Мексико Сити – Већина расно свесних белаца, када се суоче са реалношћу – пада европске цивилизације, отпочињу борбу за мало наде било где.

Латиноамериканци ће за двадесет година владати Америком из које ће избрисати оригиналне англо-хришћанске темеље републике. А Европа и њено хришћанско наслеђе биће замењени шеријатским правом, док се Аустралија налази на путу да постане колонија Црвене Кине. Осим одређених националистичких и неофашистичких покрета попут француског Националног Фронта, Грчке Златне Зоре [1] и можда, крипто-националиста у Русији [2], врло је мало, што је очигледно, неке наде да ће европска цивилизација трајати до краја 21. века. Чак и ако преживи до краја века, неће имати исту снагу коју је имала некада.

Sarah-F-Uruguary

Али, било колика да је песимистичка ситуација у погледу будућности Сједињених Америчких Држава, Европе и Аустралије, ту је оно што се може описати као „тајно скровиште“, а што пролази незапажено од стране оба, леве интелигенције и белих националиста – регија, да се премости јаз на европској цивилизацији створен између старог и новог поретка. Овај потенцијал као тајно оружје за остатак европске цивилизације може бити Латинска Америка. Нажалост, напет однос између Англо-Американаца и масовних латиноамеричких емиграната из Централне Америке у САД, доводи да бели Американци у свима из Латинске Америке виде америчке Индијанаце. Ипак Латинска Америка, баш као Англоамерика (Канада и САД) је за последњих 400-500 година, постала депозитар за авантуристичке пионире белих европљана, који су истраживали, пљачкали, насељавали и доносили своју културу. Премда се то десило знатно другачије него у Англоамерици, Латинска Америка упркос свему, отпочиње видни напредак у 21. веку, потенцијалним економским динамизмом са јаким европским идентитетом.

Демографија

Да би овај појам у перспективи био боље разумљив, предлажем да се погледа демографски састав Латинске Америке, а уз пут, заборавите мит, да Латинска Америка личи на Мексико [3].

Држава Проценат беле популације
Аргентина 97%
Чиле 89%
Уругвај 88%
Костарика 86%
Порторико 80%
Еквадор 65%
Куба 64%
Бразил 47%
Колумбија 20%
Боливија 15%
Перу 15%
Мексико 9%

Ако пратимо компаративне студије, можемо рећи да од десет белих земаља (укључујући ЕУ као целину), Аргентина [4] је заједно са Уругвајем и Порториком, “беља“ од ЕУ. Такође је беља и од САД. Латиноамеричке земље чине пет од првих десет белих земаља у свету.

Држава Проценат беле популације
Аргентина 97%
Европска Унија 90.60%
Аустралија 89%
Уругвај 88%
Канада 80%
Порторико 80%
Нови Зеланд 78%
САД 62%
Куба 65%
Чиле 59%

Када се погледа мапа економског развоја који данас постоји у Латинској Америци, видеће се зацртана кривуља, полумесец, који почиње на западу Чилеа и иде јужно преко Аргентине и Уругваја, а онда се опет враћа и завршава на северу Бразила.

Случајно (или можда не), ова крива паралела пролази изнад држава са белом популацијом. Такође није случајно да се економски и напредни народи налазе у региону који има сличну топографију као Северна Америка, где постоје плодне равнице, рудници, дуге и широке обале погодне за међународну трговину. Мање развијене и мање Беле нације као што су Боливија, Парагвај и Венецуела, заплетене су у непроходне џунгле у које људи тешко залазе – осим нарко картела.

BsdFhjgCYAINxxE.png large
Само је стварна негативна стопа наталитета. За одржавање становништва просечна стопа фертилитета по породици мора да буде 2.11 деце. Када погледамо латиноамеричке земаље са белом већином, видимо да је само Аргентина изнад просека. Међутим све ове нације и даље имају минималан раст становништва због имиграције.

