Предсједник Социјалдемократске партије (СДП) Ранко Кривокапић има шансу да узме учешће у широј побједи грађанске демократије, а останак у савезу са Демократском партијом социјалиста (ДПС) више не може правдати чекањем позивнице за НАТО, изјавио је лидер Демоса Миодраг Лекић. Он је у разговору за “Вијести” казао да након конгреса СДП-а Кривокапић треба да се прикључи већини у Црној Гори.

„Кривокапић и његови сљедбеници након реизбора имају шансу да се укључе у изграђивање новог покрета “већине за већину”, који неумитно долази. Избор је, дакле, између учешћа у широј побједи грађанске демократије и правне државе или служење интересима екстремне мањине, односно корумпираним, клијентилистичким круговима.“

Како се према Вашем мишљењу може тумачити одлука лидера ДПС-а Мила Ђукановића да склони два од три своја потпредсједника и да владајућа партија умјесто потпредсједника има замјеника? Како тумачите одлуку Ђукановића да први до њега буде актуелни потпредсједник владе Душко Марковић?

По свему судећи, лојалност у тој странци ауторитарном врховном шефу и његовим породично-клијентилистичким круговима остаје неупитна, тако да номинална промјена фигура у врху странке не ствара, бар не засада, утисак о некој новини.

У недемократским партијама чији се врх добрим дијелом налази у вртлозима криминално-корупционашких афера страх и методе интерних уцјена имају велики, па и предоминантан утицај на ток ствари. Зато се све завршава ћутањем, чак и када би неко смогао снаге, макар на кратко, да тражМстину и правду. И афера “Листинг”, доказано дјело партијско-обавјештајних кухиња управо из те странке, завршена је без исхода.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг казао је да Црна Гора треба да учини оно што је преостало и покаже да је спремна да постане чланица НАТО-а, те да је владавина права кључна за добијање позивнице. Како коментаришете ту поруку?

Та изјава о владавини права може да уозбиљи насталу ситуацију. Овдје су реформе замијењене оркестрираним медијским кампањама, ипак провинцијским и стерилним, често контрапродуктив1 ним као онај перформанс, заправо реновирани  кич сусрет оружја и дјеце на централном подгоричком тргу.

С обзиром на то да се уочи ли конгреса, али и прије нашао на удару кругова и медија блиских или под контролом власти, очекујете ли промјену Кривокапићеве политике?

Утисак је да је конгрес протекао у борби за бољу прошлост, док су актуелна питања и отворени изазови избјегнути. А избјегнут је директан осврт на  вишемјесечно,  огољено, систематско медијско денунцирање и блаћење предсједника СДП-а и њему лојалних сарадника од стране система специјалних медијских служби и пунктова власти иза којих, као што то цијела Црна Гора зна, политички и финансијски стоји главни гост на истом конгресу.

Ако оставим по страни ту гротескну игру лицемјерства без преседана у црногорској историји, што вјероватно представља и допринос изграђивању новог црногорског идентитета чији је саставни дио јавно-интересни кукавичлук, дакле страх са обије стране да не изгубе власт, очекујем да се Кривокапић одлучи.

Својевремено сте казали да Демос неће имати никакву сурадњу са СДП-ом. Да ли сте промијенили мишљење?

Након конгреса још није дошло до никаквог званичног заокрета у политици СДП-а. У овом тренутку та странка подржава владу, коју истина повремено оптужује за корупцују и конкретне проневјере, рецимо у КАП-у.

Демос се залаже за пад владе, као претпоставке за почетак процеса економског опоравка, декриминализације црногорског друштва и припрема за фер изоборе.

Недавно сте изјавили да је покушај обједињавања антирежимских снага дужност свих опозиционих субјеката. Колико је такав пројекат реалан, због бројних оптужби унутар опозиције?

Мислим да је обједињавање антирежимских снага наша дужност, примамо према грађанима који траже снажну и кредибилну опозицију.

Остајем при изреченом ставу макар знао да то у постојећим условима није лак задатак. Чињеница да је исход таквог пројекта неизвјестан, не значи да га треба сасвим одбацити. Не случајно, политику многи зову “умјетношћу могућег”

Демос не оптужује никога у опозицији, неће ни насиједати на евентуалне провокације које саме о себи говоре. Градићемо повјерење у блоку антирежимских снага у могућој мјери.

