Дуго ће канцеларка Ангела Меркел памтити ову јесен. И речи које је олако изрекла. И општеевропску кризу са избеглицама. И политику „отворених врата“ за тзв. „сиријске избеглице“ коју је објавила у септембру. Знаци навода су ту из простог разлога што, како се сада испоставља, у укупном броју они не представљају већину, управо супротно, закључује руски новинар-аналитичар Андреј Федјашин

О тешкој јесени Меркелове ћемо нешто касније, а сада би било добро одгонетнути размере миграционе инвазије на Стари свет, са бројних „муслиманских територија“, у које су САД и њихови европски НАТО савезници преобразили некада мирне државе. Колико је тачно, од почетка ове године и током октобра, из земаља запаљеног арапског истока и земаља које се граниче са њим, стигло у „добру стару Европу“ људи који траже мир, безбедност и срећу, нико не говори. Приликом пребројавања избеглица долази до изненађујућих аритметичких обрта; сумњивих и чудних, право говорећи. Ево, просудите сами.

Недавно, тачније 13. октобра, Агенција за заштиту граница ЕУ, Фронтекс, објавила је редовни извештај о броју избеглица који су прешли границу ЕУ. Према тим „папирима“ испоставило се да је од јануара до краја септембра, на територију држава ЕУ, стигло 710 хиљада људи. Али, ови последњи подаци добили су и посебно „појашњење“: ова статистика можда није сасвим тачна, јер је контрола „вероватно два пута пребројала неке од избеглица“. Као да су их једанпут избројали на спољашњој граници ЕУ, у Грчкој, а затим још једном, када су на изласку из Србије пролазили кроз ограде и кордоне на границама са Мађарском и Хрватском.

Ако су 710 хиљада људи пребројали два пута, онда значи да их, у ствари, има 360 хиљада. Нејасно је чему онда сва та фрка: тај број би могао сасвим безболно да се „расеје“ по 28 држава ЕУ. Они би могли да надоместе недостатак радне снаге који постоји у ЕУ.

Али, колико тачно људи су „двапут“ избројале бирократе ЕУ, Фронтекс не каже. Према подацима Међународне организације за миграције из Женеве, у оквиру миграције у ЕУ је ове године дошло 600 хиљада људи. Према подацима Комесаријата за избеглице УН тај број је 588.277 – каква прецизност! Али, „математичари“ из УН објашњавају: то је само број оних који су стигли морем, нису урачунати они који су дошли копненим путем.

Па ви покушајте да схватите шта се стварно дешава са „пресељавањем народа“ које је инспирисала САД.

Узгред, Американци који су све ово и испровоцирали, спремни су да приме само две хиљаде избеглица. Као да немају никакве везе са оним што се догађа. То много говори о осећању моралне одговорности Вашингтона за последице његових геополитичких вежби, зар не?

Неки европски експерти већ сумњају да неко игра прљаву игру и да у поменутој статистици нешто, најблаже речено, није како треба.

„Ја сам једноставно изненађен таквим нападом невероватне отворености“, каже Нандо Сигона, професор Бирмингемског универзитета у Енглеској, који се бави проблемом миграције. „Једноставно ме збуњује што је Фронтекс одједном објавио тако осетљиву информацију о сопственим грешкама. Посебно на фону панике која је захватила целу Европу и политичких дебата о проблему миграната.“

Можда су пограничној агенцији „дошапнули“ да објави своје „грешке у бројању“ и да не истиче своју „непотребну објективност“ тамо где није неопходно? Ко ће се сад ту снаћи. Притом, све три важне институције признају да њихови подаци не укључују избеглице које су у ЕУ ушле нелегално и без било каквог бројања. Таквих може да буде од 30 до 150 хиљада или чак до 300 хиљада. „Постоје три врсте лажи: лаж, ноторна лаж и статистика“ – има још оних који не верују у ову изреку, да ли Марка Твена, да ли британског премијера Бенџамина Дизраелија.

Немачке новине упозоравају да ће до краја године у ЕУ ући 1,3, 1,4 или чак 1,5 милиона избеглица. А у наредне две-три године скоро 2,5 или чак и 3 милиона. Сваке новине имају свој метод бројања. Притом, чак и веома образован човек тешко може да открије аритметичке и статистичке тајне сличних калкулација, а да га не заболи глава.

