Милан Дудварски

Када се помене Република Српска, већина особа и данас помисли на рат, избеглице, зиму, беду…

Мали је број оних који при помену Српске мисле на Андрићград, понос, храброст и спремност да се Србин одржи на свом тлу, баш као што то чине Јевреји не дајући Јерусалим иако су окружени мноштвом оних који желе да га узму. Ветрометина би могла постати синоним за Републику Српску, која је од свог настанка 9. јануара 1992. године и међунардног призања три године касније примала ударце са свих страна. Српска и данас стоји, не клецају јој ноге иако је стално прљаво гађају “испод појаса”.

emir-kusturica-andricgrad-2_660x330

Џаба противницима сви они белосветски шпијуни који се труде да са својих важних позиција уруше Српску. Полако се одбацују полуинституционалне полуге и уводи “батина”- тероризам који су увезли џихадисти. Јасно је зашто се благонаклоно гледа у Федерацији БиХ на кампове безумних самоубица који су учествовали у свим важним терористичким нападима од Америке до Француске. Нема коме није јасно да референдум о раду суда и тужилаштва који се жели у РС заправо јесте само одбрана од новог покушаја урушавања права и правде, као и обесправљање Срба који часно и чврсто стоје док их у муљ покушавају закопати да на њих и њихово постојање ништа не подсети.

Andricgrad1-750x493

Ипак Српска застава се и даље поносно вије, а из дубине до небеске висине се винуо Андрићград. Много пута у прошлости РС није могла рачунати на Србију, на матицу. Иако је данас питање где је матица српства. Ипак, Србија се каткад потруди да уради нешто за те часне и намучене људе. Недавно је саграђена Основна школа “Србија“, у којој ће се учити ћирилица! Да се не заборави и нестане.

www.alo.rs/srpska/32333

Прочитај без интернета:
6 гласовa