• „Ехо Москве“ је империја Алексеја Венедиктова. То  је огромно информативно чудовиште. Она има колосалне могућности. Она, као огромно непријатељско срце, пулсира, никад не спава и избацује у етар порције професионалне, добро пласиране пропаганде
  • Треба затворити (рећи да је привремено, и никад их не отворити) непријатељске радио станице и медије. Осим „Еха“, треба затворити и „Комерсант-FM“, РБК и лист „Новаја газета“, макар њих
  • Треба лишити руског држављанства неколико десетина новинара и послати их у Чешку. Тамо још увек постоји радио „Слобода“. Ето, нека их све запосле на радију „Слобода“. Талентовани Венедиктов ће направити на „Слободи“ одличну каријеру, сигуран сам. А оне које не узме „Слобода“ – узеће „Глас Америке“

        ПРИЗНАЈЕМ да слушам непријатељске радио станице. Свакодневно слушам, на пример, најнепријатељскију – „Ехо Москве“.

        Да бих схватио шта се догађа у њиховом табору.

        Желим да кажем следеће. Ствар је отишла предалеко. Они свакодневно и по цео дан свој отров укапавају у мозгове нашег становништва.

        Они угрожавају само постојање Русије.

        Све њихове идеје тобоже се своде на принуђивање Русије да крене европским путем развоја.

        Али, погледајмо изближе те њихове идеје.

        Они су спремни да цео остатак земље жртвују ради европског избора за Москву и Петербург.

        На томе они раде.

        И имају резултате. Имају.

        Светлана Давидова, после 20 година привржености Комунистичкој партији РФ, прикупљала је податке о кретању војне јединице ГРУ (Главна обавештајна управа Генералштаба Оружаних снага РФ) и достављала их украјинској амбасади – то је њихових руку дело. Они су јој испрали мозак. И не само њој.

        У провинцији су се намножили Давидови – обичне тете-чике с либералним душама издајника своје Рођене земље.

        Дрски, бестидни (певач Андреј) Макаревич (узгред, рођак Алексеја Венедиктова, главног уредника, сувласника и водитеља Еха Москве) и руске певачице типа Арбењине који наступају у Кијеву и у зони спровођења антитерористичке операције – то је њихов рад, рад еховаца.

        Ученице-глупачице које су оскрнавиле Вечни пламен (да би на њему нешто пекле) – то су резултати „Еха“.

        Не треба се заносити јединством руског народа поводом присаједињења Крима. Не треба мирно ручати после марша „Бесмртни пук“ који је окупио пола милиона људи.

„Бесмртни пук“

        То јединство може да изједе отров који испуштају непријатељски медији, и то прилично брзо.

        Сетимо се дисидената који су са крајње ограниченим информативним могућностима успели да потпуно искваре руску номенклатуру, а затим да поткупе и народне масе, да учине да се распадне СССР.

        У поређењу на старим писаћим машинама куцаним копијама „Хронике текућих догађаја“, империја Алексеја Венедиктова је огромно информативно чудовиште. Она има колосалне могућности.

        Она, као огромно непријатељско срце, пулсира, никад не спава и избацује у етар порције професионалне, добро пласиране пропаганде. Две десетине њених врхунских новинара су висококвалификовани агитатори и пропагатори. Земља зна њихова имена. Пропагатори мало лошијег квалитета такође раде свој посао – они заглупљују обичније људе, нивоа Светлане Давидове.

        Да би замаскирао своју антируску пропагандну машину, Венедиктов позива на радио и посланике Државне Думе, и министре, и генерале, али та камуфлажа мене не може да превари. Међутим, изгледа да може да превари Кремљ.

        Ја нисам присталица Кремља, тамо ме не подносе, у тој средњовековној тврђави, уз то Кремљ и не жели да има никакве присталице, шта ће му ико осим армије и ФСБ, али сам присталица Русије. Зато се обраћам Кремљу:

        – Пробудите се! Почните коначно да схватате озбиљно све те Венедиктове, Латињине, Аљбац и остале. То уопште нису безазлени чудаци који су мало скренули и који се баве узалудним послом агитовања међу патриотски настројеним народом.

        Ви сада самозадовољно спавате на ловорикама. Победили сте оне са Блатног трга (а у томе вам је помогао Венедиктов више него ико, он је био главни издајник протеста 8. децембра 2011. године у Москви). Успешно сте припојили Крим Русији и сада спавате слатким сном. Ви мислите да контролишете „Ехо Москве“, међутим, они имају резултате. Значајне резултате.

        Да претпоставимо да за неколико месеци под утицајем за Русију непријатне ситуације у Донбасу расположење маса може да се промени у потпуно супротно и да масе одједном подрже идеју европског избора за Москву и Петербург.

        Звучи невероватно? У Русији се догађају само невероватне ствари, зар не?

        Нису потребне репресије. Репресије су старомодне.

        Треба затворити (рећи да је привремено, и никад их не отворити) непријатељске радио станице и медије. Осим „Еха“, затворити и „Комерсант-FM“, РБК и лист „Новаја газета“, макар њих.

        Треба лишити руског држављанства неколико десетина новинара и послати их у Чешку. Тамо још увек постоји радио „Слобода“. Ето, нека их све запосле на радију „Слобода“.

        Талентовани Венедиктов ће направити на „Слободи“ одличну каријеру, сигуран сам. А оне које не узме „Слобода“, узеће „Глас Америке“.

        Старе новинаре тих радио станица ће поотпуштати, такав је код њих обичај.

        Понављам, дисиденти су срушили империју СССР својим кмечањем и шуштавим страницама „Хронике“.

        Хеј, ви тамо у Кремљу! Пробудите се!

fakti.org/rossiya/medija-menju/limonov-priznajem-slusam-neprijateljske-radio-stanice-medju-njima-i-eho-moskve

1 глас