Срп и чекић били су званични грб Совјетског Савеза и један од најпрепознатљивијих симбола у историји. Прича иза српа у чекића пуна је тајни и мистерија – масонерија, хиндуизам, древна аријевска и словенска митологија – све то је вешто проткано кроз совјетски амблем.

Срп и чекић представљају најснажнији графички израз комунистичке идеологије. Пре него што је добио коначни облик, постојало је неколико различитих верзија: грабуље и чекић, виле и чекић, плуг и чекић. Једино је чекић увек био присутан као симбол европске радничке класе. Заједно са пољопривредним алатом требало је да симболише Лењинову чувену идеју јединства пролетеријата и сељака.

Априла 1918. године, финална верзија је одобрена – дизајнирао ју је московски уметник Јевгениј Камзолкин, а на лето 1918., на Петом заседању совјетске владе, приказан је као званични симбол.

Оно што је интересантно јесте да Камзолкин уопште није био комуниста, већ веома религиозан човек из богате породице. Уметник је био члан мистичне тајне уметничке организације „Леонардо да Винчи“ дуже од 10 година и савршено је познавао симбологију.

Прво, срп и чекић повезани су са масонским симболом чекића и длета. Ове алатке симболишу јасно дефинисан циљ (длето) и његову чврсту манифестацију (чекић). У европској верској симбологији, чекић је повезан са агресивном мушком физичком снагом (чекић старогрчког бога Хефеста) која може бити и смртоносна и деструктивна.

Словенски и нордијски богови грома, Сварог и Тор, такође су у својим рукама увек држали чекић. У Кини и Индији, са друге стране, чекић је симбол тријумфа сила зла.

Тешко је рећи које од ових значења је Камзолкин намерно унео у симбол. Питање је да ли је само извршавао наређење да прикаже унију сељака и радника, или је у свом раду суптилно унео свој став према комунистичкој идеологији, бољшевичкој револуцији и новоуспостављеној совјетској држави, изабравши симбол смрти, рата и зла.

Руски филозоф Алексеј Лосев тумачио је симбол традиционално:

„То је симбол који покреће масе, а не само симбол конструктивно-техничког принципа људског деловања и воље… Овде видимо симбол јединства сељака и радника, симбол совјетске државе.“

Историчар и академик Јуриј Готје, са друге стране, изнео је 1921. у свом дневнику занимљиво запажање. Наиме, када се руске рећи за чекић (молот) и срп (серо) ставе једна уз другу и читају уназад, добија се реч „престолом“, односно „троном“. На тај начин, сматра Готје, Камзолкин је наговестио диктаторске методе Бољшевика.

У разним религијама срп се тумачи као симбол смрти. У хришћанству, снопови и жетва представљају људске душе које ће бог покупити када дође крај света. Такође, у Средњем веку симбол смрти био је управо срп.

Пагански пантеони разних индоевропских и словенских народа имају богињу по имену Мара или Морана, која је традиционално приказана са српом у левој руци. У хиндуизму, богиња смрти, такође је приказана са српом у левој руци.

Алузија на смрт, таму и зло једноставно има превише да бисмо их занемарили. Када се још у виду има и живот уметника који је креирао совјетски грб, врло је вероватно да је Камзолкин циљно одабрао ове симболе алудирајући бар на неке, ако не и на све од наведених митолошких контекста.

Извор: rbth.com

h

4 гласa