Али, ако се узме аритметичка средина од поменутих бројки, испада да ће до краја године у ЕУ, у сваком случају, доћи до милион избеглица. То ће можда обрадовати демографе и послодавце, јер се број радно способног становништва у Старом свету стално смањује. Али, социјална, морална, верска, расна и свакодневна питања европског друштва, то је сасвим друга ствар. Избеглички чир на површини ових друштава – то је веома лош синдром за политичко здравље ових држава. И још је лошије окружење за изборе, посебно и зато што се, не једном су истакли немачки новинари, Ангела Меркел спрема да се кандује и за четврти мандат.

Зато се она и „замислила“ над својим грешкама на тему „отворених врата“ за сиријске избеглице. Сада је дошло време готово грозничавих активности на исправљању грешака.

Наговорити Американце да преузму на себе одговорност у складу са доприносом који су имали на стварање проблема? На то фрау Меркел не може да рачуна. Зато је канцеларка у недељу, 18. октобра, отишла у, по хитном постпку организовану, посету Турској и срела се са председником Режепом Таипом Ердоганом и премијером Ахметом Давутоглуом. Основне теме разговара, по речима њене прес службе, биле су „заједничка борба против тероризма, стање у Сирији и тражење излаза из кризне ситуације са избеглицама“. У принципу, сва та питања могла би да стану у једно – криза са избеглицама.

Оно што Меркелова тражи од Ердогана је познато. Турска треба да боље затвори своју границу за неконтролисан прилив избеглица, да размисли о стварању „зона безбедности“ за избеглице на северу Сирије и додатних избегличких логора на територији пограничних турских области.

Заузврат би Турска добили већу помоћ од ЕУ и додатно финансирање њихових напора за решење кризе.

И поред свега овога, како су крајем октобра писале све европске новине, ЕУ је разрадила некакав тајни план за враћање 400 хиљада избеглица. Али, где и на који начин ће их враћати, нико не говори. Меркелова је тестирала расположење Турске за прихват бар једног дела тих „повратника“ . Да је реч о стварном плану, о реалном документу, а не о легенди, потврђује једноставна чињеница. Прва је о томе за лондонски Тајмс говорила министарка унутрашњих послова Велике Британије, Тереза Меј.

Тешко је рећи на шта тачно Меркелова рачуна. У Турској, према званичним подацима, тренутно има приближно око 1,8 до 2 милиона сиријских избеглица. Више од тога она није у стању да прими. Посебно имајући у виду тренутно унутарполитчко стање. Невоља је у томе што су у Турској и парламент, и влада, „привремени“. На последњим, јунским изборима, председникова Партија правде и развоја, није успела да скупи неопходну већину гласова. За 1. новембар су заказани ванредни парламентарни избори. Мале су шансе да на њима Ердоганова партија освоји већину. Такође, мало је вероватно да садашњи председник уочи избора почне да „таласа“ и даје било каква обећања арогантним Немцима. Истим оним Немцима који већ дуго година блокирају улазак Турске у ЕУ. Може се пробати, али да ли ће и успети?

Овде треба приметити: очигледно се „њух“ променио чак и тако опрезном и обазривом политчару као што је Меркел, прва жена-премијер у историји Немачке. Уосталом, она је трећи пут у фотељи немачког канцелара. За то време, добила је надимке као што су „тевтонска Маргарет Тачер“, „челични канцелар“, па чак и „мутти“ или „мамица“ свих Немаца, а амерички часопис Форбс 11 пута ју је назвао најутицајнијом политичарком на свету. Имала је и због чега да се спотакне и погреши. Што се заправо и десило и одмах добило размере кризе.

Још почетком септембра госпођа канцеларка је изјавила да Немачка треба да покаже избеглицама „своје добро лице“ и да ће их све примити. Након тога је број избеглица вишеструко порастао. Европа је застењала. Ствар је сад дошла дотле да је недавно чак и председник ЕУ, бивши пољски премијер Доналд Туск „замерио“ Меркеловој.

Говорећи у Европском парламенту, Туск се на најнеетичнији начин подсмевао немачкој канцеларки – што је само по себи већ увреда: Пољак у ЕУ се јавно подсмева немачком лидеру. Рекао је да су све речи Ангеле Меркел „прелепи морални гест“, који није ни на чему заснован и ничим поткрепљен. Преведено на обичан језик то значи да су њене речи „пи ар без смисла и значења“. Потом је Туск окривио Меркелову за то да је својим непромишљеним изјавама створила „магнет“ за избеглице, „милионе Авганистанаца и Пакистанаца“ и сада мора да тражи озбиљно решење проблема.

