Када би Техничка Влада Сједињених држава, Велике Британије, ЕУ, Израела, Катара или других растурача српске државе, под плаштом помоћи, солидарности и саосећања распродавала Србију, не би било чудно. Али, Србију распродаје Техничка Влада Републике Србије и управо је за ситне новце распродаје свима поменутима, који трљају руке. Бусање у српске груди је за Техничког Премијера давно прошло. Сада се буса у груди Ангеле Меркел. Али се ни она више не буса у своје немачке груди, јер нису њене. Продала их је. Све заједно са остацима немачке државе и народа, све оно што нико од ранијих Канцелара није продавао, све оно што није ушло у Маршалов план после Другог светског рата и оно што је настало након Маршаловог плана и они који су се касније родили – постало је све власништво Сједињених држава и Велике Британије – две државе, највеће кукавице у историји човечанства.

Психопатологија свакодневног живота није више добар наслов за књигу – наслов јесте добар, иако је књигу написао лажни научник и аналитичар, кога је јеврејски лоби послао преко Атлантика код рођака, да сеје менталне заразе код већ ментално поремећених наследника европског олоша. Али, тај наслов је сада добар опис за стварност лажне државе. Лажне Владе, Премијера, Војске, Полиције, којекаквих лажних националистичких и патриотских група, које само тврде пазар и злоупотребљавају све што могу док не добију цифру која им се свиђа – то је већ толико дегутантно и агресивно, да је само питање када ће и грађани Србије постати бар-кодови за распродају органа, приватног земљишта или сопствене деце. По социјалним мрежама све то већ рекламирају. Некима су родитељи менаџери у фудбалерским и певачким каријерама, што су нови облици робовласништва. Неки се препоручују државама и Владама које растурају друге државе и владе, па буду већи католици и од најновијег Папе, кловна иначе. Тако ради и Технички премијер са Немачком (више воли Немце него Србе), тако неки квази бизнисмени са Катаром (више воле прљави новац од оружја, него природна богатства у Србији), тако квазидесничари и патриоте који се крију иза Цркве (а Црква се крије иза српске традиције, мада спроводи ватиканску политику), тако неки који се Степинца сете тек када више нема где и када је касно. Наравно, сви генерали после битке буду много паметни.

Циониста Сорош је стигао у Петровац на Млави, Вахабија Ал Маки, на Власину – додуше, Ал Макија нико није видео, али јесте његове изасланике које је шеф послао да нешто добро истргују. Невероватна је синхронизација Циониста и Вахабија по свету. Где су једни, ту су и други. Врте исти новац, подељене су им улоге  – један руши други гради, или обојица руше или се побију када треба да граде. Али нису гадљиви на новац, било које врсте и порекла, па се брзо договоре.

Према непотврђеним информацијама и немогућности да се потврде јер, званично Влада је техничка, а Србију је окупирала држава чији је Сорош држављанин, па за сада само изгледа да је Џорџ Сорош за око 22 милиона долара купио изворе воде у околини Петровца на Млави.

Имајући у виду да се ради о врло опскурној и бесловесној особи (Џорџ Сорош), која у Србији вршља више од 20 година и имајући у виду да су српске власти импотентне у сваком смислу да учине било шта да би заштитиле грађане, државу и ресурсе, ова информација ће остати да виси у ваздуху са великим знаком питања да ли тих двадесетак милиона има везе са оних двадесетак милиона који су намењени за још неку лажну револуцију у Србији? И, ако имају, ко је то дао у аманет Техничкој влади да продаје нешто што никоме до сада, у историји Србије, није падало на памет да продаје, који год лудак да је на власти – а било их је.

Такође, имајући у виду да шефови неких мултинационалних корпорација сматрају да људи немају право на воду, јасно је куда овакве заврзламе и тајне куповине могу одвести – да неко за пар година мора да купује своју воду у својој земљи, можда чак и са свог отетог имања.

И, онда бива још јасније зашто нема Владе од краја априла. Од избора је прошло више од три месеца. И прошло је три месеца од када су се либерали, десничари, левичари, дугине боје, кокарде, крст и Че Гевара нашли на заједничком, намештеном и неуспелом “протесту” против “крађе гласова”. Ваљда је и Сорош укапирао да не може да врти баш исту плочу стално. Сада се гласови краду у Западној Европи – Аустрији, на пример – у Србији се поткупљују и десничари и левичари, истим новцем, и купује се Србија, извори воде, плодна земља, а салонски револуционари се бусају у српске груди за то време. Мада воле да се сликају у “фенси” атмосфери, позама, на “фенси” местима, све како налажу правила дегутантног Холивуда.

Цео државни врх Србије, што легитимни, што технички, званични или незванични, распродаје државу, а са њом и природна богатства и грађане који за то нису гласали – за кога код да су гласали, за то нису гласали. А, тек 50% оних који нису уопште гласали – они свакако нису питани ни о чему. И, није их мало. Званичници у Србији последњих много година располажу влашћу која им је делегирана од малог процента грађана, јер половина грађана Србије већ дуго не жели да има ништа са слугама окупатора, декларисаним и скривеним. Недостатак стварне подршке надокнађују поткупљени медији и поткупљени телали, лично.

