Пише: Миланко Шеклер
30.12.2015.

Поштовани господине Кирби,

Срећни Вам Божићни и Новогодишњи празници, уз пуно жеља за добрим здрављем Вама лично и Вама најближима и најдражима!

Beograd, 20. novembra 2015 - Ambasadora SAD u Srbiji Majkl Kirbi prisustvuje svecanom obelezavanju i predstavljanju pocetka USAID-ovog projekta "Jacanje kapaciteta Pravosudne akademije" u Skupstini grada. FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC / bbУз то, користим ову прилику и да Вам се обратим поводом једне од Ваших новијих изјава. Ако је „Танјуг“, тачно навео Ваше речи, које, колико ја знам, бар до сада нисте демантовали, онда сте новинару поменуте новинске агенције, на питање: да ли ће блиски односи Србије са Русијом бити велика препрека на путу ка ЕУ, Ви изјавили следеће:

„Можете имати односе са Русијом, али треба разумети њихову природу. Људи овде мисле да је Русија, а не ЕУ, најважнији економски партнер Србије. Према подацима ваших институција, а које је објављивала ваша штампа, од Русије сте добили нула динара неповратних донација. Ми смо вам дали милијарду долара донација, а нико не каже да сте од нас добили било шта осим бомби. Треба сагледати реалност, а не живети у митовима”.

Бојим се да сте овом вашом „несрећном“ изјавом, и то баш на самом крају вашег мандата у Србији (који истиче крајем јануара 2016. године), показали јавности да је сав Ваш вишегодишњи труд да наводно разумете Србију, односно њен народ, традицију, наслеђе и менталитет, био потпуно узалудан! Жао ми је што сте оваквим Вашим ставом, и то сасвим непотребно, искомпромитовали Вас лично, а самим тим и Вашу земљу, као и статус успешног дипломате.

Као грађанин Србије, у којој су медији, на Вашу велику жалост, још увек довољно слободни и нецензурисани тако да имам могућност да се огласим јавно, дао сам себи за право да на ову Вашу изјаву реагујем, што управо и чиним, потпуно лично и само у своје име. Највише због тога што се апсолутно слажем са Вашом задњом реченицом у изјави: „да треба сагледати реалност а не живети у митовима“. У потпуном складу са том Вашом тврдњом, ја Вам се и обраћам!

Поштовани господине амбасадоре,

Питање које Вам је упутио новинар није било нити необично, нити тешко. Како се и зашто десило да у Вама, веома интелигентном и пристојном човеку и, рекао бих лично, рођеном дипломати, победи жеља да покушате да се прикажете као народни душебрижник и пријатељ, макар и лажан, који ето, даје „очинске и добронамерене“ савете читавом народу у Србији (који то нити очекује нити тражи од Вас)? Штавише, Ви сте представник земље која је последња на овом свету, од које то Србија и њен народ очекују.

Извините господине Кирби, али морали бисте да знате, као и земља коју предствљате, да бар у догледно време, и бар у мојој земљи, не можете никако нити бити, нити наступати у тој улози, улози пријатеља!

Вероватно се питате – зашто? Потрудићу се, да Вам на то одговорим што је могуће краће, једноставније, и наравно, што искреније.

Зато господине Кирби што је ваша земља у Србији, као уосталом и у највећем делу осталих европских земаља али и читавог света, скоро читав век представљала готово универзалан „симбол“ људске слободе, људских права, живота достојног човека, победе правде и свих оних исконских вредности зарад којих вреди живети и за које се вреди борити. Ваша земља је сама по себи једно дуго време предствљала симбол свега оног најпозитивнијег што се може остварити за човека и друштво.

Животни сан сваког обичног човека широм ове планете постао је познат под именом „амерички сан“! Има ли ишта лепше што једна земља, својом мудром, паметном и праведном политиком која је блиска сваком човеку, може да постигне, од тога да се сан и жеља сваког човека на овом свету назову амерички сан! Ја лично мислим да нема. У то време милиони сиромашних људи из скоро читаве Европе одлазили су у Вашу земљу да покушају да остваре своје жеље за бољим животом, које нису могли да остваре у својој рођеној земљи. Многи од тих милиона људи су буквално били гладни у својим земљама, па су одлазили у Вашу, „трбухом за крухом“! Ваша земља их је све удомила и нахранила.

american-dream

Уз то, у два велика светска рата, Ваша земља је храбро и праведно стала пред све оне светске силе које су својом политиком претиле да униште поменуте универзалане вредности, чији су најбољи промотер управо биле САД! У оба рата Србија је била и Ваш савезник, борећи се и подржавајући исте вредности!

