„Дошло је време за акцију!“, те речи Хавијера Солане, у то време генералног секретара НАТО–а, пре тачно седамнаест година означиле су почетак бомбардовања Савезне Републике Југославије.

У ваздушним нападима Алијансе, на челу са Сједињеним Америчким Државама, који су без прекида трајали 78 дана, погинуло је око две хиљаде људи, међу којима је било и 89 деце, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири широм Србије.

Процене штете од бомбардовања варирају од 30 до 100 милијарди долара.

На годишњицу бомбардовања СРЈ и Србије, Спутњик се осврће на кључне актере НАТО агресије, њихову улогу пре 17 година, али и на то где су и шта раде данас.

Клинтон

Вилијам Џеферсон „Бил“ Клинтон — у време бомбардовања био је 42. председник Сједињених Америчких Држава. Након краха преговора у Рамбујеу, изјавио је:

„Нема више чекања. Праг је прекорачен. Угрожени су амерички национални интереси.“

Након те изјаве дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово — то је био јасан сигнал да следи НАТО интервенција и бомбардовање Југославије.

Председничку функцију Клинтон је напустио 2001. године и посветио се јавним наступима и хуманитарном раду. Основао је фондацију која се бавила питањима као што су превенција АИДС–а и глобално загревање.

Иако је био кључни човек НАТО агресије на СРЈ, 2002. године се успротивио војној акцији у Ираку, упозоравајући да ће она имати „нежељене последице“.

Након цунамија у Азији 2004. године, генерални секретар УН Кофи Анан именовао је Била Клинтона за шефа операција опоравка тог подручја, а након урагана Катрина, са такође бившим америчким председником Џорџом Бушем Старијим основао је „Буш–Клинтон Катрина фонд“.

Клинтон је објавио две књиге које су постале бестселери — једна од њих је аутобиографија „Мој живот“. Остао је врло активан и у политици — здушно је подржавао супругу Хилари током избора за председничког кандидата америчких демократа 2008. године. Након што је Хилари изгубила од Барака Обаме, њен супруг је, како би се смириле страсти унутар подељене Демократске партије, здушно подржао Обаму, рекавши да из свог председничког искуства „види да је Обама спреман да буде лидер“.

Бил Клинтон је данас ангажован и у другом покушају његове супруге да освоји номинацију унутар Демократске странке и уђе у званичну трку за америчког председника.

Солана

Франциско Хавијер Солана — обележио је европску и западну политику током последњих неколико деценија, али је оставио дубок печат и у новијој српској историји.

Био је генерални секретар НАТО–а од 1995. до 1999. године — за њега кажу да је успео да „оперативно предводи промену саме суштине тог савеза“, који је од одбрамбене, постао агресивна војно–политичка организација. Лично је наредио бомбардовање СР Југославије, био је међу главним заговорницима једностраног проглашења независности Косова и Метохије, а кумовао је и стварању Државне заједнице Србије и Црне Горе.

После НАТО бомбардовања СР Југославије и завршетка мандата, Солана је постао генерални секретар Западно–европске уније, затим генерални секретар Савета Европске уније, а убрзо потом, добија и функцију Високог представника за спољну и безбедносну политику.

Иако је и тада, као и у случају његовог избора за генералног секретара НАТО–а, било много оних који су били против његовог именовања, највећу подршку пружио му је британски премијер Тони Блер.

Још једна позиција на којој се налазио била је и место председника Европске агенције за одбрану, па многи верују да је десет година заправо био најмоћнији човек у ЕУ. За њега се говорило да је веома вешт политичар и пријатан саговорник, а у пријатеље је убрајао Била и Хилари Клинтон, Медлин Олбрајт и Хенрија Кисинџера.

Они који га познавају тврде да мало спава и мало једе, а да се не одваја од лаптопа у којем је, како кажу, „било података у обиму 300 књига“.

Ожењен је кћерком једног Франковог генерала, Консепсион Хименес, са којом има сина Дијега и ћерку Вегу.

Олбрајтова

Медлин Корбел Олбрајт — позната као прва жена–амерички амбасадор у УН, где је стекла репутацију „јастреба“, односно заговорника војних интервенција и строгих економских санкција против свих „одметничких“ држава и режима. Године 1997. именована је за државног секретара у администрацији Била Клинтона, где је словила за једног од највећих заговорника војне интервенције САД и НАТО–а у сукобима на Косову и бомбардовања СРЈ.

Њене активности су 2012. године постале извор контроверзи, када се испоставило да је инвестициона компанија „Олбрајт стоунбруџ груп“поднела понуду за куповину „Поште“ и „Телекомуникација Косова“.

Чешки председник Вацлав Хавел јој је отворено нудио место свог наследника након одласка са дужности 2002. године, али се Олбрајтова уместо тога посветила својим компанијама. Била је позната као жестока критичарка Бушове политике у Ираку, а на изборима 2008. године прво је подржавала своју блиску пријатељицу Хилари Клинтон, а потом Барака Обаму. Данас је, опет здушно, уз Хилари, а поред тога предаје и међународне односе на дипломатској школи Универзитета Џорџтаун.

Блер

Ентони Чарлс Линтон Блер — премијер Владе Велике Британије од 1997. до 2007. године. Да дође на власт помогла му је и владавина Била Клинтона, који није крио своје симпатије према Блеру. Његов рад на решавању дугогодишњег конфликта у Северној Ирској, инвестиције од милијарди фунти у здравство и образовање, као и дипломатски напори у правцу већег интегрисања Велике Британије у европску заједницу народа учинили су га најпопуларнијим британским премијером у историји.

У настојањима да својој земљи врати статус велике силе, Блеру су послужили различити оружани сукоби у свету, који су Британцима омогућили да — користећи „хуманитарни повод“ — демонстрирају војну силу.

Блер је био најватренији заговорник НАТО бомбардовања СР Југославије, а годину дана касније британске снаге су интервенцијом привеле крају крвави грађански рат у Сијера Леонеу. Блер је милитантну политику правдао тврдњом да западне либералне демократије имају „моралну дужност да успоставе мир у свету и социјалну стабилност унутар сопствених граница“.

Након рата у Ираку, био је на мети оптужби за ратне злочине, а Дезмонд Туту, Харолд Пинтер и Арундати Рој тражили су да му се суди пред Међународним кривичним судом.

Године 2007. Блер је поднео оставку на место премијера — именован је за изасланика УН, ЕУ, САД и Русије за Блиски исток, а постао је и саветник у банци „ЈП Морган Чејс“. Држи предавања широм света, са тарифом од 250.000 долара за излагање од 90 минута; кажу да је 2008. године био најплаћенији предавач на свету. Основао је фирму Тони Блер Асосиејтс“, која се бави саветодавним услугама у домену државних реформи, политике и економије, а има и фондацију намењену деци која се баве спортом.

Кларк

Весли Кларк, данас пензионисани генерал америчке армије, био је врховни командант НАТО–а за Европу од 1997. до 2000. године.

Срби га памте као главнокомандујућег НАТО–а током напада на Србију и СРЈ 1999. године; био је близак Клинтону и Олбрајтовој, а себе је описивао као „НАТО војника који је одговарао и Сједињеним Државама“. Након скидања униформе, себи је поставио три циља: 1) да заради 40 милиона долара и буде филантроп, 2) да постане предавач, и 3) да буде професионални голфер.

Иако је у војсци провео 34 године, врло је активан у политици — 2004. године се укључио се у трку за демократског кандидата за председничке изборе, али се убрзо повукао из кампање и пружио подршку Џону Керију.

Кларк данас води политички комитет „ВесПАК“, који пружа подршку демократским кандидатима, у борду је директора компаније „БНК Петролеум“, а такође је и копредседник лобистичке групе „Гроут Енерџи“.

Од 2012. године био је саветник румунског премијера Виктора Понте за економска и безбедносна питања. Има једног сина и двоје унучади.

Џејми Шеј

Џејми Патрик Шеј био је у време бомбардовања портпарол НАТО–а и човек је којем се приписује да је измислио израз „колатерална штета“. Срби ће га памтити по изјави да су жртве бомбардовања у СРЈ „цена која се мора платити да би се победило зло“.

Након агресије Северноатлантске алијансе на Југославију, Шеј је наставио каријеру у НАТО–у, мењајући различите позиције. Данас је на фукцији заменика помоћника генералног секретара за изненадне безбедносне изазове у Бриселу.

И након 1999. године Шеј је остао доследан изјавама да је НАТО исправно поступио током „косовског рата“.

У фебруару ове године посетио је и Косово, где је на једном приштинском универзитету примио награду за људска права.

Ожењен је и има двоје деце.

(Спутник)

www.nspm.rs/hronika/sputnjik-ljudi-koji-su-bombardovali-srbiju-sta-rade-klinton-bler-solana-olbrajtova-i-klark.html

Прочитај без интернета:
2 гласa