Михаило Меденица

За срећу је заиста потребно мало: троугласта „Кравица“, Бата Гашић са шпахлом и фуг- масом у БИА, Марјан Ристичевић у крупном плану и ето разлога да човек не мисли на „Дане комаданта Лешија“ који се одржавају у Бујановцу.

За оне који се питају о чему ја то кад у Србији постоји само један комадант чији су дани- сваки дан, ево укратко: јуче је почела а сутра се завршава та дивна културно- историјска манифестација, нешто налик „Змајевим дечијим играма“, с тим што се у овом случају на југу Србије двоглави орлови играју с нама правећи нам децу, да простите!

Наиме, без икаквих проблема, а још мање устручавања, Албанци већ други дан бију у зурле и тапане у славу Ридвана Ћазимија, реченог комаданта Лешија, „финог“ момка из Бујановца и нешто мање финог комаданта злогласне терористичке „Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе“, страдалог на данашњи дан 2001. године!

Јесте, то је онај човек у славу чијег имена нам Јонуз Муслијупоручује да будемо срећни што нам неће узети и Ниш, већ само такозвану Прешевску долину, на шта му је из Београда поручено: „Слушај, Муслију- сад си поменуо Ниш и никад више! Извини, а кад си га већ поменуо јел наплатна рампа остаје нама или и њу узимате, чисто питамо због Бабића, да уцрта на мапи Кондидора Србије?!“

Дакле, док је у Београду „радно“ у Бујановцу је парадно а Београд, наравно, нема времена да се бави тиме, јер ако би се трошило време на сваког терористу којег ти у сред државе славе јер се борио против те исте државе не би остало времена за бављење државом, логично!

Мислим, оним делом државе којим власт суверено влада не дозвољавајући да је ико понижава: Калемегдан- Теразије- Славија, музичка фонтана- „Београд на води“!

Да ме не схватите погрешно, ни словом не позивам на мржњу према Албанцима, напротив- искрено се дивим њиховој куражи, поносу који осећају и гаје према својим херојима, за разлику од нас!

То што се успут питам да ли би, рецимо, у Америци некоме смело да падне на памет да помене с пијететом Бин Ладена, а камоли да га слави, то је већ други пар рукавица, јер шта тај Запад, у који смо загледани ко туристи у амстердамске излоге с курвама, зна о демократији и поштовању људских права и културно- историјским манифестацијама?!

Мислим, могу ја сад да напишем како на југу Србије нема ни једног белега српским полицајцима и војницима пострадалим 2001. од тог истог комаданта Лешија и његових крволока, али то би већ било злонамерно и умањило би значај поменуте културне манифестације која временом може да постане један од заштитних знакова Србије, налик „Егзиту“, Гучи, Косидби на Рајцу или Дану сећања на мученог полицајца (нећу му због породице помињати име) којег су у селу Добросин читаву ноћ Лешијеви курјаци секли на„каишеве“ држећи радио- станицу укљученом како би његови саборци у урлику и плачу за њим слушали шта му чине?!

Пардон, тај дан не постоји, јер чему кварити расположење Јонуза и другара због „неколицине“ полицајаца, војника и цивила, кад су већ у дубокој жалости за Ридваном Ћазимијем, у Бујановцу, граду на југу Србије у којој је према последњим подацима безбедносна ситуација више него задовољавајућа!

Мислим, нису баш ишли представници власти да провере да ли је тако, али им је Јонуз Муслију поручио да је све ок и да за тај део Србије не морају да брину- он и другари држе све под контролом, а ако неко сумња може слободно да провери с наплатне рампе Ниша, дотле могу скоро и без претходне најаве да сврате…

Понављам, ни речју, баш ништа не замерам Албанцима, јер људи не чине ништа што им је забрањено или не дај Боже противзаконито!

То што је онолико мајки закукало за децом због комаданта Лешија није њихов проблем, а очигледно ни наш!

На послетку, најважније је очувати мир и стабилност у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, а како другачије него улагањем у културу или барем прећутном сагласношћу да „Дани комаданта Лешија“ нису већа провокација за Србију од проблема који се нижу у „Паровима“ а влада једва успева да их покрпи растом БДП-а и иностраним инвестицијама!

Могло би наравно и другачије, али чему?!

У праву је Дачић био рекавши да није проблем ухапсити Муслиуја због ратнохушкачке реторике, али то би изазвало више проблема него донело добра- можда би се човек чак и прехладио седећи на ‘ладном затворском бетону, па како онда то објаснити а да не изазове гнев Албанаца који само желе да то мало територије отцепе, припоје „Великој Албанији“ па касније врате кад се изиграју..?

Најмудрије је овако, правити се мртав док све не прође, па кад на послетку не прође…правити се мртав и даље!

П. С. Ако икада и стигну оно „мигови“ пред којима је Александар Вучић позирао као пубертетлија пред „мерцедесом“ на сајму аутомобила, ваљало би на њих накачити плугове па на њиву, најсврсисходнији су тамо!

Не треба Србији оружја да се брани од туђина, већ памети да се одбрани од себе, а онда ће и туђини заћутати!

Не пред аргументима силе колико пред аргументима државности…

П. П. С. Хвала „Врањским“ што су имале куражи да пишу о овом догађају!

(Два у један)

91.222.7.144/hronika/mihailo-medenica-bujanovac-gori-a-beograd-se-ceska.html

2 гласa