Поводом данашње пресуде Вишег суда у Београду јавности се обратио Андрија Мандић, предсједник Нове српске демократије. Саопштење господина Мандића преносимо интегрално.

Снажно поздрављамо одлуку Вишег суда у Београду којом је рехабилитован генерал Драгољуб  Михаиловић, министар војске и морнарице у Влади Краљевине Југославије и командант Југословенске војске у отаџбини. Овим чином стављена је ван снаге пресуда комунистичких власти из 1946. године и проглашен правно неваљаним цијели поступак који је тада вођен.

Иако се на правду чекало готово седамдесет година, може се слободно закључити да су први герилац Европе, како је генерала Михаиловића ословљавала тадашња штампа демократских држава, и његови саборци напокон добили правно задовољење. Срби су у прошлости били посебно уважавани и цијењени ратници и они су један од ријетких европских народа који се може похвалити да је у вријеме Другог светског рата имао два покрета отпора нацистичком агресору.

draza mihailovic saveznici Мандић: Исправљена неправда према првом герилцу окупиране Европе

Нажалост, регуларна војска Краљевине Југославије и оружане формације комунистичког покрета отпора нису могли удружити снаге и заједнички дејствовати против непријатеља, него су готово цијело вријеме рата водили тешке међусобне борбе. О разлозима немогућности постизања договора о заједничкој борби постоји много радова релевантних историчара као и учесника рата, а нека нова документа, која су недавно угледала свијетло дана,  поближе појашњавају крајње циљеве одређених међународних кругова који су рушили напоре за обједињавањем свих у један фронт. Такође, треба констатовати и чињеницу да је побједнички комунистички покрет, којег је предводио Јосип Броз Тито, имао бољег и поузданијег савезника у лику првог човјека СССР Јосифа Стаљина и његове Црвене армије.

DMihailovic poternica Мандић: Исправљена неправда према првом герилцу окупиране Европе

Генерал Михаиловић није имао такву срећу већ су га западни савезници предвођени Винстоном Черчилом изневјерили, а краља Петра присилили да га се чак и јавно одрекне како би се његовим поразом могла испоштовати нагодба са Стаљином на основу које је Југославија ушла у совјетску зону утицаја .
Страшну судбину доживјели су припадници Југословенске војске у отаџбини јер побједник није имао нимало милости за пораженог.  За разлику од каквог таквог суђења, за које се данас констатује да није било правично и које је побједнику требало да послужи највише у пропагандне сврхе, Михаиловићеви официри, војници и присталице су без икавог суђења поубијане на потезу од Грчке до аустријске границе. Пошто се сматрало да је то једно суђење било довољно за све, данашња одлука тим постаје значајнија зато што проглашавањем ништавне судске пресуде о убиству генерала Михаиловића истовремено се врши осуда Броза који је сам одлучио да се без икаквог суда, а након завршетка другог светског рата, поубија више од сто хиљада припадника или симпатизера Југословенске војске у отадзбини. Сигуран сам да се данас овој пресуди Вишег суда у Београду не радују само потомци припадника те војске него и душа генерала Михаиловића и душе његових сабораца.

DražaLegion of Merit Мандић: Исправљена неправда према првом герилцу окупиране Европе

Интересантно је да је баш прву књигу о Михаиловићу написао наш интелектуалац из Црмнице Јован Петров Пламенац (1912 – 1975 г.), професор са Оксфорда. Он је у јуну 1944. године о свом трошку штампао и у Лондону издао књигу „Случај ђенерала Михаиловића“. Схватио је да Черчилова влада издаје Михаиловића и сам је покушао да помогне генералу тако што је написао  књигу која говори о борбама и страдању  Југословенске војске у отаџбини. Посебно је потенцирао  разлоге засто Британија не смије да одбаци таквог савезника, па је тај свој рад послао на више стотина важних адреса у Лондону и Вашингтону. Професор Пламенац није успио да промијени политику Черчилове Владе али је заслужио да га се данас баш ми из Црне Горе сјетимо и истакнемо његов примјер, патриотизам и напор који је уложио.

Припадници Југословенске војске у отаџбини из Црне Горе су онај дио Михаиловићеве војске који је највише страдао. Заправо, главнина тих снага је након завршетка Другог свјетског рата масовно поубијана у шумама Словеније без икаквог суђења, а на основу наређења комунистичког вође Јосипа Броза Тита. Та њихова погибија је истовремено и највеће страдање у историји Црне Горе, јер је по процјенама историчара тамо страдало око десет хиљада људи. О којем се броју и трагедији ради најбоље се може илустровати чињеницом да је више људи из Црне Горе тада страдало Словенији  него што је збирно у ослободилачким ратовима: 1876 – 1878, 1912 – 1913. или 1914 – 1918 г.

draza22 Мандић: Исправљена неправда према првом герилцу окупиране Европе

Ова пресуда у Београду ће нам помоћи да се суочимо са властитом прошлошћу јер је Црна Гора једина држава бившег комунистичког лагера која није осудила злочине који су почињени након завршетка Другог свјетског рата.Интересантно је да су највећи противници искреног и суштинског  помирења у Црној Гори управо они који се на сваком кораку извињавају нашим сусједима за сукобе почетком деведесетих и они други који сваки опозициони договор са  Новом  српском демократијом условљавају осудама  злочина у сусједним државама, а када их упитамо а шта ћемо са злочинима извршеним над нашим прецима, тражећи подршку у Скупштини за изгласавање Резолуције којом би се ти злочини осудили, не добијамо подршку.

И ове године ћемо 13. јуна на стратиштима у Словенији одати почаст нашим прецима и „безгробној војсци“ из Црне Горе, вјерујући да ће се прилике у Црној Гори промијенити и да ће убудуће почаст страдалима одати не само потомци већ и  држава у којој живимо. Тај важни посао сусрета са властитом прошлошћу најбољи резултат даје ако се одвија у организацији државе.

www.in4s.net/index.php/mandic-ispravljena-nepravda-prema-prvom-gerilcu-okupirane-evrope/

Прочитај без интернета:
3 гласa