А онда је у једном тренутку, за Вашу велику земљу, све кренуло наопако. Зато мислим да сте Ви, господине Кирби, представник тренутно једне од најнесрећнијих земаља света, и у то име Вам исказујем моје искрено саосећање и тугу. Знам да Вам није баш најјасније и да не видите по чему је Ваша земља уопште несрећна, а поготову не најнесрећнија. Па да онда појасним.

За само непуне 3 деценије, Ваша земља је успела да скоро у потпуности уништи ранију, претходну, готово „бајковиту“ слику о америчком друштву као праведном и најбољем могућем, које даје једнаке шансе за свима ако су вредни, радни и поштени, и ако су добри грађани, то јест ако поштују законе Ваше државе, и то без обзира на порекло, пол, веру, расу и образовање.

Како сте успели да од таквог некадашњег најбољег могућег светског промотера капиталистичког производног и демократског друштвеног уређења, направите земљу која важи за светског насилника, пљачкаша, бандита и зликовца?

Чини ми се да је за овај ваш фантастичан „успех“ делимично заслужна и некадашња Југославија, односно ваша политика према разбијању једне, реално, за она времена сасвим успешне и пристојне земље! За избор погрешне политике према Југославији, чини се да је највише крива ваша „пристрасна“ и потпуно „непријатељска“ политика према некадашњем СССР-у! Ви сте Југославију уништавали, дрмсујаћи је и пробадајући иглама као „вуду“ лутку, замишљајући да је то онај ваш прави и примарни противник, све гледајући замишљено према далеком истоку и Руској федерацији! Србија, као део Југославије, је за вас била само модел вашег примарног архинепријатеља – Русије! „Модел“, то јест Србија, је скоро идентичан оригиналу, то јест Русији: исто расно-етничко порекло, иста вера, сличан менталитет, историјска судбина, развој друштва, сем што је модел далеко мањи од оригинала, што и јесте основна разлика између било ког оригинала и модела.

И тако, док сте растурали Југославију и „сламали отпор“ Србије, онако како сте планирали да га „сломите“ и код Русије, изгубили сте оно највредније што сте имали, а није вам ни пало напамет да је то тако вредно и да га управо трајно губите, а то су: част, достојанство, углед и поштовање у свету! У том нападу на „тврдоглаву“ Србију, која се борила да остане усправна и независна, ваше некадашње витештво (ако сте га икада и имали) нестало је нетрагом (уз част, достојанство, углед и поштовање у свету), јер сте на тако слабог противника, покренули тако срамно велику силу! И чак ни у таквим околностима ви нисте успели да „победите“ Србију! Србију сте „срушили“ тек годину дана касније, 5. октобра 2000. године, и то мучки и невитешки: подмићивањем и издајом!

Вашој земљи, и Вама лично се чинило и тада, а и сада, да је материјално богатство, новац и војна моћ оно највредније што САД има, и што је чини моћном! Како сте само тешко погрешили! Ви сте само због новца и богатства уништили оно што је заиста чинило „Америку“ моћном и великом, а то је представа у скоро читавом свету, па макар то била и „илузија“ о Вашој земљи, као моделу друштва у коме влада скоро па исконска слобода и демократија, и која то своје цивилизацијско достигнуће, несебично, макар и на кашичицу нуди и даје свакоме! И онда сте, неочекивано, направили тај први корак у погрешном правцу, и више вас ништа није спречавало да направите читаву серију истих „глупости“ свуда у свету, повезаних са убијањем милиона и милиона поптуно невиних људи, уз невиђена разарања њихових држава (Југославија, Ирак, Либија, Афганистан, Сирија итд.). Интересантно је да су све те земље које сте уништавали биле сложеног демографског састава, и да су све развијале неке од облика социјалистичког друштва. Па зар је било неопходно да у покушају да неког усрећите, морате и да га убијете! Исте принципе наметања својих идеала су имале и фашистичке земље, као и било који облици државне идеолошке диктатуре, од нацистичке до комунистичке!

А сада, да се вратимо на горе помунуту Вашу изјаву! Господине Кирби, због свега овога укратко изнетог, мене уопште не чуди да Ви, као представник те и такве земље која је изабрала такву политику и такав историјски пут, у овде цитираној изјави готово у истој реченици причате о бомбардовању, значи убијању и уништавању, и новцу, као да су то све једне те исте ствари! Да, драги господине амбасадоре Кирби, за Вас и Ваш систем вредности, бомбардовање и новац су једно те исто.

Што се тиче Вашег потпуно недипломатског осврта и „објашњења“ да људи у Србији погрешно мисле да је Русија најважнији економски партнер Србије, а не ЕУ, мораћу да Вас исправим и демантујем. Господине Кирби, људи у Србији нити то мисле, нити су то икада мислили, нити су икада доживљавали Русију као најважнијег економског партнера! Када сте већ оваквим Вашим недипломатским ставом „провоцирали“ читаву Србију, а није се нико до сада нашао да Вам одговори и објасни величину Ваше грешке, онда ће и мој одговор до извесне мере бити у истом маниру, а то значи помало „недипломатски“! Надам се, да нећу при томе прећи и границу доброг укуса, како би ово моје обраћање Вама, ипак угледало светлост дана (боље рећи светлост неког слободног „интерент“ портала) и оцену јавности Србије!

