ЕВО ШТА ЈЕ МИЛОШЕВИЋ РЕКАО ОКТОБРА 2000-ТЕ У СВОМ ТЕСТАМЕНТАРНОМ ГОВОРУ НАЦИЈИ

Пуну деценију трају напори да се цијело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики дио тог посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свијету људи могу бити изложени.

Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, дио те организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије.

Њен стварни шеф није њихов кандидат за предсједника државе. Њен дугогодишњи шеф је предсједник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел NАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије.

Илустрација

МОЈА ЈЕ ДУЖНОСТ…

Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

Моја је дужност да вас јавно и на вријеме упозорим да су та обећања лажна.

Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у NATO алијанси, Југославија би неизбјежно постала земља чија би се територија брзо распарчала. То нису само намјере NATO, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије.

Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним дијелом сусједне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито нека њена рубна подручја.

У склопу те политике за распарчавање Југославије, Косово би било прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први дио Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај дио њене земље једном моћи да буде враћен.

Територија која би преостала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.

Илустрација

СПРЕМА СЕ ИНВАЗИЈА

Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истријебљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поново успостављање српске државе и за своје поновно окупљање у њој.

… Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избјећи у савременом облику колонизације.

У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције Србије да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу поткупљују, уцјењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиље, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разумије се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне и да се одвија успјешно и добро, када почну да га организују они који овде заступају окупаторске намјере, планове и интересе.

Србија је дужна а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзије.

Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за предсједника Србије и једном за предсједника Југославије. Ваљда би свакоме после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него нападају Милошевића због Србије.

извор: Принцип

Прочитај без интернета:
1 глас