Пише: Михаил ХАЗИН

КОЛАПС берзанских индекса и пад вредности сировина на вишегодишње минимуме – за многе је био шок. Али, ово је пре или касније морало да се деси, јер су националне банке развијених земаља упумпале на тржиште билионе долара након кризе 2008. године, који нису претворени у инвестиције у реалну економију.

Сада се поставља питање: да ли владе САД и Кине могу да сачувају свет од нове кризе?

„Плач и шкргут зуба… Глобално тржиште капитала је наставило да опада, условљено ситуацијом на кинеском тржишту и разочарењем америчким акцијама“, – описали су последња дешавања на светским тржиштима аналитичари Sberbank CIB.

Пад на берзама почео је још у петак. Формални разлог је био објављивање индекса пословне активности кинеског производног сектора, који се показао слабим (47.1 поена), што је потврдило забринутост инвеститора због успоравања економије у Кини.

„Такав дводневни пад котација (7,0% више) није виђен од децембра 2008. године. Тада је, у року од два месеца за индекс S&P 500 освануло десетак неповољних дана, када су дводневна колебања премашила тренутни обим промена“, – истичу у Sberbank CIB.

У понедељак, кинески индекс Shanghai Composite пао је 8,5%, европски индекс STOXX Europe 600 пао 5,3%, британски FTSE 100 изгубио је 4,67%, а амерички S&P 500 завршио је трговање са смањењем од безмало 4%.

У уторак су берзе Азијско-Пацифичког региона (АТР) завршиле трговање различито: док су нека тржишта започела тренд корекције након рецесије од претходног дана, берзе Кине и Јапана су показале негативан тренд (нарочито је индекс Shanghai Composite пао на 7,63%, а јапански Nikkei 225 на 3,96%).

После „црног понедељка“, главни берзански индекси Европе у уторак су затворили трговање у плусу. Истовремено, амерички индекс Dow Jones је поставио нови антирекорд. Први пут за 119 година свог постојања, он је четири дана заредом пао за више од 200 поена. S&P је тог дана изгубио 1,35%.

Инвеститори чекају одлучне потезе кинеских власти за стимулацију раста. Али, недавни почетак девалвације јуана само отвара нова питања и генерише нове страхове. Појављује се сумња да ће Пекинг започети валутни рат са САД и другим земљама, што прети да додатно поткопа стабилност финансијских тржишта и светске трговине.

С друге стране, „не стиче се утисак да кинеске власти контролишу ситуацију“, изјавио је у интервјуу за Bloomberg шеф стратешког одељења банкарске групе SEB, Томас Тугесен.

Све ово се дешава у условима текуће сапунице са повећањем камата од стране Система федералних резерви САД.

Наредни састанак комитета за операције на отвореном тржишту Федералних резерви одржаће се у септембру, а до тог тренутка тржишта ће се и даље налазити у стању ишчекивања. Ако стопе буду повећане, то ће довести до јачања долара и још већег слабљења других валута.

Док монетарне власти Кине и САД одржавају висок ниво неизвесности у својим поступцима, чак и у кратком року, тржишта настављају да бесне. Наравно, у тој мутној води многи трговци стичу богатство, али ситуација је у суштини нестабилна и нови колапс се може десити у сваком тренутку.

Све у свему, глобална економија није успела да се опорави од кризе 2007-2009. године нити да изађе на путању одрживог раста, и свет је зазо на прагу нових потреса.

Докази за то су бројни. Економије земаља у развоју стагнирају, многе валуте су знатно девалвирале. Кинеска економија, као што је већ речено, успорава. Раст БДП-а је успорен са 7-10% на 6% годишње. Извоз и увоз падају, а мехур на берзи се испумпава. Следеће на реду су некретнине.

ЕУ у целини и еврозона нарочито се налазе у стању рецесије или слабог раста (на пример, ове године агенција Moody’s очекује раст БДП-а еврозоне од 1,5%). Плус, званичници ЕУ нису успели да пронађу решење за грчке проблеме.

Чак и садашњи „компромис“ када државе издају нове кредите у замену за „реформе“ изгледа само као још један тајм-аут. А сада ће Европа још морати да се суочи са стотинама хиљада илегалних миграната, што сигурно неће позитивно утицати на економију Старог континента.

САД су формално од 2009. године изашле из рецесије и избориле се са незапосленошћу, међутим привредни раст је низак. А реална слика онога што се дешава у највећој светској економији је сакривена од јавности.

Као што је јула ове године признао Завод за економске анализе Министарства трговине САД (ВЕА), они редовно надувавају кварталне показатеље стопе раста БДП још од 2011. године.

У неким случајевима, обим „лажирања“ иде до пет пута по кварталу (као што је у трећем кварталу 2013. године БДП порастао не за 2,5 већ тек за 0,5%). Резултат је смањена је годишња стопа раста БДП-а у 2012. години са 2,3 на 2,2%, у 2013. – са 2,2 на 1,5%.

