Наши цари закон погазише,
почеше се крвнички гонити,
један другом вадит очи живе;
забацише владу и државу,
за правило лудост изабраше.
Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
распре сјеме посијаше грко,
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.“

А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,
сирак тужни без нигђе никога…
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла на
дживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови…
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?

Горски вијенац, Петар II Петровић Његош

Пише: Миланко Шеклер, 5.4.2016.

Овакав Његошев опис земље Србије, настао пре скора два века, осликава нека, за оно његово време, свакако најгора времена! Али Његош није знао каква ће нам времена тек доћи!

Шта ти се десило, Србијо?

Ко те је довео до овако ниских грана, и ко те је довео до ивице глади? Како је могуће, да у овако плодној земљи, и након вишевековне окупације наново пониклој из опанака њених најсиромашнијих сељака, након свега кроз шта је тада прошла, данас, по први пут у свом постојању, има више сиротиње и гладних, него икада? Зашто тако мало младих и здравих људи види и верује у неко своје боље сутра у својој Србији? Зашто срећемо толико људи, чак и у средњим годинама, људи породичних, чак и без високог образовања који покушавају да по сваку цену ухвате задњу шансу и што пре напусте земљу Србију, у покушају да обезбеде својој породици и себи неку бољу будућност и макар какву такву материјалну сигурност и стабилност? Зашто је данас, за младе људе у Србији, најважније да што пре заврше неки добар државни универзитет и оду и окрену заувек леђа земљи у којој су рођени и одрасли?

odlazak-emigracija-odliv-mozgova-napistanje-putovanje_660x330

Зашто је данас Србија постала толико сиромашна и бедна? Да ли је Србија уклета земља? Да ли у 21. веку има места за појаву необјашњивог и чудесног проклетства читавог једног народа и читаве једне земље?

То су питања која ме муче из дана у дан, и на која бих више од свега волео да имам смислене и тачне одговоре. Болна су оваква питања, пре свега јер су болне судбине сваког човека понаособ, а поготову оних које лично познајем! Ужасно је, када сви они скупа чине и граде болну судбину већине народа данашње Србије, а самим тим и ове мучене земље, осуђене трајно на брисање своје прошлости, како би трајно изгубила икакву шансу за бољу будућност.

Оно мало младих људи који ми кажу да се ипак надају бољем сутра у Србији, након кратког разговора ми признају постиђено, и рекао бих понижено, да су прихватили понуду неке тренутно владајуће политичке странке да учествују активно у кампањи од врата до врата, помало опијени страначким обећањима да ће, ако странка добро прође на изборима, за њих десетак најмање, од укупно 100 ангажованих, сигурно успети да им обезбеди посао у неком од, већ овим начином, руинираних јавних предузећа! Да, тако је, верујте ми!

И сам постиђен тим искреним људским признањем оних, који би у тим годинама „требали да лају на звезде“, а не да своју једину шансу у своје боље сутра у овој земљи виде у том свом „квази-политичком“ ангажману који се заснива само на обичном тезгарењу на пословима анкетара-насилника! Ја их због тога не осуђујем, ја их као човек искрено и дубоко разумем!

Како бих илустровао то разумевање, вратићу се за тренутак на моје студентске дане, када је неколико опозиционих активиста дошло у Студентски град и понудило нама студентима „добро плаћен посао“! Радило се о дељењу страначког пропагандног материјала у време предизборне тишине, и то на подручју насеља Дедиње, које се сматрало тврдим упориштем тадашње власти! Нас неколицина је пристало, договарајући се да то одрадимо у глуво доба ноћи, пар сати пре сванућа, с обзиром да је тада најмања шанса да нас неко види! Пропагандни материјал смо убацивали у поштанске сандучиће, пребацивали преко високих капија и зидина богаташких вила, а стављали смо га и под брисаче паркираних аутомобила! Свако од нас је добио око хиљаду пропагандних летака! Није било могуће брзо и лако „поделити и утрошити“ све те силне летке, и посао није био тако лак! Поврх свега, исплата за обављени посао је следила тек након што би свачију улицу и рејон обишао „опозициони активиста“ који нас је ангажовао, што значи, да ако не буде задовољан урађеним послом, може се остати и без хонорара! Наша мала група је успешно обавила задатак, и ако не рачунамо неколико вербалних напада острашћених „станара Дедиња“, нисмо имали већих непријатности, ваљда и зато што се све дешавало око 4 часа изјутра! Након обављеног посла, сви смо били исплаћени хонораром у висини 50 немачких марака, што је представљало скоро две месечне плате мога оца у то време!

