А и какву би то другачију и бољу изложбу и могла да приреди прес служба СНС-а, него баш ову и овакву! Замислите само, на шта би личила изложба исте ове службе, када би се састојала само од њихових досадашњих „неписмених“ саопштења!? Па неће ваљда сами себе да исмевају?! Обзиром да немају сопствену креативност, и да су им могућности у том правцу, јако скромне, остало је само да покупе „туђе“ радове, и објаве их некако под неким својим обједињујућим насловом! И ето, тако је настала ова „назови изложба“.

Чек, чек мало! Хм, поглед ми се задржао на називу изложбе…. Замислио сам се, и закључио… па колико се ја разумем, власт СНС-а није нико никада ни оптуживао да цензурише лаж (напротив, они су лажи чак и сами стварали и објављивали!), већ да цензурише истину!!! Према томе,  јасно је свима, да никада нису, и да немају ни разлога да цензуришу лаж! Важно је само цензурисати истину!! Тако да  ингениозни назив њихове „изложбе“, уствари савршено и одговара: „Нецензурисане лажи“!

Можда ће се некима од вас, ово учинити смешним, сувишним, реторичким. Ја сам пак убеђен да је ово суштински важно! Зашто?

Зато што сам сигуран, да су приређивачи, као материјал за ову „назови изложбу“ ипак бирали и користили само „оно“ што није могло да нанесе никакву штету њиховом „светом и преоподобном“, „страшнику над страшницима“, „оном који уме, зна и може све, само ако хоће“! А ако нешто неће онда ником ништа! Може он и то: да ето „просто нешто неће“! Има он ћуд, обичну, људску, намћорасту! Но, оно што је сасвим очигледно, то је да су места на овој изложби нашли само они материјали, који су по својој суштини интересантни, духовити, врцкави, метафорични, алузивни, итд. Места на изложби није било, нити ће га бити, ни за један аналитички, аргументовани и критички приступ. Зато се и ишло углавном на наслове текстова, ишло се на твитове, ишло се на коментаре, ишло се на стрипове, карикатуре, на оно што бих ја назвао врцкаву духовитост, али у основи ишло се не на суштину, већ супротно, ишло се на тривијално!

А наметање „тривијалног као главног“, то би, чини ми се, могао бити концепт ове власти. Наметати површност, као суштину, наметати површне људе, као главне, наметати привременост, као једино трајно, по оној народној „нема трајнијих решења од оних привремених“, и „на чему воденица промеље, на томе и остане“!

Јер како другачије објаснити, него наметањем принципа „тривијалног као главноГ“, постављање Муамера Зукорлића, на место председника скупштинског одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво! Завршио је у Алжиру Исламски факултет, на одсеку за шеријетско право! Значи, његово основно занимање је исламски теолог! И шта ја вама требам још да кажем на то! Можда само то, да се са овог места, на којем је Муамер Зукорлић, треба да кроји и осмишља будућа политика развоја науке у Србији! Додуше, не треба заборавити, да господин Муамер Зукорлић, има свој приватни универзитет под називом Интернационални универзитет у Новом Пазару! На том унивезитету, његова друга жена је генерални менаџер! Значи, није баш да овај човек не зна шта је наука, која води право у 21 века!

Али, шта ће једној „колонији“, каква је данас Србија, наука? Па где сте то икада видели да нека од многобројних афричких колонија (и бивших и садашњих) има угледни Универзитет и Факултет, односно да има развијену високу науку? Наравно да нема, јер шта ће колонији наука и научници, шта ће колонији развијено образовање и високошколство? Земља која развија науку, која развија образовање, стиче могућност да ствара и сопствену технологију, као замајац своје привреде, а самим тим, стиче услове и да се самостално и убрзано развија! Наука, преко технологије, је пут ка креирању иновација, које опет, воде повећању ефикасности, а она опет повећању привредног раста и придуктивности, а они опет бољим економским резултатима, вишем расту и повећању запошљености! Уз то, земља (или колонија) која има развијену науку, постаје пуна самопоуздања, свесна своје историје, своје традиције, своје прошлости, свог наслеђа и значаја, а то је оно што нашим пријатељима из ЕУ и са Запада не треба, и што од Србије нипошто не желе! Јер таква земља одмах почиње да испољава жељу за независношћу и самосталношћу! А њима таква Србија не треба! Када је Србија још била таква, једва су успели да је униште (снакције, шиканирање, бомбардовање, распродаја свега и свачега итд.)!  Зато је ваљда свима вама јасно зашто Србија има један од најмањих буџета за науку на свету, зашто Србија не може већ две године да распише и спроведе редовни Конкурс за научне пројекте, и на крају, зашто је Муамер Зукорлић, најпогоднија личност за председника скупштинског  Одбора  за науку!

