљама давали на управу племству и истакнутим витезовима као захвалност за заслуге које су имали у ширењу краљевства. Несумњиво је да и Лоренс има великих заслуга за ширење утицаја Уједињеног Краљевства на Балкану. Томас Лоренс, латифундиста.

„Контролишући нафту, ви контролишете државе. Контролишући храну, ви контролишете становништво“ (Хенри Кисинџер).

www.standard.rs/politika/31453-%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D1%82%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81%D0%B0-%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B0-24-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%84%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0,-%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

1 глас