Господине краљице драме и патетике, дозволите да приметим како – политика помирења није исто што и политика: не можете ви да нас поје.ете толико колике смо ми дроље!

Извините на речнику поштовани читаоци, али не знам како бих друго описао ово што премијерски Хамлет, у вечитој дилеми: „Бити или не бити Србин преко мере која би могла неког да наљути“ изводи на трулим даскама за које је убеђен да живот значе, не схватајући да је реч о скислим фоснама пуним зарђалих ексера!

Шта, као силно Вас је изненадила и шокирала одлука Сарајева да обустави истрагу о прошлогодишњем каменовању Вашег лика и дела у Сребреници?!

Није довољно драмско дело „Шешир професора Вујића“ већ поколењима требају и „Наочаре Александра Вучића“, за које врцаво и тобож иронично сад тврдите да ссу вероватно оне напале каменице..?

Знали сте шта ће се догодити али сте отишли, не да покажете храброст и одлучност да пружите руку помирења, већ да из мучеништва извучете коју шаку политичких поена које сте доцније преплатили са пет милиона евра, за шта Вам се господин Дураковић од срца захвалио и поручио да тим новце нисте купили карту за долазак у Сребреницу кад пожелите, успут најавио отцепљење града од Републике Српске, а све је то на послетку зачинило Сарајево опет најбољим могућим сценаријом по Вас!

На шта се сведе Александар Вучић ако му одузмете тај нарамак патетике и лелека- на Александра Вулина углавном!

Очекивали сте другачији однос Хрватске према Србији, а годинама чините све како би Србија више личила на Тијану Ајфон неголи озбиљу државу која не да на себе, успут је распродајући као секундарну сировину, још то мало што је остало након великог попуста „жутих“!

Преговарате са Албанцима као да се играте глувих телефона не успевајући да издејствујете ни формирање те смејурије од Заједнице српских општина, која ће, иначе, имати нешто мање ингеренција од скупштине станара, и значити за опстанак Срба на Косову и Метохији колико и наступ Милета Китића на Бемусу!

Видите ли барем крајичком тог сузног ока, радикалска Пепељуго и напредњачка принцезо у кочијама од бундеве и ногицом ваљаном за сваку ципелицу коју лажни принчеви доносе на пробу, шта се кува на југу Србије?!

Гледам, баш поподне, патетични прилог из Прешева који сведочи о томе како ондашњим ђацима још нису стигли уџбеници на албанском језику, што им не спорим, никако, али не могу да прихватим да ни један од интервјуисаних наставника, професора и директора школа није проговрио реч на српском, закључно с блајханим председником општине!

Ало, бре, па да живим у Тирани научио бих албански из радозналости ако не из поштовања према држави која ме хлебом храни, но то у Србији није обавезно, напротив!

Овде је све српско постало факултативно! Изборни предмет, ваншколска и ванразумна активност!

Није ово шовинизам, јер као дете из мешовитог брака никако не могу бити шовиниста, али јесте вапај да баталите улогу Црвенкапице коју је на путу до баке испрепадао вук, па читава Србија мора да је слуша и теши док изнова препричава како се у шуми није надала дивљој звери, како је кропица била пуна политике помирења, и како сад од силног шока пати од вишедневног затвора!

Доста више, аман!

Схватате ли да Ваше већ прежвакано и бесмислено: „Србија више никоме неће дозволити да је гази“ звучи истоветно као: „Јао, немој ме, невина сам, ал за 20 евра могу да будем шта год пожелиш!“

Треба да се миримо, наравно! Сви имамо децу и желимо им живот у спокоју, али спокој не значи да је отирач срећан што је отирач, надајући се да ће у следећем животу бити ћебе…

Саберите се лепо, удахните дубоко, скините више с лица тај израз Снежане која је мислила да су јој патуљци ко браћа и ајмо за Србију још нешто осим патетичних жалопојки и испразних лелека!

Слушајући Вас почињем да се осећам као удовица, све чешће седам на wц шољу и за малу нужду, а почињем и да се забрињавам што ми касни већ 40 година…

Покажимо и ми некад зубе, аман, а не само напућена уста спремна за оралчић док нас сви редом држе за потиљак дахћући: „То, мала, то је то помирење на које сам мислио, ај сад мало брже…“

(Мој Недељник)

12 гласa