aleksandar-vucic-cenzura-izlozba-foto-pink_rs-5

Али, да наставим одмах даље: ако једној „колонији“, какав је данас Србија, по мишљењу наших пријатеља са Запада, не треба наука и научници, шта јој онда уопште треба? Па требају јој само обични радници, као што су: водоинсталатери, возачи, продавци, чувари, магационери, итд. Они требају свакој колонији, као што требају и свакој земљи, па тако требају и Србији! Уствари, они требају највише нашим „страним“ инвеститорима, јер они овде и онако само отварају дистрибутивне центре и продајно-изложбене просторе! Производни погони, они ретки који се товоре, су само они, чији се врхунац технологије састоји о „размотавању и намотавању каблова око великих ексера забијених у дрвену таблу, и то обавезно стојећи“ (Јура)!  Сада вам је ваљда јасно, зашто се наш премијер толико труди  да нам објасни значај реформи средњих школа, које ће школовати раднике потребне нашој привреди! Нашој??!! Другим речима, мора се развијати антиинтелектуализам, мора се уништити било каква облик самосвести, јер само онда нестаје свака критика и настаје прећутна сагласност на све! Зато је премијер, у склопу вечитог маркетинга и промоције „западних вредности и интереса“ у Србији, одједном постао „поносан“ на свог сина, очигледно не баш одличног ђака, што ће, по свој прилици бити радник! Какво лицемерје“! Каква лаж!? Да вам најискреније кажем, сигуран сам, да држава Србија, губи због сваког одличног и интелигентног ђака, који не настави даље своје школовање, поготову ако то само због недостатка новца! Можда би само један од њих, који би био савршени научник, програмер, инжењер, лекар, допринео толико развоју Србије, и своје отаџбине, да би надикнадио и милион пута вредност свог школовања!  Исто тако кажем, да и када је премијеров син Данило у питању, велика је штета, ако је добар и вредан ђак, да се не школује даље! Ако је паметан и вредан, спреман сам и да покренем и лично учествујем у прикупљану новца за његово даље школовање!

Са друге стране, сигуран сам, да један грађевински радник, или возач, или чувар, или конобар, више или мање у Србији, неће значајно променити ни утицати ни на своју будућност ни на будућност Србије! Радна места и развој земље, креира интелектуална и образована елита, а не радници, господине премијеру! Зато је заостала кнежевина Србија слала младе људе на школовање и давала им стипендије да би се по повратку у Србију латили њеног развоја и напретка! Сада нас премијер учи да требамо бити поносни на своју децу, само ако неће да даље уче и хоће да буду обични радници! Какав цинизам!

Али, имамо ми у Србији још један одличан начин за уништавање науке и восокошколства: приватни факултети! Продаја диплома, и њихово „признавање“ од стране свих државних институција, створило је услове, да се они најгори и најлошији и без икаквог знања, „позабаве“ радом у државним органима и јавним предузећима! Све бих могао да опростим власти, али то нећу и не могу никада опростити! Толику најезду њихових формално (не)стручних кадрова, школованих у њиховим средњим, зрелим или позним годинама, попут нашег председника државе, не би издржала ни много богатија и развијенија земља! Тај талог, који се нашао на свим врховима државних органа, јавних предузећа и државних институција, је гори од најгорих окупатора! Према њима, као и према бившим окупаторима, у будућим временима, не треба имати милости! Не, не мислим да њих треба стрељати, као окупаторе. Мада, зашто да не, можемо и о томе одржати демократску јавну расправу, па на крају и референдум као најдемократскији начин одлучивања! Ја лично мислим, да сваком од њих, на основу резултата њиховог (не)рада, чији ће трагови свакако бити још дуго видљиви и остати иза њих, треба оценити допринос и евентуалну штету нашој држави и заједници! Ако се установе катастрофални резултати и грешке, онда и мере морају бити у складу са резултатима, а то значи катастрофалне: одузети им сву приватну имовину, и тако надокнадити макар део штете коју су нанели заједници и држави! Знам, знам! Рећи ћете сви, да за тако нешто нема законског основа! Па лепо, ја вам кажем, да за то, и не треба никакав законски основ, већ само воља народне већине!

Јесу ли се њихове владајуће странке нашле на позицијама власти, захваљујући народним гласовима и вољи народа испољеној на изборима? Наравно да јесу! И ја се слажем! Зашто онда да тај исти народ (и његова воља), не добију мандат, и то како на локалном нивоу, тако и на републичком, да у једном тренутку, на једној врсти референдума: дају своју оцену, шта мисле о њиховом предходном раду и резултатима рада тих истих људи, које су некада својим гласовима довели на власт и те исте позиције!?