Говорити о Русији, и тумачити однос Русије и Србије кроз новчане износе, у Србији се сматра недостатком елементарног образовања и културе! Гоподине Кирби, да сте стварно упознали Србију и Србе, морали би сте да знате да се у овој земљи, на срећу још увек, „мешање“ и везивње правог пријатељства са новцем сматра за недостатак доброг укуса! Ако сте мислили, господине Кирби, да су „морална начела пријатељства“ из „Фарме“, „Великог Брата“ или „Парова“, у исто време и владајућа морална начела Србије, онда сте се преварили! Сви „ријалити“ програми у Србији су ипак само лиценцна издања, и „културни образац“, односно „огледало културе“, пре свега Ваше земље! Који је, на Вашу жалост, раширен и присутан код још увек врло малог и ограниченог броја људи у Србији. Осим тога, ваљало би да знате, господине Кирби, да се у Србији сматра крајње безобразним да код једног, од два добра пријатеља, оговарате оног другог, а поготову ако то још чините јавно! Још можете бити и веома срећни и задовољни, јер сте приликом ове изјаве и добро прошли, имајући у виду на шта је то могло „изаћи“ да сте то случајно рекли на неком великом јавном скупу!

Да би Вам било јасније о чему причам, господине Кирби, морам да Вас подсетим само на две просте историјске чињенице, и то на једну из Првог и на једну из Другог светског рата, а у вези наших савезника Русије и САД-а.

У Првом светском рату Русија је у току 1914. године и током 1915. године, мада и сама изложена тешким ратним разарањима и дејствима у директном рату са Немачком и Аустроугарском (у који сукоб је и ушла да би заштитила Србију!), и то у тренутку када је већ деценију била мучена тешком финансијком ситуацијом, грађанским немирима, као и великим ратом са Јапаном, нашла снаге да пошаље огромну војну и материјалну помоћ Србији. Да само поменем оно најважније: 120 000 пушака, 190 милиона метака, моторне чамце, читаве артиљеријске батерије, стотине хиљада комада одеће и обуће, гранате, бомбе, бензин, храну, телеграфску опрему, 50 вагона медицинске помоћи, али и 110 коња, 2000 волова, па чак и сено и сламу за њих! Да не помињем бројне пољске болнице и тимове лекара и хирурга! И оно што је Вама очигледно најважније, да поменем да је сва та помоћ била бесповратна и бесплатна! Русија је ушла у тај рат да заштити Србију и изгубила три милиона људи, што је кулминирало револуцијом за време рата и ликвидацијом династије Романов! Ратни зајам који је царска Русија била дала Краљевини Србији, ни постреволуционарна комунистичка Лењинова Русија није хтела да наплати, иако су њихови односи били на јако ниском нивоу, јер Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца није хтела ни да призна СССР, а што Ваша земља јесте, јер је имала много „користи“ да сарађује са њима!

Србија је у то време, за узврат, несебично примила стотине хиљада избеглица из Русије, дајући им потпуну равноправност са нашим становништвом, новчану помоћ, смештај, радна места, од државних органа до научних институција. Србија је многима постала и права отаџбина! За разлику од Русије, наши други савезници, Французи и Енглези, су наплатили сву војну помоћ коју су испоручили Србији за време рата (оружје, муницију, гранате и др.), а у тој наплати су ишли толико далеко да су наплатили чак и испоручене пертле за војничке цокуле!!!

У Другом светском рату САД су нам биле савезник. Наш краљ и влада су били у избеглиштву и са собом су понели и највећи део златних резерви. Од укупно 84,5 тоне злата, у Федералним резервама САД је чувано нешто преко 47 тона злата. САД су после рата захтевале да им се из тих златних резерви преда преко 15 тона злата за, наводно, одузету имовину америчким грађанима у комунистичкој Југославији! У исто време, нашим „америчким пријатељима“ није сметало да успоставе одличне односе са том „комунистичком Југославијом и њеним вођом Титом“! Али ту још није исказана права љубав наших „америчких пријатеља“! Они су и остатак од преко 30 тона злата практично „отели“, да би наплатили сву помоћ коју су дали и партизанима и четницима! Значи, сво испоручено оружје, возила, храна, униформе, итд. а што је испоручено и четницима и партизанима, је наплаћено из златних резерви, тако да на крају од њих није остало ништа!

