Закуцала „обојена револуција“ и на македонска врата; ударила „демократска опозиција“ (амерички долари) на „недемократску владу“. Вашингтон се „озбиљно забринуо“ и упозорио Скопље да не чини непочинства према албанском делу македонске популације, ни да се „недемократски“ обрачунава са опозицијом, нарочито оном која заступа улазак Македоније у НАТО. Иначе…Ту је и упозорење Скопљу да спречи сваки непријатељски излив према Албанији, чланици НАТО-а и савезнику Америке. Иначе…

Лепо, демократски, хумано и – типично амерички.

Дирљива брига Вашингтона за државицу од два милиона становника за коју 80 посто Американаца никада није чуло. У синтакси америчког политичког дискурса „брига“ за некога и нешто значи последње упозорење пре црвеног картона.

Случај још није профила и димензија за уобичајену америчку процедуру: дипломатско упозорење, па долари, па авиони и базуке. У Стејт департменту држе да је Македонија још увек „менидзабл“ – може да се среди релативно малом сумом долара, уз употребу опробаних регионалних извођача прљавих радова. За почетно поравнавање терена изнајмљен је Џорџ Сорош. Селектовани активисти из опозиционе Социјалдемократске Уније Македоније примили су од Сороса „наруквицу“ од по 1.500 америчких долара (сваки) за демонстрације против владе „оптужене“ за корупцију и незаконито прислушкивање опозиционих лидера.

Према тајном меморандуму који је доспео у јавност на Западу, финансијери ове групе су Соросево Отворено друштво, америчка УСАИД (на буџету ЦИА) и Форум група, још једна Соросева „невладина организација“.

Када су долари потекли, за једног од извођача одабрана је, у пракси већ доказана београдска група Канвас, Срђе Поповића. У Вашингтону Канвас важи као експерт за подбуњивање обојених и „ненасилних револуција“; доказао се на Мајдану у Украјини, обарању Мубарака у Египту, Милошевића у Београду… Владе Белорусије и Ирана, заједно са бившим председником Венецуеле Хугом Чавесом, оптужили су Канвас да је изазивач пучева у сувереним државама. Уједињени Арапски Емирати Канвас су ставили на списак терориста, заједно са Ал Каидом.

Мухамед Адел, један од вођа у акцији обарања Мубарака, на семинару Канваса у Београду пет дана је обучаван „стратегији ненасилних револуција“.

Бивши активиста Канваса Иван Маровић ухлебио се као дописни члан једног института на Колумбија универзитету.

Почетком 2011. један хакер је успео да провали у америчку агенцију Стратфор и тамо нашао да је Стратфор употребљавао Канвас за „шпијунирање опозиционих група“.

У децембру 2013. Стив Хорн и Карл Гибсон, оснивачи групе Анкат, објавили су детаље о „интеракцији“ Поповића са Стратфором. Ту га директно оптужују да је Американцима преносио „обавештајне податке“. Хорн и Гибсон су касније у дебати још навели да је Поповић служио као веза између Стратфора и извесног Манира Сатера, банкара у Голдман Саксу, преко кога је, тврде, Канвас финансиран. Кључни посао у овој трансакцији обавио је, како се наводи, амбасадор у Стејт департменту Мајкл Макфол.

Београдски Канвас у македонској афери служи, потврђује „Руски инсајдер“ у Москви, као истурени одред за „ненасилну промену“ Америци неподобне владе у Скопљу.

www.vesti-online.com/Vesti/Komentar/494392/Makedonska-igra

Прочитај без интернета:
3 гласa