У Книну је одржано нешто што је у сваком случају завршило као помахнитали, заслепљени, националнистички – усташки дернек. И то под формалним или неформалним покровитељством државе, Колинде Грабар Китаровић и којекаквих институција, у коначници и за корупцију оптужене книнске градоначелнице. Згодно друштво.

Пише: Домагој Маргетић

Али, сви смо могли изабрати и не отићи на тај њихов шовинистички дернек, могли смо изабрати и не слушати патетичне испразне фразе собосликарке у фушу, могли смо изабрати и не гледати подизање споменика шефу ратног режима који је најодговорнији за ратне злочине, претворено у приватизациону пљачку и ратно профитерство.

Али, имамо ли право окренути главу и изолирати се од тог њиховог неоусташког вампирског бала, од њихових крволочних убилачких поклича, имамо ли право окренути главу пред чињеницом да шефица државе дернечи с онима који поздрављају „старим хрватским поздравом“, усташком крилатицом „За дом спремни!“.

Није требало дуго након Колиндиног повратка из Израела да се види како су њене речи изговорене у Yad Vashemu и током посете Јерусалиму обичне научене, пригодњачке политичке фразе. Чим се вратила у своје стадо, завршила је с онима који поздрављају и кличу усташким поздравима.

Међутим, успркос томе што је маса Глогошком током његовог говора клицала: „Убиј, убиј, убиј Србина! Србина! Убиј Србина!“, полиција није реаговала. Није идентификовала оне који су позивали на убиство, као што није поднела пријаве нити против организатора скупа.

Дакле, полиција је пружала заштиту неоусташама и онима који позивају на убиство Срба! Другачије себи не знам рационално да објасним разлоге због којих полиција није применила законе у овом случају, и због чега није привела оне који су узвикивали позиве на убиства Срба.

Зато сам данас и Државном тужилаштву тачније уредуДинка Цвитана и Равнатељству полиције, али и кабинету министра Ранка Остојића упутио и пријаву због овог догађаја, али и неколико питања на која сам затражио одговоре.

„Шта ће и хоће ли ишта Министарство унуташњих послова Републике Хрватске и ДОРХ предузети по питању ових позива на убиства?

О којим се могуће казненим делима ради? Хоће ли ДОРХ и МУП наложити да се према видео снимцима провере идентитети особа које су позивале на убиства, те против њих предузети одређене радње?

Хоће ли против организатора скупа и одговорних особа бити покренути законом предвиђени поступци ради не предузимања мера како би се спречило почињење овог казненог дела? Хоћете ли предузети мере и против одговорних особа које су током позива на убиство говориле на говорници окупљенима, али нису реаговали нити покушали да спрече чињење овог казненог дела?

Хоћете ли испитати околности под којима МУП и Полиција нису по службеној дужности реаговали на овакве позиве на убиства и нису поднели пријаве нити покренули поступке против одговорних?“, питања су на која сам од ДОРХ-а и МУП-а затражио журне одговоре.

Али остаје и питање политичке одговорности ХДЗ-а,Томислава Карамарка, Јосипе Римац и коначно Колинде Грабар Китаровић за ово усташење и позиве на убиства.

Они су, наиме, практички главни организатори паралелног дернека у Книну, који је више наликовао на неки усташки митинг, и стога и морају да сносе и личну и казнену, али и политичку одговорност за оно што се у Книну догодило.

С друге стране, Ранко Остојић, напокон, мора да одговори постоји ли паралелна мафијашка структура која му контролише полицију, а која би била субординирана Карамарку и његовим људима. Па би то онда објаснило због чега се у оваквим случајевима не реагује, јер напросто МУП не контролише ни на који начин полицију, коју пак контролише неко трећи?

Непосредно пре него што сам ову колумну послао за објаву, стигао ми је мејлом и одговор Полицијске управе шибенско-книнске на постављена питања.