Видите ли могућност конкретније предизборне сарадње са покретом УРА и Демократама?

Наше позиционирање ће бити подређено пројектованом моделу који има највише шанси да обори актуелну неконтролисана власт која је под сјенкама некомпетентности, криминала и корупције. Тиме би се отворила нова страница заснована на праву, демократији, одрживој економији и међуетничкој кохезији. Дакле са новом влашћу која би била стручна, контролисана и демократски промјенљива.

На тим принципима смо отворени за сарадњу са другима у опозицији, уз услов да се ради о субјектима који су извјесно и доказано опозициони.

Други услов је да су у питању политичке снаге које имају степен кредибилитета за озбиљан јавни дијалог и споразум. У том контексту треба сагледавати све потенцијалне предизборне сарадње, укључујући УРУ и Демократе.

Имате ли комуникацију са функционерима ДФ-а након напуштања тог савеза?

Постоји комуникација у скупштини са посланицима из странака које су у Фронту. Не видим да би она, у условима јавне коректности и озбиљности, требало да нестане.

Како сте доживјели позив и састанак замјеника помоћника државног секретара америчког Сте/т департмента Хојт Брајана Јиа са Вама, лидером Грађанскоиг покрета УРА Жарком Ракчевићем и предсједником Демократске Црне Горе Алексом Бечићем? Високи званичних САД, колико је познато, није имао састанке са осталим опозиционим субјектима и њиховим лидерима.

То је био занимљив и културан сусрет, заправо размјена мишљења из поштовање аутономности свих учесника састанка. Таквој атмосфери је знатно допринио и високи дипломата Хојт Брајан Ји као културна особа и одличан познавалац прилика у Црној Гори и регион.

Након Вашег напуштања Демократског фронта, у том политичком савезу све је израженије отворено залагање за јачу сарадњу са Русијом. Како то тумачите?

Не мислим да мени припада да коментаришем програмска опредјељења других опозиционих субјеката.

Клијентелистички кругови из културе ћуте o почасним грађанима

Како коментаришете иницијативе за додјељивање статуса почасних грађана званичницима других држава? Недавно су албански премијер Еди Рама и косовски шеф дипломатије Хашим Тачи постали почасни грађани Улциња, док се сада таква титула нуди предсједнику Србије Томиславу Николићу.

Коришћење специфичних етничко историјскили момената са црногорског простора као моста за ближе везе са другим државама потенцијално може имати и позитивне аспекте. Наравно, ако се то ради осмишљено, са мјером и у сарадњи са онима који су на државном нивоу одоговорни за спољну политику.

У наведеним случајевима, то је претензија аутономних одлука, етноцентричне мотивације, сада већ такмичења у којем нико неће да изостане.

Уочљиво је статирање и индолентан однос државних органа, па и клијентелистичких кругова из културе који себе називају државотворним.

Сматрате ли да то води ка стварању нових подјела?

Ради се о питању које је дио нешто шире и много озбиљне теме. Црна Гора нема, нити се на томе ради, вриједносно јединство. Да не говоримо о изградњи основа духовног јединства. На том плану ствари иду супротним смјером.

Саставни дио истог процеса јесте множење историје и битно различите етноцентричне интерпретације истих историјских догађаја. У крајњем, све ово, умјесто неопходној кохезији и заједничком животу води животу једних поред других, а са етничко селективним почасним грађанима из иностранства.

Потпуно је занемарена, да не кажем изгубљена свијест, о заједничком именитељу џавног, културног и духовног јединства и идентитета ове земље.

Знам да се ради о материји јако далекој профилу већине политичара који воде државу, поготову онима шверцерске вокације И праксе, али ради се 0 суштинском питању за будућност ове земље. Неопходно је макар у грађанском амбијенту црногорског друштва јавно отворити ово тему.

www.in4s.net/index.php/ranko-vise-ne-moze-pravdati-savez-sa-dps/

Прочитај без интернета:
0 гласовa