КАРИКАТУРА: КОРАКС - ИЗБОРИ

Само полако: не причам о томе да се на изборима смене једни и доведу други, него да на референдуму питамо народ шта мисли о раду оних који су сада на власти, и свих оних који су до сада били на власти? Како то, питате се?

Ево како!

Када дође тај дан, а доћи ће сигурно (јер је увек и до сада долазио, па нема разлога да и сада не буде тако), да се Србија, то јест њен народ пита, за вашу судбину, предложићу тада да се деси следећа ствар!

Имаће само један принцип и један критеријум и једна јасна и проста процедура, да се спроведе у дело, а чији ће најважнији делови бити следећи:

  1. Сви они који се баве активном политиком у Србији, мораће да предају податке, о својим политичким активностима и функцијама у последњих 30 година, и имаће пар месеци да пријаве сву своју до сада стечену покретну и непокретну имовину, и сву своју уштеђевину, као и сва своја примања, која су остварили у својој досадашњој политичкој каријеру, као и укупном радном стажу!
  2. Након тог датума, уколико се открије било који непријављени вид имовине, у земљи или иностранству, повлачиће аутоматско одузимање и те новооткривене имовине, али и целокупне, то јест комплетне, до тада пријављене имовине!
  3. Фомрираће се комисија која ће се састојати од најугледнијих научних имена из области економије и права државе Србије, али у којој ће се наћи места и за још неколико независних стручњака из истих области, и то из земаља ЕУ, али и представника свих странака, као и САНУ, СПЦ и осталих верских организација! Комисија ће потом објавити један целовит јавни списак, који ће иамти и процену тржишне вредности, целокупне стечене имовине, сваког од политичара. Уједно ће, та иста комисија, објавити и списак, то јест процену вредности укупних досадашњих примања, које су ти политичари остварили у свом досадашњем политичком раду! То ће се спровести, како за републичке и високе функционере, тако и за оне на локалном нивоу! Наравно, због тога ће постојати и сличне комисије на нивоу сваког округа!
  4. А сада најбољи део овог плана. Након јавно објављених података о њиховој имовини, као и о њиховим примањима, следи формирање одговарајуће „пороте“, и доношење одлуке! Наиме, „пороту“ ће чинити сви регистровани гласачи ( и на републичким и на локалним нивоима), који ће одлучити на референдуму, који ће трајати најмање неколико недеља, да се изјасне, на основу података комисије, и то појединачно о сваком од њих, да ли сматрају да су они толику имовину стекли легално, или нелегално!

Мислим, да је крајње демократски, да после неколико деценија проведених у политици и на власти, тај исти народ, који их је својим гласовима стално доводио на позиције власти, сада одлучује и о пореклу њихове имовине и евентуалној кривици и „поштењу“! Ако верујемо народу, када доноси одлуку коме ће у руке препустити целу државу и њену богату имовину, зашто не би том истом народу веровали, и када треба да процени, да ли су ти исти људи, водили своје „приватно-породичне послове“, како треба, и дали им се то треба одузети у име државе, или оставити на даље управљање!

Наравно, сви политичари ће имати више него довољно времена да „својим“ „бирачима-поротницима“, детаљно, па ако треба и лично, објасне одакле им сва та њихова имовина! Шта је, и коме је проблем, то што Чедомир Јовановић има имовину вредну милионе евра, ако ју је стекао поштено!? На крају крајева, политика као јавни посао, треба да подразумева и јавни морал, а њега треба да формирају политичари, па је и логично, да ће цео њихов живот и каријера, као и поштење, од сада бити јавна ствар сваког од нас!

Сви они, које гласови грађана буду „оптужили“ да имају непропорционално велику имовину, у односу на све своје досадашње легалне приходе, ће иста бити одузета, и укњижена као власништво државе Србије, а њима бити трајно одузето грађанско право да се баве политиком!

И од тада, треба да се сваких 5 година, ради оваква „јавна“ евалуација порекла имовине сваког од политичара у Србији! Нема нам друге!

 

П.С.
Србија и њен народ, су кроз историју, толико пута мењали краљеве и династије, а зашто не би и ове данашње политичаре! По чему су то они недодирљивији од краљева, кнежева, принчева итд. На крају крајева, све што су урадили или пропустили да ураде, је био само њихов избор, и самим тим треба да подносе и последице резултата свога целокупног рада!

facebookreporter.org/2016/07/21/%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D1%88%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D0%B5%D1%80-%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5/

Прочитај без интернета:
0 гласовa