„Наставно на Ваш упит обавештавамо Вас да обзиром да је ово јавно окупљање складно одредбама Закона о полицијским пословима и овластима аудио-видео снимано и фотографирсао, прегледом тих снимки ћемо утврдити да ли постоји основана сумња да су, осим до сада процесуираних, почињени и други прекршаји, темељем чега ћемо подузети законом прописане мере и радње из наше надлежности“, кажу из шибенско книнске полиције. Међутим, како сам их додатно питао, поставља се питање ради ли се овде тек о „прекршајима“, или према новом Казненом закону и о неким од казнених дела?

Управо ме то и занимало, да ли ћете скандирање „Убиј Србина!“ квалификовати само као прекршај, или ћете такве позиве квалификовати и као неко озбиљније казнено дело, обзиром на актуелне одредбе казненог закона које имају више таквих квалификованих казнених дела?“, додатни је упит који сам као одговор на њихово писмо послао ПУ шибенско книнској.

Свакако, није добро да полиција у оваквим случајевима дјелује само након притиска нас новинара и јавности, поготово обзиром на чињеницу да све знају, све имају снимљено и регистровано, али без притиска јавности нису одлучили да примијение законске прописе.

Након одговора полиције, примио сам и службени одговор Државног тужилаштва Републике Хрватске, који су, иако сам им уз питања послао и видеоснимак скандирања „Убиј Србина!“, очито одлучили да игноришу ове позиве на убиства Срба.

„С обзиром на законом одређену надлежност, упућујемо Вас да се са својим упитом обратите надлежној полицијској управи везано за поступање на наведеном догађају односно јесу ли забележени елементи прекршаја или казненог дела за које се прогон подузима по службеној дужности те је ли о истоме извијештено надлежно државно тужилаштво“, одговорила ми је Мартина Михордин,портпаролка ДОРХ-а.

Тако да се поставља питање поступа ли ДОРХ у овом случају протузаконито, обзиром да и након што сам им доставио снимак спорног догађаја и поднео пријаву електронском поштом, уз постављене упите, нису одлучили затражити од полиције и месно надлежног државног туижилаштва покретање никаквог поступка везано уз скандирање „Убиј Србина!“.

У таквој земљи, у којој ДОРХ и полиција игноришу позиве на убиства, више је него очито да су такве манифестације фашизма допуштене и да их се институционално толерише.

На крају, како неоусташе увек наглашавају да „За дом спремни!“ није усташки него „стари хрватски поздрав“, значи ли овај масовни позив на убојство Срба у Книну да је у ових двадесет година након „Олује“ и „Убиј Србина“ постао „стари хрватски поздрав“, који је исказ домољубља(патриотизма), а не фашизма?!

Уосталом, ово се друштво не може да опере од чињенице да су јуче стотине, ако не и хиљаде, младих и старих скандирали „Убиј Србина!“.

То је стравични монструм који очито скривено чучи негде у сени модерне хрватске државе и само чека поновну прилику да изађе у мрак. Ако га пустимо. Ако их пустимо! Ако им допустимо да кличу „Убиј Србина!“. Ако пред њиховим злочином мржње окренемо главу, ми смо ништа друго него помагачи у њиховом злочину и помагачи тих злочинаца мржње да у овом друштву и земљи постану доминантна политичка снага. Уосталом, то је та већина која је изабрала Колинду Грабар Китаровић. То је тај њен „народ“ којем је патетично урликала колико га воли.

Окренемо ли главу, они ће се у сумрак претворити у усташке монструме који ће прво остварити своју заклетву „Убиј Србина!“, а онда ће кренути убијати све друге с којима се не слажу.

Није то више ситуација за окретање главе пред неком маргиналном фашистоидном скупином. То су организоване неоусташе који хрле на власт прикривени у демократе.

Злочинци мржње. То је њихов једини прави идентитет.

www.in4s.net/index.php/domagoj-margetic-neoustase-ce-poceti-ubijati-srbe-onda-druge-redom/

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