У данашње време једва да смо свесни колико нежељених, нездравих и штетних састојака уносимо храном. Често се мисли да је у сиромашнијим (читај источним) земљама Европе квалитет намирница и производа у супермаркетима само лош сурогат онога што се продаје на Западу, па су владе многих источноевропских земаља решиле да провере те приче.

Тако је Словачка испитала 22 производа и утврдила огромне разлике: њихове кобасице имају мање меса, али више масти и течности. У Мађарској су открили да су наполитанке хрскавије у Аустрији, а нутела прилично кремастија. У Прагу су констатовали да је пепси у Чешкој заслађен сирупом уместо шећером као у Немачкој, а спрајт јефтином хемикалијом аспартам.

Чешка фирма Игло продаје филете од рибе у којима је седам одсто мање меса него у истоименом производу у Немачкој. Министар пољопривреде те земље Маријан Јуречка огорчен је изјавио да очигледно Запад источне суседе третира као „канту за ђубре Европе“.

Прозвани концерни нису порицали резултате истраживања. Кока-кола је издала саопштење да је рецептура ствар локалних произвођача, а произвођач нутеле, фирма Фереро, објавила је да је нутела у Француској течнија да би се лакше мазала на кроасане. Осим тога, платежна моћ потрошача је мања, па произвођачи морају да користе јефтиније састојке како би робу могли да продају по разумним ценама, тврде концерни.

Са друге стране, иако су прописи о квалитету животних намирница на Западу изузетно строги, а произвођаче који их не поштују чекају драконске казне, индустрија хране у својој глади за профитом неретко посеже за триковима како да избегне законска ограничења, а истовремено себи обезбеди максималну зараду. Постоји низ „заобилазних путева“ који су, правно гледано, потпуно легални, а потрошач је ускраћен за праву информацију о томе шта купује и једе.

У Северној Рајни – Вестфалији је од октобра прошле године продато 350 флаша са метанол-вотком. Ко је пије може да ослепи или умре, јер садржај отрова прелази 400 пута дозвољену границу. У Србији да, али ко би тако нешто очекивао усред Немачке? Због салмонеле у чајној кобасици фирма Ригенвалдер је широм земље повукла из продаје контингенте тог производа, а опасне бактерије су изазвале акцију повлачења млека Хохвалд – прехрамбене групе, због открића салмонеле у био-сусаму овај производ је повучен из ланца дрогерија ДМ, а месна индустрија Штајнеман је на узорку открила листерије у једној врсти саламе, због чега је такође повучена из трговина.

Ова црна листа важи само за прошлу годину. Хронологија скандала је много дужа: естроген нађен у немачкој телетини који утиче на раст, вино отровано гликолом, тестенина са бактеријама и траговима кокошијег измета, пестицид линдан у дечјем пиринчу, замена етикета на месу у супермаркетима коме је истекао рок, црви у морској риби… Откривена је афера с узгојем свиња у Немачкој јер су ветеринари годинама продавали тоне илегалних средстава као што су хормони, антибиотици и вакцине, канцерогени нитрофен у еко-житарицама… Списак је готово неисцрпан.

Фалсификовање етикета
Зато је Други програм немачке телевизије ЗДФ ангажовао експерта за прехрамбене производе Себастијана Легеа да укаже на неке од штосева којима се служе ове компаније. Није му требало много времена да у неколико производа купљених у продавницама открије оно што би произвођачи радије да прећуте. Основни циљ је продати јефтино направљене продукте као висококвалитетне. За то се, пре свега, користе зачини. Многи од њих се не помињу на етикети производа или су наведени под другим именом. Тако је месо зачињено хемикалијом која служи да појача укус, а на паковању уместо „глутамат“ пише „екстракт квасца“, јер то звучи мање вештачки.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/639302/Lazi-i-prevare-industrije-hrane-1-Truju-se-Istok-i-Zapad

4 гласa