Хемикалије имају задатак да потрошача наведу да што више поједе, тврде стручњаци. Ретко ко може да одоли да не поједе чипс из кесице коју отвори. За то је заслужна комбинација хемикалија коју чини 35 одсто масти и 55 процената угљених хидрата којима организам не може да одоли.

Знају произвођачи, па ову „магичну формулу“ користе не само код чипса, већ и код замрзнуте пице, помфрита и много других јела.

Огроман број сокова на полицама састоји се од концентрата воћа, дакле од сирупа који се само разблажи водом и већ је готов „природни сок“.

Сочни свежи сир и посебно кремасти намаз своја својства дугују чињеници да се смеси млечног праха и воде дода штирак и потом ова чорба изложи азоту под притиском који просто надува „млечни“ производ – тако се минималном количином материјала напуни максималан број паковања.

У основи купац добија заправо гас уместо млечног производа.

Ипак, краљеви преваре су пекари – ни у једном другом продукту нема толико различитих додатака као у пецивима, али многи од њих не стоје на декларацији коју потрошач може да види.

Овде индустрија користи рупу у закону који каже да адитиви који су у крајњем производу изгубили своју функцију не морају да се наведу – на овај начин се више од трећине додатака не нађе на декларацији.

О томе које и колико медикамената несвесно уносимо свакодневно, можда је боље да и не размишљамо.

Млеко данас добијамо од допингованих, а не од срећних крава.

Једна музара, која је раније давала осам литара млека дневно, данас даје и до 50 литара – захваљујући јакој прехрани и медикаментима.

Такав тренд не остаје без последица за животиње, упозоравају већ дуго ветеринари, у виду разних болести и упала.

Студија високе ветеринарске школе у Хановеру и Универзитета у Лајпцигу показала је да један бројлер у Немачкој добија антибиотике током десет од својих 39 дана живота, док се свиње за време 115-дневног узгоја свака четири дана кљукају неким од антибиотика.

Код телади свака трећа животиња у просеку добија годишње овај третман од три дана.

Последица је да су антибиотици који су се деценијама користили у борби против болести као што су запаљење плућа и туберкулоза почели све више да заказују код људи због сталне примене на животињама.

На овај начин се нежељено узгајају резистентне бактерије, а медикаменти који су спасавали животе губе деловање.

Ђавољи круг

Дирк Цимерман, експерт у Гринпису, објашњава да су корисне биљке данас зависне од хемијске индустрије. Већ само семе је импрегнирано пестицидима, за време жетве и складиштења се биљке изнова обрађују – што је по Цимерману ђавољи круг. Пестициди који су до пре неколико година одобрени, проверавани су само да ли су акутно отровни, али не и да ли дугорочно генетски штете или имају хормонска дејства. Систем није консеквентно осмишљен до краја, прозива Цимерман, а споредна дејства су сувише мало позната.
После свега, да ли се може веровати бар био-производима? Различите студије указују да конвенционалне животне намирнице садрже 100 до 500 пута више трагова пестицида него био-намирнице. Међутим, да ли су ови продукти заиста здравији од конвенционалних, експерти ни до данас нису могли са сигурношћу да потврде.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/639351/Lazi-i-prevare-industrije-hrane-2-Droga-iz-tanjira

6 гласовa