Чему галама на Ану Брнабић, девојка је тек чуваркућа у кабинету Александра Вучића, лично сам убеђен да се не усуђује ни да седне у његову фотељу већ чами на некој шамлици у ћошку и чека.

Шта чека?! Па да је назове месија и саопшти да има нешто важно да обзнани кроз запоседнуту њу, наравно!

Брнабићка ће, разуме се, без поговора отварати уста и изговарати све што Вучић мисли али нема храбрости да каже, скривен у сигурној кући за жртве самоповређивања политичким, правним и моралним насиљем, тамо на сеновитом Андрићевом венцу.

Дакле, нико од нас није веверица, нити за славу ломи сендвич уместо погаче, па је тако и јасно да реплика малене о томе како Србија нема између чега да бира уколико пред њом буде постављен избор Русија или ЕУ, јесте мисао Александра Вучића али грех Ане Брнабић!

За нас који смо далеко наклоњенији Русији неголи опсени која ћенам се довека приказивати као блокбастер ово и није неко изненађење- Вучић је узмакао на сигурно како би најмирисније мушкатле могле да одраде прљав посао уместо њега, док ће се он исчуђавати и тврдити како, ето, нема никаквог утицаја на рад владе јер Брбанићка говори шта јој се прохте, с чим се он не слаже али, авај, ко њега сиротог пита…

Брнабићка, наравно, није ни наивна нити невина у читавој причи, јер што се ње тиче, није тајна- клетва Европе боља је од сваког благослова Русије, а као таква и јесте изабрана за Пепељугу којој пасује Вучићева ципелица, јер, понављам, у њу може бити сигурнији неголи у све своје партијске послушнике! Они из страха глуматају да га обожавају- она глуми да није опчињена њим а искрено га обожава и утолико јесте опаснији играч од свих који су типовали фотељу у Немањиној 11.

Е, сад, што се отклона од Русије тиче, ту сте се госпођо Брнабић малко заиграли, односно, малко гласније рекли оно што Вучић мисли!

Варате се уколико сте апсолутно убеђени да ће народ прогутати баш сваку помију која му се сервира и да ће вам довека пролазити да нам потурате кукавичја јаја да ми седимо на њима…

Немам ја ништа против Европе, јер део смо ње, више је наше државности и духовности уткано у њу неголи половине оних од чије милости зависи да ли ће штап са шаргарепом бити нешто краћи!

Но, толико сам пута написао и још толико ћу пута- волети Србију и искрено јој желети све најбоље не може се без љубави према Русији!

Не оној острашћеној, неразумној и стихијској, јер то није љубав већ занос једнак ономе после флаше вињака, већ непатвореној љубави према народу и држави која нас, потписујем, једина искрено воли, иако сви тврде да у политици нема љубави, али нису Руси одвајкада гинули за Србију из досаде пуке, нити своју децу уче нашој историји јер сопствене немају, а нарочито не помињу Србију у литургијском појању тек да прекрате време до исповести и причести!

А, све то чине, ако нисте знали, а верујем да нисте јер светла„Дизниленда“ опијају више од сјаја Петербурга и Москве, а Бриселско „апорт, место!“ звучи толико драже од оног „Брат“ кад громко искочи из душе вукући и њу за собом!

Не знате ви, госпођо подстанарко у „сопственом“ кабинету баш ништа о Србији када тако с гнушањем помињете Русију!

Србији јесте место у Европи, другде и не припада, али јадно је и жалосно колико се трудите да убедите ту исту Европу како смо је, овако слинави, прљави и мусави, можда и достојни ако су спремни да приме богаља који је сам себи пуцао у ногу не би ли га доживљавали као лице с посебним потребама.

Не треба Србија да буде руска губернија, разуме се, нити они то од нас траже, али никада не сме да окрене леђа, ма ни да помисли то да учини, народу и држави која ће сачувати Србију и када је ви изгубите оргазмично прихватајући да будете европски отирач!

Имате, наравно, права да немате никакву дилему између ЕУ и Русије, али у та четири зида док заливате чуваркућу првокрштеном у распеваној фонтани!

У име народа немате права да отвара уста како би Вучић проговорио, јер они који су Вас школовали нису они коју су Србију сачували и када то није могла сама!

Кој год аргумет против нашли, односно, Алек Вам јавио да га се досетите не заборавите само један- ако ништа друго обале Валоне и Драча!

Европа је мору оставила да докусури они што је претекло албанским планинама- Русија није, напротив, запретила је сепаратним миром уколико се Србима одмах не притекне у помоћ!

Да није, одавно би и ми били само мит с којима планирате да раскрстите, а у Европу би факат ушли још пре 100 година- као још стотине хиљада хумки мимо оних које су никле пре Албаније и у њој!

Као та чуваркућа коју заливате исчекујући да се тргнете и проговорите гласом кукавице која кроз Вас говори као кроз лоше озвучење.

Позамљено као ново, а биће расходовано као секундарна сировина…

Будите сигурни у то док чамите на хоклици задивљено гледајући у његову фотеју као да је купинов грм на Синајској гори…

(Два у један)

www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-ana-brnabic-bofl-ozvucenje-aleksandra-vucica.html

Прочитај без интернета:
11 гласовa