Ах, да! Умало да заборавим. Након Другог светког рата наши „амерички пријатељи“ су од наше земље наплатили чак и све оне бомбе које су бацали пред крај, у бесмисленим савезничким бомбардовањима Београда, Подгорице, Лесковца (само српски градови!), а у којима је погинуо тек понеки „залутали“ немачки војник, али су зато сравнили са земљом читава насеља, зграде, фабрике, уз огроман број цивилних жртава! А на наплату је дошао чак и сваки литар горива за авионе-бомбардере који су бацали бомбе на главе наших дедова и очева, а за наше добро! Уз ситну напомену да Загреб (иако седиште фашистичког режима), као и Љубљана, нису бомбардовани ни једном.

Први је на мети западних савезника био Ниш, који је бомбардован 20. октобра 1943. године, а затим још 15 пута; Београд 11 пута; Земун и Алибунар по 4 пута; Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприја и Поповац код Параћина по 2 пута, Сремска Митровица, Рума, Велики Бечкерек (Зрењанин), Крушевац, Пећ,Крагујевац, Ковин, Панчево, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Грделица, Лесковац, Подујево, Рашка, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина и други.

У мом родном Краљеву, у ком је Немачка војска стрељала хиљаде и хиљаде цивила ради чисте одмазде, „пријатељско“ бомбардовање „савезничке и пријатељске Америке“ је било нарочито успешно: погодили су директно дечије сиротиште и убили преко 40-торо деце! Али нажалост, то место није ни обичном таблом обележено, а требало би! Јер такве ствари које „пријатељи“ за тебе ураде, никада не треба да се забораве!

Поштовани господине Кирби,

пошто Ви изјависте, и то чак рекао бих љутито, „како је САД као пријатељ Србији дала око милијарду долара бесповратних донација, а то нико не помиње већ само причају о бомбардовању“…  Могу само да замислим колико Вас то „боли“, господине Кирби – бацити толике бомбе и ракете на наше главе, а притом не наплатити ни долара за посао на коме је ангажовано толико авиона и бродова, и толико горива потрошено! Па то је заиста страшно! Апсолутно Вас разумем! И зато хоћу да Вам решим тај проблем!

Поштовани господине Кирби, ја имам један предлог за Вас, да у складу са нашим досадашњим традиционалним „пријатељским“ односима, ми Вама лепо платимо све те бомбе које сте бацили на нас, као и све дневнице пилотима и сво потрошено гориво! Предлажем да Ви проследите вашој влади један допис у коме ћете предложити да се о трошку ваше владе, оснује једна „невладина организација“ овде у Србији (не би вам била прва коју плаћате да заступа ваше интересе), којој ћете затим доставити прецизно израчунате трошкове вашег бомбардовања. А ја Вам ево, чврсто стојим, да ћу максимално подржавати тај Ваш захтев за наплату бомбардовања 1999. године, и то у свим својим писаним и усменим јавним наступима, јер мислим да је то много поштеније и боље за наше даље развијање „оваквог пријатељства“, од тренутне ситуације у којој ви те трошкове покушавате да наплатите отимајући нам шта год вам се свиди, уништавајући нам при томе у потпуности и земљу и народ!

Поштовани господне Кирби,

јавно Вам обећавам, да ако стигнете да у току следећег месеца објавите колико вас је „коштало“ то бомбардовање, како бисмо могли израчунати колико је то тачно долара по глави становника Србије, да ћу мој „дуг“ платити Вама одмах, и у готовини, тако да га можете већ крајем јануара (када кренете кући после завршетка амбасадорског мандата у Србији) понети и предати вашој Влади!

ПС. Не бојте се, Србија из поштовања и пијетета према својим жртвама и себи самој, Вама неће тражити да платите ни нашу убијену децу, ни убијене жене, ни убијене цивиле, ни убијене војнике, ни покидане руке, ни покидане ноге, ни све оне ожиљке рањених, ни уништену имовину, ни куће, ни мостове, ни фабрике, ни делове земље затроване радиоативношћу. Али будите сигурни да ћемо вам све то заувек запамтити (на то нас обавезује велико пријатељство наше две земље, зар не!?) и придодати вам на неку другу, много већу „фактуру“, коју ће вам, када тад, неко много већи и спремнији, сигурно издати и наплатити: макар то стигло и вашим унуцима!

Срећни Вам Божићни празници и Нова Година 2016.
Срећан Вам повратак у САД.

С поштовањем,
Миланко Шеклер

________

1. Србија и царска Русија, Никола Поповић, Службени гласник

2. srbin.info/2015/11/17/rusija-pomogla-besplatno-francuzi-naplatili-do-poslednje/

3. www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:364028-Kako-su-potrosene-zlatne-rezerve-Kraljevine-Jugoslavije

4. www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:517593-Srbija-i-Rusija-U-cetiri-rata-bili-smo-na-istoj-strani

12 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