ВИЛИ ВИМЕР

Москва нам даје наду, коју више не можемо очекивати од Вашингтона

Заиста, брзо је ишчилео утисак супер-састанака на врху у Уједињеним нацијама у Њујорку. То није ни чудо када нам се сваке вечери на екранима емитују „ексцеси културе добродошлице”. У таквим околностома сасвим је могуће да нам се одређене слике не урезују у сећање мада то заслужују. А било је таквих слика у Њујорку и било би нам боље да смо их запамтили. То су слике руског председника Путина, које су утолико јасније што се амерички председник више појављивао на екранима. Разлика између њих двојице није могла бити видљивија, тако да чак ни немачка све диригованија штампа није моглa да сакрије колико покуњено је наступао председник Обама. Његов руски колега био је сушта супротност. Путину је, сва је прилика, пријало то што је га је Г8 у свом нападу избацила кроз врата. Слике у данашњем медијском околишу још увек више говоре од хиљаду речи. Путин је изгледа добро искористио слободно време од америчког туторства. Био је опуштен и није имао ништа против да таква слика оде у читав свет.

РУСИЈА ПОНОВО НА ПОЗОРНИЦИ

Више је него јасно да контра западном понашању према Русији после западног пуча у Украјини није ни могла да испадне другачије. Нарочито не онда кад се узме у обзир улога руског председника на конференцији о Украјини у Паризу, одржаној само неколико дана после супер-сусрета на врху у Њујорку. Очигледно су карте након састанка Г7 у Баварској поново промешане. Г7/8 била је, поред НАТО, највидљивија у функцији тегљача у интересу САД као „једине преостале суперсиле” и „незаобилазне нације”. Избацивањем Руске Федерације Запад је сам окончао овaj противприродни бал утвара. Свет је отад постао видно другачији.


РУСИЈA СИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Ма колико било тужaн повод, треба рећи да су убилачки напади америчких бомбардера на болницу у северноавганистанском граду Кундузу, која је уживала међународну заштиту, били сасвим излишни. Довољно добро знамо – а и скоро две деценије то је стварност светске политике – да су у нашем окружењу САД оне које стоје иза убијања. Оне су сила гарант глобалне несреће. Чути говор америчког председника пред УН о Асадовим неделима изазвао је скоро буру негодовања. Аршин који је применио том приликом морао је због егзекуција дроновима да примени и на самог себе. Не би такође било наодмет да се позабавио својим претходницима не би ли снабдео Међународни кривични суд у Хагу будућим пословима. Стални вашингтонски позиви савезној канцеларки због миграција буде утисак да се у Берлину далеко више уважавају упутства из Вашингтона него брига о сопственој земљи, где је влада проузроковала стање безакоња.

ДЕФИНИСАНА ПОЛИТИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

Можемо ствари да окрећемо и обрћемо како год хоћемо, али оне стоје овако: од недовољно јасних резултата истраге под холандским вођством о егзекуције путника у авиону у ваздушном простору Украјине до акција руских војних снага у Сирији, Москва се придржава правила која су успоствљена после једног злочиначког рата у Европи и свету да би се спречио нови рат. Када ово, као посматрач догађаја, неко из Европе пореди са оним што види у Вашингтону, згрозиће се. У земљи која се чврсто држи само још застрашујућег потенцијала своје оружане силе, зависећи једино од њега, републикански председнички кандидати се труде да нам најаве Трећи светски рат. Кад погледамо њихов избор речи, доћи ћемо до тога да је некад поносна и одговорна Америка на издисају. Ако реч буду имали Бушови васпитачи Чејни и Мекејн, перспектива Вашингтона гласиће: убијање и егзекуције. Утеху не пружају ни њихови демократски противници. Све је и почело пре 16 година са Билом и Медлин. Додуше, пре њих смо имали Кисинџеров глобални покушај да се међународно право не само укине у оној форми у којој је прихваћено већ да се замени новим, које би било у америчком интересу.

ШТА НАМ ГОВОРИ СВЕ О НЕМАЧКОЈ

Итекако има смисла да, неколико дана после прославе јубилеја уједињења Немачке, подсетимо на улогу међународног права као носећег стуба поновног уједињења. Од Хелсиншке конференције 1975, све до Париске повеље из новембра 1990. године, мађународни правни оквир био је тај који нам је то омогућио. Имали смо разлога да се поносимо многим стварима. Ту убрајамо и „крунски драгуљ” немачког Министарства спољних послова – Одељење за међународно право. У сарадњи са аустријским експертима за међународно право, Бон је показао шта има и имао је успеха. Данас вероватно нико не зна да ово Одељење више не постоји, што је илустрација стања у целој земљи. Овде је у међувремену завладало скоро царистичко схватање права. Попут невоље библијских размера, нашу земљу погодио је талас миграција, који се руга нашем уставу. Јер тамо где нема граница нема ни државе. Баварска је требало да се нађе пред сломом не би ли уследила некаква акција државе која би уоште могла да оправда појам државе. А било је времена када смо били поносни на своју „правну државу”. Вероватно смо сви преспавали процес замене нашег правног система „заносима културе добродошлице”. Ово ће нас докрајчити на плану унутрашње политике, а спољно-политички остаћемо без државног разума.


КАКО ОДРЖАТИ КОРАК СА МОСКВОМ

Москва сa својом политиком стоји на политичкој бини света, на којој се поново појављује чежња за предвидивошћу догађаја. Вашингтон је симбол разарања света који познајемо и девизе „несрећа за све!” Москва нам даје наду, коју више не можемо да очекујемо од Вашингтона. Ако не желимо да се нађемо међу зупчаницима, морамо се, хтели не хтели, прилагодити овом антагонизму сензацоналих форми. На плану унутрашње политике морамо поново да схватимо шта значи демократска правна држава и да се удаљимо од суштине личних уредби савезне канцеларке, која је још увек на свом положају. На плану спољне политике нема другог пута до да постанемо поново способни да испуњавамо норме међународног права и да своју политику одвагамо и прилагодимо новим околностима. У овом тренутку код нас влада хаос и на плану унутрашње и спољне политике. Због тога немамо шта ни да понудимо наспрам руске политике. Ми смо у прошлости били ти који су могли да се похвале културом права. Москва, за разлику од нас, није преспавала изазове времена.

Превод са немачког БРАНКА ЈОВАНОВИЋ

Београдски форум за свет равноправних

www.standard.rs/svet/32841-%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD-ante-portas

Прочитај без интернета:
6 гласовa