Стопа фертилитета Популацијски раст
Аргентина 2.25 0.95%
Бразил 1.79 0.80%
Уругвај 1.84 0.26%
Чиле 1.84 0.84%
Костарика 1.91 1.24%
Куба 1.46 -0.10%
Порторико 1.64 -0.6

Заједно са снажним привредним развојем, ова друштва заправо могу, сасвим мирно да очекују просперитет.

Претпоставља се да у будућности Латинску Америку очекује економски раст, посебно Бразил. С обзиром на висок ниво туризма у комбинацији са главним и преко потребним ресурсима ове земље, као што су кафа, шећер, пшеница и говедина, Бразил ће стварно морати пронаћи пут да поспеши свој економски развој.

За Уругвај кажу да је „Швајцарска Јужне Америке,“ са својим брзо растућим животним стандардом и снажним економским развојем кроз стране инвестиције и контролисану европску имиграцију.

Познато је да Аргентина деценијама економски заостаје, у основи, од Пероновог времена. Ни Киршнерова [5] није баш најбољи лидер, па Аргентина подсећа на времена Хуан Перона [6], али је ипак Буенос Ајрес космополитски и економски центар јужне хемисфере, чак постоје знаци који указују да наступа тренд либералне економске политике. Штавише, према „мултиполарном креирању“ политике Владимира Путина [7] својом последњом посетом Аргентини, где ће у њој, није тешко видети, Америка бити готово „искључена“ од мањих економских блокова, као што су Евроазијска унија, БРИКС, Кина, АСЕАН и евентуално латиноамеричких држава.

С обзиром на оптимистички ниво развоја који је постигнут и онај који се тек очекује у будућности, помешан са млазом европске емиграције и улагања у регион, као и приметним недостатком муслиманске емиграције, азијата и црнаца, Латинска Америка изгледа да не само да има присутну белу већину становништва већ и Белу будућност.

1577524-4851-atm14
Овај демографски и економски раст у најмоћнијим регионима Латинске Америке, осигурава, да упркос томе да демографски, политички и економски проблеми Сједињених Америчких Држава и Европе постају све видљивији, бела Латинска Америка ће и даље напредовати.

Култура

За разлику од позитивне економске динамике у овом региону коју диктирају Европљани, постоји снажна и понекад суптилна културна провалија између, од свог корена одсеченог запада и мање „политички коректне“ Латинске Америке. С обзиром на висок ниво шпанске, италијанске, португалске и немачке културе унутар Латинске Америке, оне су утицале да се раселе и ефективно потисну Индијанци према амазонским шумама и сиромашним земљама попут Боливије и Перуа. Такође, њихова географска удаљеност од Европе је компоновала своју националну и локалну специфичност и омогућила да се европска култура Латинске Америке независно развије у потпуно другачији начин него у Европи.

20060214002755!Escola

Узмите Немце [8], на пример. Немци су емигрирали у Јужну Америку, посебно Аргентину, Бразил, Уругвај пре више од 300 година. Постоје многе немачке заједнице у Латинској Америци, где староседеоци говоре само немачки и градови изгледају као копије Баварске и Хесена. У тим градовима мештани говоре само немачки, осим ако морају да комуницирају са спољним светом у ком случају говоре шпански. Исто тако, Немци у Латинској Америци никада нису били изложени било каквим програмима денацификације. Дакле, многи су тамо и од пре Другог светског рата, сачували су своју традицију и културне обичаје и даље опстају и напредују у Латинској Америци, док у самој Немачкој, многи, ако не и већина Немаца скривају свој немачку понос како би се уклопили у модел космополитизма Новог светског поретка. И наравно, ту је легендарна „гостољубивост“ Аргентине и Парагваја, који су заправо били домаћини бегунцима немачких Национал-социјалиста што је у неким локалитетима утицало да се учврсти и ојача немачки идентитет.

coloniatovar

Немачки кафе у Чилеу

Оно што такође појачава ову европску разноликост и локалне етничке традиције, је чињеница да у градовима широм Латинске Америке, Немци, Шпанци, Италијани су се само-сегрегацијом забарикадирали у својим заједницама и даље остали у блиској заједници једни са другима.