Зашто сам ово испричао? Зато што су се сва моја очекивања од тадашње политичке странке, завршавала управо исплатом овог хонорара! Не знам чији сам новац тада примио, иако ми је дат у име некакве коалиције опозиционих странака (чини ми се ДЕПОС) и ког је био порекла, али је свакако представљао добродошлу допуну увек сиромашног студентског буџета! Данас странке својим члановима не дају никакав новац и хонораре, али им обећавају и даље черупање остатака леша већ одавно уништене државе! При томе, овакви аранжмани су најчешћи од стране политичких странака које су данас на позицији власти!

radovan

Где се данас налази држава Србија? Где се данас налази она славна, снажна, поносна и јака држава, отаџбина свих оних сјајних и часних људи који су своју личну част и достојанство, често и своје животе и животе својих најмилијих, уградили несебично у темеље Србије (и оне тада, али и ове данас), рачунајући при томе само на бољу будућност отаџбине и бољу будућност њених наредних поколења!

Има ли данас икакве наде за народ Србије и његову земљу?

Има! Има браћо моја драга и сестре. Има драги мој народе Србије! Има наде за све вас, драги мој народе Србије, и то без обзира које сте националности, етничког порекла и вере! Србији је и данас, као што је то било и некада, једино важно само то – да ли вама као њеном становнику, прија ово њено, још увек слободно небо, још увек слободна земља и још увек слободни људи, и да ли сте за то мало слободе, коју свакодневно можете да упијате сваким вашим удисајем и погледом, спремни да дате и оно највредније, што имате, а то је и свој живот! И ништа више! Србија и данас има огроман број баш таквих људи!

Али данашња владајућа политичка врхушка упорно понавља како им више није потребна таква омладина и такав народ! Кажу нам отворено: више нам не треба нико ко је спреман да за Србију да свој живот, довољно је да само гласате за нас, а ми шта урадимо! И шта год да се деси ви нас подржавајте, јер ето, боље није могло!

Тако каже власт, а шта каже Србија?

Србија каже, као и увек до сада, да она и даље рачуна озбиљно само на оне који јој, за њену будућност нуде и свој живот! Србија, за разлику од власти,  на оне друге, као и да не рачуна!

Србија се због тог отвореног сукоба са владајућом политичком елитом (извините, али то се ипак тако и даље зове!) данас поново повукла са светлости дана! Србија се данас, уморна од свега, измучена и јадна, повукла у то своје последње уточиште, одакле нема где даље, и у коме је често знала деценије па и векове да проведе, и да се онда, када је сви већ опевају и опоје, и скоро забораве, попут незадрживог зрака Сунца у свитање, изненада појави из сопственог пепела и ништавила, и попут Феникса, саму себе породи! Србија се данас повукла на то своје последње исконско место, где је и настала! Србија је данас опет у тој неосвојивој и вечној тврђави, у том свом последњем упоришту, Србија је опет данас, као и пуно пута у својој историји, само у срцу малих обичних људи! У том њеном последњем стецишту и исходишту, изграђеном од нешто мало слабашног и меког људског меса, али и оног другог тајног састојка, за којим сви наши непријатељи и пријатељи трагају већ вековима, што том месу даје несаломиву чврстину гвожђа, снагу верности и вечности, снагу која се ни са чим не мери и не одмерава, а то је несаломиви дух њеног народа, у чијим је срцима и сама зачета, где је заједничком вољом, нашом и Божјом, у нама самима и настала!

Unregistered RawShooter essentials 2005 1.1.2 bld 14

Крије се сирота Србија, како каква сиња кукавица без игде икога, крије се мученица, и то највише од оних од којих је поново, као и некада, напуштена и издана, а који су, тешке ли њене судбе, по Уставу и највишим законским актима данашње Србије, дужни да је пред целим светом поносно и достојанствено представљају, и највише бране!

Сирота Србија данас живи само у гладној и пониженој сиротињи, кријући се у срцу њеном, док се погнуте главе и пред упаљеном свећом, као пред вечним пламеном победе, моли, клечећи пред светим олтаром своје народене цркве, халапљиво хранећи сиротињску душу, храном  насталом из Божјег присуства истине и правде, истом оном храном која храни и вечну јој Србију, док по целу ноћ, гладни завијају њихови, и стомаци њихове гладне деце!

А како је и зашто Србија морала да побегне заувек из тих задриглих телеса, из тих на брзину нагојених и пролепшаних жена, нагојених и надојених животима и крвљу оне исте сиротиње, у чијим се срцима наша мила отаџбина, и у овој тешкој нужди, једино могла да напречац сакрије!

Замислите, или боље рећи, погледајте само слике њихове, пре него што се на врх власти Србије попеше! Погледајте та алава лица, те буљаве очи, док зуре и унезверено гледају у народ Србије, са висине на којој се изненада и туђом вољом нађоше, док му упорно обећавају, по правилу: све за све! Погледајте та  бескарактерна лица, која ничим нису указивала на будуће велике грехе, у шта  су  се за кратко време претворила!

Кад су брже стигли, да за свега неколико година вршења власти, покупују скупе станове, аутомобиле, виле, заврше високе школе, науче да се лепо и скупо облаче, као да им то од Бога припада, при чему им одела коштају као нечије годишње плате, а женске хаљине и торбице, и више од тога!