Дакле, да ли је Сорош пре мање од месец дана некоме у овом земљи дао више од 20 милиона долара за изворе воде код Петровца на Млави, нећемо ускоро знати. Као што нећемо ускоро знати да ли је то тих истих 20 милиона који ће се трошити на даље растурање Србије.

Оно што је потврђено је да је катарски држављанин купио четири хотела на обали Власинског језера. За милион евра. Он нема амбиције да изводи обојене револуције, али има амбиције да доведе још својих колега бизнисмена из Катара, једног од главних америчких савезника у свим ратовима на Блиском истоку и да по рецепту Београда на води од Србије прави перионицу прљавог вахабијско-ционистичког новца Сједињених држава, Британије, израелских произвођача оружја, емирских породица из Залива, а продане душе у Србији ће добити по који проценат.

Сорош и Ал Маки творе савршен спој за замлаћивање људи. Један вампирски прикупља “нову енергију” међу снобовима, хипстерима, НВО комунистима и овчицама, а други скупи таман оне остале активне, који се не гаде ни на какве новце, него битно да су новци – није важно да ли их је превртела америчка корпорација Локхед Мартин (о којој је Викторија Нуланд изјавила да их похваљује јер имају “вољу за рат”), мешетар ционистичке државе Силверстин или кућа Сауда – они ионако заједно раде.

За то време, грађани Србије, народ Србије и ови што су гласали на априлским изборима, и ови што нису гласали, какогод се звали, блеје у празно, ричу једни на друге, баве се неважним темама, док им се испред носа растура држава, годинама већ. После ратова, ево стигло је још профитера – послератних, или, тачније, окупаторских, свих боја.

Сви служе истој сврси и истим циљевима и сви ти њихови новци стижу са мање-више истих рачуна и служе за куповину Србије на летњој распродаји. Једни су добили задатак да буду фини, други су добили задатак да урлају на ове што су фини, трећи су добили задатак да од СПЦ направе циркус, четврти да се окупе у неформалне групе и да мобилишу све оне који у Србији имају друге намере, да их увуку у своје редове и да се онда сви заједно купају у блату, а у блату су сви исти – блатњави. Од политичких партија и НВО, до синдиката и “струковних” удружења, од разних “научних” института до “хуманитарних” фондова, од опскурних верско-ратничких и других редова и њихових гуруа до маркетиншких бироа за либералну пропаганду. Хипноза ради, бројевима са много нула се манипулише, “хуманитарном помоћи” се покривају сопствена недела, а Црква служи да унапред и уназад сујеверни “оперу” крваве руке.

У Србији постоји 101 политичка партија. Зашто? Шта раде и чиме се баве, осим што су и они сви засели на државне јасле и добијају новац из буџета. Глуме демократију, вишестраначје и политички живот? Колико њих добија “помоћ из иностранства”, мада је то забрањено. Колико партија има повезане НВО, д.о.о., с.з.р. и на које све начине вршљају по Србији? Колико је партија који политичар променио? Колико њих је променило партију током изборног процеса, а колико њих приликом формирања органа власти? Колико њих ће тек променити политичку опцију, када дођу нека нова померања. Чему служе политичке партије у Србији, осим као испоставе за прљаве послове Запада – пропадајуће Европске уније, полуделих Сједињених држава, крвожедне Британије, Израела гладног новца и туђе земље и разулареног НАТО пакта?

Технички премијер, мандатар и сви остали који мисле да се баве политиком у Србији, а у ствари су пиони које покрећу крваве руке Атлантизма имају две опције: или да се освесте или да побегну на неко егзотично острво, у неки порески рај, где су већ испребацивали новац од продаје Србије.

Србија је уморна и посрће. Бахате финансијске моћнике то не брине. Не брине ни њихове хохштаплере по Србији који цинцулирају и не умеју да раде једино оно због чега су ту – да направе Владу и воде државу. Чему и коме они, онда, служе? Ко летос потписује, и у чије име, уговоре “тешке” милионе евра, долара, фунти? Нема везе која је валута, све су натопљене крвљу. Откад је било ко у овој земљи примио први долар, прву фунту или, касније, евро, и њему су руке натопљене том истом крвљу – ту има и српске и сиријске и босанске и хрватске и авганистанске и јеменске и сомалијске и суданске крви. Чиме технички премијер мисли да обрише своје крваве руке након ове летње распродаје Србије? Хоће том истом руком да потпише и да се заклиње на одговорно деловање Републици Србији, када га поново буду посадили да изиграва Премијера у Немањиној?

***

1.8.2016. КАТЕХОН, за ФБР приредила Биљана Диковић

Прочитај без интернета:
11 гласовa