Поред тога, занимљиво је да већина Немаца живи у Бразилу [9] (12 милиона) и у Аргентини [11] (3.1 милиона) где се осећају боље него у Аустрији, Швајцарској или Дакоти. Чак и актуелни аргентински председник, Кристина Киршне, је полу-шпанског и полу-немачког порекла. Сличне приче могле би се испричати о свим областима у којима доминирају Шпанци и Италијани заједно са малим заједницама као што су француске, португалске, холандске, данске и грчке, које нису у потпуности асимиловане од стране модерне америчке културе.

С обзиром на историјску природну изолованост Латинске Америке, која је уз то долазила у додир са фашизмом или комунизмом, у тим државама увек је постојао традиционални презир према америчким вредностима, интервенцији у култури и начину живота. Ово је јасно показано када је бразилски председник Дилма Русеф, смело критиковала САД и њен међународни програм за шпијунажу. Због специфичних и значајних политичких и социјалних импликација, створена је у главама многих Латиноамериканаца жеља да се одупру, а не да траже компромис са англо-америчким вредностима, идентитетом, и тд.

Међутим, упркос малом утицају који американизам и Холивуд култура имају у Латинској Америци, они у ствари и имају извесног утицаја. Па тако Лејди Гага чини чак туре у Рио де Жанеиро, филм „Legally Blonde“ још увек се приказује у биоскопима у Уругвају, Аргентина је легализовала геј бракове, а Мосад и даље лови нацистичке болесне 90-годишњаке по Парагвају. Осим тога, Латинска Америка је и даље одлучна да се придржава старог „несврстаног“ модела из „хладног рата“, одбијајући да напусти европски идентитет у замену за амерички и уместо тога је комбиновала и синтетизовала своје европске корене, са локалним обичајима.

Исто тако, иако су неке државе Латинске Америке легализовале геј бракове, оне и даље задржавају снажан друштвени конзервативизам у свом народу и елитама Латинске Америке, који не желе да виде да им се регија претворила у Сан Франциско.

Наставиће се

Аутор: Жан Штадлер

@: Жан Штадлер (Џонатан Штадлер) је холандско-амерички држављанин и тренутно борави у Амстердаму. Жан је студент европске историје и пише чланке о актуелној европској ситуацији и о великим европским освајањима Америке. Традиционалиста је и долази из политички активне породице, деда му је био члан у сазиву парламента дуги низ година и члан Народне странке.

Текст је са сајта Faith & Heritage (Вера и баштина) који је конзорцијум хришћанских писаца са традиционалистичким и националистичким схватањима и разуме се само по себи, ту је заступљен широк спектар ставова међу ауторима и сваки од наведених ставова нужно не деле сви. Његови чланци су представљени на: faithandheritage.com/author/jan-stadler/ можте га контактирати на: johnathanstadler@gmail.com.

______________________________________________

[1]. faithandheritage.com/2013/05/golden-dawn-toll-booths-and-food-handouts/

[2]. faithandheritage.com/2013/01/christian-russia-rising/

[3]. CIA World Fact Book

[4]. Ibid.

[5]. en.wikipedia.org/wiki/Cristina_Fern%C3%A1ndez_de_Kirchner

[6]. en.wikipedia.org/wiki/Juan_Per%C3%B3n

[7]. news.yahoo.com/putin-eyes-argentine-energy-third-stop-latam-tour-175220992.html;_ylt=AwrBEiLGTcJTIl8AKwvQtDMD

[8]. en.wikipedia.org/wiki/German_diaspora

[9]. en.wikipedia.org/wiki/German_Brazilian

[10]. en.wikipedia.org/wiki/German_Argentine

Превод са енглеског: Славиша Лекић

www.vaseljenska.com/svet/latinska-amerika-utociste-za-opstanak-bele-rase/

2 гласa