Прочитах у једном часопису савет, како да се лепо и здраво хранимо жиром! Храст, цер, небитно, битно да је жир. Претпостављам да планирају да нам уграде и жице у “брњицама”. Ваљда ће нас тако лакше продати на западу као “бренд нејм”. Могу да замислим и наслов маркетиншке кампање, “ јединствени примерци мангулица, маде ин Србија”. Фабрика-комбината за производњу те нове јединствене сорте мангулица има у Србији на претек, па да набројимо неке: СНС, ДС, Г17+, СПС, УРС, ЛДП, СПО, СРС, НВО-е,… И наравно, све су по ИСО стандарду и имају „HAACP“ сертификат.

У времену када Србија на годишњем нивоу улаже мање новчаних средстава за развој науке и технологије од неког средњег или омањег факултета или института у некој озбиљној држави, говорити о напретку, развоју и сваком другом просперитету је у најмању руку лаж. Дакле ми сада у Србији не можемо говорити о напретку, можемо говорити само  о сиромаштву.

deca-su-nam-gladna

CИРОМАШТВО И МЕЂУГЕНЕРАЦИЈСКА СОЦИЈАЛНА МОБИЛНОСТ

Негде је неко записао да је мати свих злочина, сиромаштво. Сиромаштвом се баве само статистичари и ретки емпатични социјални радници. Чак се ни песници и писци више не баве сиромаштвом, то није `ин`. Колико је заиста сиромашних у Србији? Статистика каже једно а реалност је нешто друго. Статистиком се свуда манипулише, код нас чини се највише. Али чак и да је тачно оно што званична статистика каже, много је. Колико је народа сиромашно и колико је на рубу сиромаштва је ствар бројки али и ствар већине, оних који су сиромашни. С обзиром на негативну тенденцију, они који су на рубу имају велику вероватноћу да западну сиромаштва.

У мору различитих схватања сиромаштва су и дефиниције различите. Свако од нас има своје поимање и доживљај сиромаштва. Углавном је повезан са материјалним аспектом и односи се на животни стандард. Од недостатка финансијских средстава за задовољење елементарних животних потреба, преко социјалне искључености до „одсуства могућности слободе избора и остварења људских потенцијала, развоја и животног благостања.“ (Нусбаум, Сен, 1993). Како год, у Србији имамо сиромаштво у свим облицима и по свим дефиницијама. Дакле не само у џепу него и у главама и срцима, чини се.

У Србији радници који су запослени, немају никаква права и сиромашнији су од социјалних случајева у бољим  и богатијим друштвима. Синдикати, који би морали заступати њихове интересе су у служби дневне политике и корумпирани. Питање је да ли уопште можемо говорити о постојању синдиката у Србији?  Част изузецима којих скоро да и нема, изузев на нижој равни.

Непостојање стамбене политике, посебно за породице у настајању. Неправедна политика и у суштини непостојање система социјалне заштите-помоћи.

Недостатак било какве перспективе за младе људе, посебно инжењерско и технички образоване.

равна и свака незаштићеност инвалида, иако су декларативно заштићена група људи-већу заштиту и права уживају разне групе и организације које су непријатељи друштва, народа и државе у којој живе. Већа права имају и већу заштиту уживају припадници ЛГБТ популације него инвалиди! А шта је тек са заштитом деце и пензионера који живе у беди?

Платна недисциплина као и непостојање система заштите плаћања, посебно извођача и подизвођача, чак када је и држава наручилац  добара-посла.

Неправедна пореска политика, посебно када су `велики` играчи у питању а да не говоримо о страним `инвеститорима`, шпекулативном капиталу, итд.

Драстичан пад квалитета, чак и универзитетског образовања, што је у узрочно последичној вези са међугенерацијском социјалном мобилношћу, илити по домаће речено, сиротиња на сиротињу.

У различитим истраживањима образовање се испоставља као кључни елемент веће или мање социјалне мобилности. Боље образовање → већа социјална мобилност →мање сиромаштво → јача социјална држава. Овде пре свега говоримо о међугенерацијској социјалној мобилности.

У капиталистичким друштвима попут нашег,  социјална мобилност практично не постоји, онај ко је сиромашан остаће сиромашан. И деца и унучад ће му највероватније бити сиромашни. Само у јаким социјалним друштвима где функционишу институције система се повећава социјална мобилност. Социјална мобилност је у јакој корелацији са економском мобилношћу.

У предаторској  филозофији живота и систему конзументско-потрошачког менталитета, цивилна(приватна) иницијатива економске мобилности се намеће као нужност промене начина размишљања, где човек престаје бити човек а постаје псеудочовек.

Да ли би ишта вредело, формално-правно определити сиромаштво као неуставну категорију у земљи Србији? Рекао бих да не, папир трпи све.

У Уставу између осталог пише да смо ми и социјална држава, не само правна и демократска. А како каже нисмо ништа од тога. У Уставу пише и да је КиМ део Србије, а реално није. Свашта пише у Уставу, а то што пише не поштују и нису поштовали чак ни они који су га писали.

СРПСКИ ТАЛИБАНИ

“Духовни живот човека је запао у ропски положај материјалног живота и та се појава из стварности пасивно одразила у мишљењу, као теорија економског материјализма, према којој је духовни живот само надоградња економског живота…. Ако народи желе да се духовно препороде мораће да ступе на пут аскетског самоограничавања и одуховљавања економског живота.“   Филозофија неједнакости, Н. Берђајев

Претварање човека у пре свега економску категорију су како капитализам тако и социјализам развили скоро до савршенства. Човек сада размишља само у економским категоријама. Дух се повио и нестао у апстрактном диму берзе.

Сво ово време се крећемо по рубним (споредним) странама живота, прелазећи из једне илузије ка другој, из једног колективног лудила у друго, и тако последњих 100 година. Јер не треба сметнути с ума да је и сада капитализам, раније комунизам, пре њега опет капитализам,  исто тако утопија, јер ништа само по себи не доноси бољи живот, социјалну, јаку и богату државу и богат народ, за све је потребно много рада.

Некада југословенски и сада ЕУ-ропски (утопијски) фанатизам, односно слободно се може рећи лудило, појео нам је прошлост и садашњост, једе нам будућност. Ко сада не види, видеће ваљда некада, бојим се касно.

facebookreporter.org/2016/06/20/%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%88%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%82/

 

Прочитај без интернета:
4 гласa