У свему томе, највећи неукус и разочарење показаже управо жене, потомци оних жена, које су некада храниле и чувале Србију, које су храниле децу више љубављу и муком, него својим усахлим млеком, које су знале да обуку и створе нешто ни из ничега, и уз то, биле увек спремне да раме уз раме са мужевима и у бој иду, и макар оружје чисте и храну спреме!

Погледајте данас те жене у самом политичком врху Србије и сетите се само скромне жене ратника, Милунке Савић, најодликованије жене у историји ратовања, рањаване равно девет пута, коју је ондашња Француска са поносом поредила са својом националном хероином Јованком Ореланком! После рата је, без школе, радила као болничарка и куварица и на крају, до краја живота, као чистачица у једној београдској банци! Уз све то, стигла је да роди једну ћерку, и да усвоји још три женска детета и да уз своја више него скромна примања одшколује још тридесеторо туђе деце!

Упоредите данашње креатуре од жена, али оних у самом врху власти од којих неке примају плате, као рецимо наша гувернерка банке, у вредности од преко пола милиона динара (тачније 554.426 динара!)! Колико ли је она деце усвојила и школовала, а колико ли је она пута поменула Милунку Савић док је била члан Срспке Радикалне Странке, поносећи се њеним жиотом!?

Управо те жене из врха данашње власти, боље него ико осликавају дубину моралног посрнућа данашње Србије, и свих уништених вредности, док у својим зрелим и позним годинама изгледају траги-комично, док покушавају да се подмладе и пробуде у себи некадашње младе и привлачне жене! И тако,  док оне упорно и са тешком муком закопчавају, једва, и вероватно уз помоћ других (својих шофера!) по једно једино дугме на својим сакоима прескупих комплета, изгледају као најбоља илустрација српке пропасти!

Још када те исте жене на ноге навуку мрежасте чарапе, оне ку*вањске (тако их у жаргону зову све младе девојке којима би оне још и могле у неким приликама и да лепо стоје!), онда ништа ружније нећете видети у свом животу.

О како је тешко прихватити чињеницу, да те исте жене, одједном, доласком на власт узимају и прескупо плаћају приватне услуге самопрокламованих шминкерки, креаторки и стилисткиња (које су изгледа исто тако успешне, да не кажем неуспешне, у свом занату ко што су и ове „мученице“ успешне у политици), и да нам све то наметну као некакве сасвим „нормалне“ обавезе сваке успешне жене која данас хоће да се бави јавним радом и политиком! А ја познајем толико жена, угледних професорки универзитета, угледних докторки, које се по природи свог јавног посла крећу и међу европском елитом, и то макар себи равног реномеа, којима никада на памет није падало да због своје мере успешности плаћају и ангажују своје шминкреке, креаторке и стилисте!

Србијо моја, Боже драги… сви знате какав би то само весели конкурс био када би се бирале, на пример „три грације српске политике“!? Замислите само ко би се на том конкурсу све могао пријавити! Замислите, како то јадно и тужно звучи када једна од њих јавно каже: „Увек су ми сви вирили под сукњу и у деколте“, у покушају да се наметне као, ето, једна успешна жена у, на њену жалост, „српској“ политици! А ја бих, заиста од свег срца, као меру њене сопствене заштите, искористио сва законска права, да се сви ти који су њој икада вирили под сукњу и у деколте подвргну одмах детаљним псхијатријским прегледима, и под хитно уклоне из јавног живота Србије! Тај који је под том сукњом и у том деколтеу имао наду да нешто види, не заслужује ничије поверење!

Ја бих то за њу учинио, у нади да ће онда и она сама да мање замајава народ собом као женом, ако већ не може као стручном и способном особом!

Моја драга Србијо, без обзира што се пред овим изборима осећаш као неки частан и поштен младић коме су рекли да може слободно да изабере своју будућу жену у великој јавној кући која се зове политичка сцена Србије, не смеш да погрешиш, а не смеш ни да се понизиш! Бирај онако како те срце води, макар и у сопствену пропаст!

До следеће године, та „млада“ ће те сигурно ионако издати и напустити, а ти ћеш онда моћи поново да бираш и да се достојно ожениш, али сада као слободан и нормалан човек!

_____________

www.kurir.rs/vesti/politika/zorana-mihajlovic-virili-su-mi-pod-suknju-i-u-dekolte-clanak-2157991

www.kurir.rs/vesti/politika/predrag-markovic-za-kurir-jadranka-joksimovic-me-erotski-fascinira-clanak-2152713

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=12&dd=06&nav_category=11&nav_id=1071449

www.kurir.rs/vesti/politika/bahata-savetnica-u-ilegali-politicar-sklonio-ljubavnicu-u-elitno-letovaliste-clanak-1845679

www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/gologuzija-i-diplomatija.html?alphabet=l

www.blic.rs/vesti/ekonomija/jorgovanka-zagovara-stednju-a-plata-joj-raste-kao-kvasac/bqn3hj6

sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B

извор: facebookreporter.org

Прочитај без интернета:
8 гласовa