За Меркел, развијао је даље своје лоше мисли, цела криза са избеглицама сада ће постати „испит политичке одговорности“. И у закључку је упозорио: ЕУ ће морати да потроши милионе или милијарде евра за обезбеђивање својих спољашњих граница, у супротном ће цела шенгенска безвизна зона постати „извор панике за Европљане и срушити се“. Нешто се не сећам да су „млађи партнери“ ЕУ, који су ту ушли управо захваљујући покровитељству немачког канцелара, имали смелости да у оваквом тону грде лидера главне државе ЕУ.

Чак и партијски пријатељи Меркелове, унија ЦДУ/ЦСУ, окренули су се против ње по овом питању. Фракција ЦДУ на заседању пре пар недеља изјавила је да политика отворених врата не одговара Немачкој.

Млађа баварска сестра партијског тандема, ЦСУ, затражила је од канцеларке да прекине са изигравањем „добре домаћице“, да исфилтрира пристигле избеглице и да одлучи ко је од њих заиста избегао из политичких, а ко из економских разлога. Ове друге одмах треба вратити у њихове земље, а на границе Немачке треба увести привремену контролу, без обзира на правила Шенгена.

То је и било урађено. Контрола ће деловати до 1. новембра. Зато Меркелова и жури да се бар о нечему договори са Ердоганом. Привремена контрола се,по законима ЕУ, уводи на рок не дужи од десет дана, са могућности да се продужи највише још 20 дана.

У самој Немачкој, за велики број Немаца, Меркелова више није „мамица“. Оганизација основана у октобру 2014. године, Патриотски Европљани против исламизације Запада или ПЕГИДА (скраћеница од првих слова речи партије на немачком), готово сваке недеље одржава манифестације у немачким градовима којима присуствује више хиљада људи. Недавно су у Дрездену чланови ПЕГИДЕ прошли улицама скандирајући „Меркелову у Сибир, Путина у Берлин“. А највећи немачки тв канал АРД приказао је фото-монтажу Меркелове обучене у хиџаб, како стоји испред Рајхстага, око кога се уздижу минарети џамија. Ово је изазвало скандал.

Што се тиче других „одраслих“ чланова ЕУ, они немају проблем да критикују „тевтонске гестове“. Ево, на пример, шта пише колумниста лондонског конзервативног Дејли експреса (ово је само неколико кратких извода из десетине његових чланака на ову тему): „После два крвава светска рата у првој половини 20. века, покренута због непопустљивих територијалних амбиција Немачке и њених манијакалних лидера, оци оснивачи ЕУ су сматрали да ће најбоље смирити немачку и контролисати тевтонску агресивност стварањем суперфедералне државе. Али,као и све што се ради у ЕУ, тако су и ову идеју протраћили…“

„Сада је ЕУ, у суштини, организација под потпуном немачком контролом, у којој немачки лидери диктирају судбину континента са таквом лакоћом са каквом су некад управљали окупационим снагама. Канцеларка Ангела Меркел – то је права царица тог царства, способна да поруши цела европска друштва једном речју која сиђе са њених хладних усана. Позната улога за Немачку. Од када је основана 1871. године, увек је била претња миру и стабилности у Европи.“

„Сви ћемо ми сада платити ужасну цену за немачку ароганцију… Немачка је већ поткопала европску економију и демократију. Сада она то исто ради са нашим наслеђем и идентитетом. Меркелова можда себе представаља као опрезног демократу, али судећи по последицама њених рушилачких дејстава, она иде стопама Бизмарка, кајзера и Хитлера.“

Непријатно је, наравно, читати о себи овакве речи. Али, шта да се ради.

Оно што је најзанимљивије, са горњих спратова ЕУ, не говорећи само о Немачкој, не чује се ниједна критика „друга Барака“ и његових претходника, који су и запалили све те „арапске револуције“, остварујући „извоз демократије“ путем бомбардовања и фактичког уништавања државности Авганистана, Ирака, Либије, а сада и Сирије.

Андреј Федјашин / Таблоид

извор: www.vaseljenska.com/misljenja/merkelovu-u-sibir-putina-u-berlin/

2 гласa