Београд – Четрнаест година је прошло од када је  Смедеревац Жељко Пантић од свог тренера спортског мачевања у Школи мачевања Свети Ђорђе у Београду, добио понуду да прави опрему за  куртоазно мачевање, односно мачевање са верним репликама мачева. Ни сам Жељко  тада није веровао да ће му та понуда сасвим изменити живот. Почело је са опремом, а веома брзо и са мачевима.

Имао је срећу, како каже, да је све што је направио врло брзо и тестирано у школи мачевања. Интересантно да тада није узимао мере постојећих историјских мачева, већ је кроз рад долазио до сечива и како оно треба да изгледа.

„На почетку мог рада имао сам више среће него памети. Први мач који сам направио био је реплика Гандалфовог мача из филма Господар прстена. Много тога тада нисам урадио. Била је срећна околност што га нисам грејао довољно, ни ковао испод ниже температуре, нисам му мењао структуру , али мач је био врло квалитетан. Још увек је код мене“, с поносом прича смедеревски ковач мачева.

Требало је да прође десет година да се одлучи за прву самосталну изложбу у СКЦ-у, почетком децембра 2010. године. Убрзо , своја дела представио је и у  Музеју у Смедереву.

До данас, иако није водио прецизну радионицу, његове руке исковале су око 60 мачева. На жалост, највећи део завршио је у рукама колекционара, заљубљеника у мачеве.

Сада му, упркос годинама рада и искуства, треба више времена за израду мача. Посвећује се детаљима у изради и завршној обради. Мачеве прави од челичних опруга који се користе као амортизери за вагоне. Да би добио облик какав жели потребно је многа рада и знојa, поред ковачке ватре.

„Тежак је то посао. Али, када станем поред наковња све се заборави, јер то волим и радићу све док се тако будем осећао . Најтеже је, пошто све мачеве радим по поруџбини, да урадим геометрију сечива, мора да има тачку перкусије…“, прича Жељко.

Учитеља за овај посао није имао, али није могао без литературе. Ковачка библија била су му дела америчког ковача мачева, иначе грчког порекла, Џима Хрисоуласа – The Master Bladsmith i The Complete Bladesmith. Све је било у реду док је читао, али без праксе мало тога је могао да спроведе у дело. Године рада довеле су га до тога да сада буде препознатљив у Србији.

„Све је више заинтерсованих за овај посао. До скора је у Пироту био један ковач који је радио мачеве за филм Коштана. Према мојим информацијама његов чекић сада виси о клину. Однедавно, овим послом бави се и један мој пријатељ. Добро му иде за сада. Ковање мачева на стари традиционалан начин врло је популарно у Америци, Енглеској, Шпанији и наравно Кини и Јапану“, открива нам Жељко.

Исковао је многе врсте мачева. Најзахтевнији за израду био му је клејмор, дворучни мач са интарзијама у дршци и јако захтевним дизајном. Морао је и да се помучи са израдом катана, али данас може да се похвали да је и ту технику усавршио.

Жељко Пантић је апсолвент Шумарског факултета и обрада дрвета много му је помогла у раду са мачевима.

„Не видим себе у неком погону, канцеларији… Волим да стварам својим рукама. Има ствари које ме у раду са дрветом испуњавају јер дрво има своју природу и структуру. С друге стране je та сировост метала који мојим радом добија неку вредност“.

Само он зна колико зноја, мука и труда треба да би се дошло до финалног и уникатног производа. Никада није направио два иста мача, сви су уникати. Нажалост, у Србији од овог посла не може да се живи. Мачеви из његове радионице могу да се набаве за 250-300 евра, а такви исти у Европи у Америци коштају од 1000 до 3000 хиљаде долара. Мајстори који за израду мачева користе више легура свој рад наплаћују неколико десетина хиљада долара. Жељко до тога још није дошао. Ипак, приоритет му је да своје радове изложи ван граница Србије. Ко зна, можда тада и његови мачеви на тржишту добију већу цену.

Наше новине

www.vaseljenska.com/drustvo/majstor-koji-kuje-unikate/

0 гласовa