„Краљева идеја да се посвети Македонији и Косову уз приклањање Русији, га је коштала главе“.

Пише: Игор Војиновић

Врло битан и дискутабилан догађај. Званична верзија, да су завереници официри убили тиранина и његову подлу конкубину и нису баш тачни, али је још мање тачно настало мишљење услед лоше пропаганде завјереника о тиранима, да су завереници у ствари убили дивни краљевски пар по наређењу Русије или Запада, те тако уништили Србију, па је чак тим Мајским превратом (1903.) увели у Велики рат (1914.). Истина се може може увидјети из низа узрока и посљедица атентата.

Неоспорна је чињеница да је краљ Александар био нестабилна личност и веома чудан владар, као и да је због тога оженио погрешну особу Драгу Машин, удовицу и много старију дворску даму. Која је уз то била умислила да је трудна и уз све додатно тако погоршала ситуацију. Краљ Александар је био незрела личност јер је одрастао у веома лошем браку његових родитеља краља Милана и краљице Наталије. Због тога је остао до смрти неповјерљив према свима осим према Драги.

Александар Обреновић је извршио више државних удара, мијењајући Владе и Уставе, те тако стварајући све лошију ситуацију у држави. Увидео је да му Хабзбурзи не мисле добро (на њих се ослањао краљ Милан од 1878.) те покушава да се повеже са Русијом и Енглеском.

Са представницима Бугара је1890. направљен договор да и они уђу у састав слободне Србије а акције око помагања српском народу у Старој Србији су биле све веће. Званично је краљевина Србија слала финансијску помоћ, дипломате, учитеље, свештенике и новинаре у Стару Србију, а незванично су кренуле и прве групе четника да заштите Србе од Турака, Шиптара, Бугара и Грка. Краљева идеја да се посвети Македонији и Косову уз приклањање Русији, га је коштала главе.

Убрзо се испоставило да краљица Драга није трудна, а кум је будућем детету требао да буде руски Цар. То је изазвало скандал и пробудило краља Александра, који је одлучио да се разведе али је већ било касно.

Хабзбурзи које је напустио и Енглези с којима је преговарао нису смјели дозволити акције ослобођења Старе Србије и приклањање Србије великој Русији.

Три године пре атентата утицајни британски новинар Вилијам Стид објавио је „дефиницију“ Србије која је од 1903. постала опште место у антисрпској пропаганди.

 

Подстакли су незадовољство и преко својих агента међу српским официрима, довели до убиства краљевског пара.

Тијела убијених Александра и Драге Обреновић су бачена са балкона, да би се сви завјереници увјерили да су мртви, али су онда и искасапљена. Да ли то раде православни официри? НЕ! Урадили су то западни агенти међу њима, те тако се ријешили проблематичног и непослушног краља, а кривицу за његово убиство пребацили на будуће владаре и српски народ.

Свечана униформа краља Александра Обреновића и венчаница краљице Драге били су у понуди на аукцији 1904. у Лондону само неколико месеци после атентата. Србија је проглашена „земљом завереника и краљеубица“ с којом су европске земље, на инсистирање Велике Британије, прекинуле дипломатске односе.

 

Основни закључак је да су Апис и братија били изманипулисани од стране Запада , а да то нису ни знали. Запад је прво искористио краља Александра Обреновића, а када је овај то увидио и покушао да се окрене Русији и Косову, тај исти Запад је довео доњеговог убиства.

Оно што се може закључити повезивањем узрока и посљедица, а разумијевањем историјског процеса, јесте да су Енглези стајали иза сваког убиства наших владара од Карађорђа преко Михаила Обреновића, Александра Обреновића, Александра Карађорђевића, па све до Милошевића и Ђинђића.

Француска штампа је једина писала „са размевањем“, односно са најмање осуда представљајући догађај као револуцију. У то време за француски Монд је писао Лаза Костић.
„Преторијанци римски, пронунцијаменташи шпански, стрелци руски и јаничари турски нису ништа према београдским патриотама“, оцењивали су једни. „Европа се јако варала“, бележили су други „кад је држала да је Србија одмакла у цивилизацији од Турака и Јевреја“ тако је између осталогизвештавала европска штампа о овом догађају. У Енглеској су одмах после атентата снимана два лажна „филмска журнала“ (претеча данашњих информативних емисија) „Убиство српског краља и краљице“ и други„Српска трагедија“.

www.kmnovine.com/2016/05/38.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa