Ма, да, чуо сам ја те „географске регије“ којима се , ето тако, додели позивни број, чисто да се људи не би збуњивали кад зову хот- лајн, рецимо..?

Оно, занесеш се, окренеш махинално 038 xxxxxxx очекујући познти глас Жаклине, Бебе или Цеце, кад оно с друге стране слушалице дахтаво: „Љуљета, орноне! Узми ме љубавниће дивље ко да сам кућа протераног Србина, разваљи ме ко цркву у Ђаковицу…“

Милсим, заиста је, ето, постојао реалан разлог да се Косову и Метохији, или како наша власт воли да скрати по Тачијевом правопису- Косову, све ређе помињући и Метохију, да позивни број, како се ови што би да позову „Веселе девојке“ на „славу“, или се посаветују са Миланом таротом око утицаја коњукције Меркура на шуљеве, не би више збуњливали и сатима покушавали да објасне извесном Реџепију да им је процурео бојлер у Београду, који је зна се главни град Србије, а Косово и Метохија су, разуме се, саствани део и најсветија „географска регија“ те исте Србије, бре!

Какво црно неформално признање Косова и Метохије у Косово, јер управо је Марко Ђурић, шеф оног владиног шалтера за КиМ детаљно и будистички мирно објаснио да позивни број не значи ништа, баш као што не значи ни да су Америка, Канада, Црна Гора, Русија, Немачка, Пољска…суверене државе само зато што имају свој позивни број, већ такође „географске регије“ Србије, теда ће наши мобилни оператери моћи сасвим слободно, малтене као своји на своме, да учествују на тендерима по „прописима и законима Косова“, да цитирам малог који је иначе толико утицајан и поштован у Приштини да сваки пут кад крене пут Космета јави сарадницима: „Ја сад идем дарешавам важна питања за опстанак српског народа, али се можда већ поподне враћам ако ме опет не пусте да уђем..?“

Море, не да смо завалили шамарчину Приштини, него им још уши бриде, ено Албанци још збуњени са слушалицама у рукама, не знају да ли су у држави или „географској регији“ и да ли да се јаве са: „Аљо“ или „Орноне“?!

Море, не што су у шоку тако заробљени у „географској регији“, већ је краљевић Марко Ђурић забиберио Тачију и компанији фактом да се не опуштају превише јер смо принципијелном преговарачком позицијом успели да сачувамо антене у нашем власништву, што их чини најскупљом српском речју и срцем „географске области“, и да ће убудуће сваки Србин, уколико успе да изађе из куће а да га не каменују или запуцају, моћи да рашири веш на њих, с обзиром да јужно од Ибра вреде колико и мотка забијена негде у њиву, а домет им је онолики колико домаћин успе да викне са њих када се попне да рашири поменути веш.

Да резимирамо: није направљен још један корак ка поџитном признавању Косова и Метохије као „Републике Косова“, већ напротив, давањем позивног броја јужна нам покрајина је враћена међу „географске области“ Србије, што су два корака ка дану када ће се с Газиместана поново чути: „Видовдан“, или барем дан и по ка успостављању бољих веза с Војводином, Санџаком (старим Расом), Прешевом, Бујановцем и Медвеђом након што им запапримо и доделимо позивни број као „географској регији“ и извојемо још једну победу по цени импулса у међуградском саобраћају, па нек они живе у убеђењу да су добили шта су желели, али само док им не стигну први телефонски рачуни, а онда- шок!

Чешаће се где их не сврби кад схвате да су по цени разговора и даље фора Србија, а по цени живота Србина међународни позив!

Али антене остају наше, а зна се да је ливада оног чије овце пасу по њој, односно, оног ко шири веш на антенама док држава покушава да их направи овцама које би требало да попасу још мало траве с „географске регије“ која није држава, али је трава зеленија као да је увозна…

(Мој недељник)

www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-aljo-geografska-regija-ovde.html

Прочитај без интернета:
7 гласовa