Америчка статистика редовно показује чуда манипулације. На пример, у првом кварталу ове године пад од 0,2% након „ажурирања“ је замењен растом од 0,6%.

На сличан начин су се бавили незапосленошћу. Привремена и повремена запосленост помаже да се побољша статистика (сада је стопа незапослености у САД 5,3%), али ситуација на тржишту рада није много здравија. Како наводе критичари, америчка статистика за „запослену“сматра, на пример, чак и особу која је на eBay интернет аукцији продавала нешто за 100 долара месечно.

Такође је важно напоменути да се и у ЕУ, и у САД, фактички, окончала ера потрошачке економије. Потражња повећана до невиђених висина на рачун повећања обима кредитирања, де-факто је престала да расте.

Продаја највећих америчких трговинских ланаца не расте већ осам година.

Чак и минимално повећање цена, па чак и дефлација, узрокована падом цена нафте, повећава потрошњу само један и по посто годишње. А то је велики проблем јер у тим истим Сједињеним Државама на потрошњу одлази око 70% БДП-а.

„Раст БДП-а у САД и еврозони није довољно снажан да спречи глобални дефлациони шок“, – говори Томас Тугесен. Покушаји националних власти да извуку своје земље из рецесије уз помоћ пумпања економије јефтиним (заправо бесплатним) новцем имали су мали ефекат за реални сектор, али су зато довели до формирања мехура на финансијским тржиштима и у сектору некретнина.

Само су Федералне резерве САД упумпале у финансијски сектор више од 3 билиона долара током 2008-2014. године. Готово шест година је стопа раста била на нивоу од 0-0,25%. Приближно исте стопе сада имају Банка Енглеске, Европска централна банка и Народна банка Јапана.

Истовремено су владе све време у протеклој деценији повећавале своју задуженост. Национални дуг САД тренутно износи око 18 билиона (то је мало више од БДП-а), ЕУ – 12 билиона евра (87% БДП-а). При чему је вишак бесплатног новац довео до веома чудне дисторзије, стварајући у Европи, на пример, хрпу државних хартија од вредности вредних билион евра са негативним приносом (уз урачунату инфлацију). То јест, кредитори плаћају својим дужницима.

Пошто ниједна од водећих економија света не расте високим темпом, а и оне које су расле сада су почеле да успоравају, то доводи до пада цене сировина. Индекс сировина, који израчунава Bloomberg, у понедељак је пао на минимум из 1999. године.

Ни метали, ни енергија немају тражњу при садашњем обиму светске економије. Тржишту нафте, као што је познато, додатни проблем стварају Саудијска Арабија и друге земаље Блиског Истока, преплављујући тржиште непотребном нафтом, како би задржале ниво котација на ниском нивоу и угушиле конкуренцију из Сједињених Америчких Држава, која производи нафту из шкриљаца.

Резултат је тужан – девалвација и немогућност да се достигну високе стопе раста. За САД је то и губљење десетина хиљада радних места у индустрији нафте и гаса, као и опасност неповраћаја кредита утрошених за производњу нафте изшкриљаца.

Све у свему, садашња ситуација у светској економији изгледа веома обесхарабрујуће. Огромна количина бесплатног новца није разбуктала економију, већ је претворила у трапавог диносауруса који би могао пасти у сваком тренутку.

Популарни портал Zero Hedge, познат по својим алармантним публикацијама, не сумња да ће ускоро почети нова рунда кризе: „За нас наступају лоша времена. Само је питање датума“.

Чињеница да су готово сви главни емисиони центри у свету прибегли политици јефтиног новца (и урадили то веома неефикасно), значи да ако у догледној будућности почне нова криза, начина за борбу против ње неће бити много.

Како наводи The Wall Street Journal, на традиционалне инструменте се не може рачунати: каматне стопе су на нули, порески стимуланси су оптерећени високим нивоом јавног дуга и потенцијалним повећањем буџетског дефицита због пензионисања генерација бејби-бумера.

„Светска економија подсећа на прекоокеански крузер без чамаца за спасавање“ – сматрају економисти HSBC Bank.

Наравно, још увек постоји много шанси да ће FRS, Народна банка и власти Кине, као и ЕУ бити у стању да пронађу неке начине да подрже раст. Могуће је веровати речима француског председника Франсоа Оланда, који сматра да је „светска економија довољно јака, и да има потенцијал за раст, који не зависи само од ситуације у Кини“. Мада, искрено, чак ни у Француској се Оландове речи не узимају за озбиљно.

То јест, најбоље је унапред се припремити за проблеме.

Нажалост, не постоји ниједан доказа да у руској влади бар неко о свему овоме размишља.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/potpuno-nejasno-mogu-li-sad-i-kina-sacuvati-svet-od-nove-ekonomske-krize

Прочитај без интернета:
1 глас