МОСКВА је – и званично и полузванично – данас ставила до знања долазећој администрацији Доналда Трампа да јој укидање америчких и западних санкција није никакав самоциљ, поготово не приоритет који би била спремна да плати – сопственим разоружавањем.

        Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да ће бити умесно да се речи новоизабраног председника САД, Доналда Трампа, оцењују тек после његове инаугурације и реалног преузимања власти:

        „Хајде зато да будемо мало страпљиви и да сачекамо да господин Трамп преузме функцију председника Сједињених Држава, па да потом оцењујемо његове иницијативе“.

        Ово је био његов одговор на молбу да прокоментарише Трампове речи из интервјуа британском листу The Times и немачком Bild да је он за даље америчко-руско нуклеарно разоружавање, па са њим повезао укидање санкција уведених против Русије, уз наглашавање да жели да види да ли је могуће са Русијом „постићи пар добрих договора“.

        Песков је са „не“ одговорио на питање: да ли се већ воде преговори са САД о смањивању нуклеарних арсенала.

        У истом контексту је подсетио на Путинове речи да укидање санкција „није питање које је на дневном реду Русије“:

Дмитриј Песков

        „Русија није била иницијатор увођења таквих рестрикција и Русија – како је подвукао председник Путин – нема намеру ни да покреће питање санкција у својим иностраним контактима“.

        Песков је на овај начин фактички ставио до знања: да Владимир Путин и Русија не разматрају могућност даљег смањивања нуклеарног потенцијала РФ у замену за нагодбу поводом санкција.

        Администрација Барака Обаме – да подсетимо – повезивала је укидање антируских санкција са реализацијом минских споразума који се тичу Украјине и Доњецке и Луганске Републике.

        Руска државна новинска агенција РИА Новости оценила је – на основу свега изнетог – да је у Москви Трампова идеја за трампу (смањење нуклеарних арсенала у замену за укидање санкција) примљена „веома суздржано“.

        Истовремено је указала да је Кремљ спреман да разговара и о новом нуклеарном аранжману, али – тек после Трампове инаугурације.

        Из горњег дома руског парламента – Савета Федерације (СФ) – већ је наглашено: ни санкције нису оно због чега ће Русија жртвовати своје интересе, поготово у сфери безбедности.

        Председник спољнополитичког комитета СФ Константин Косачов додатно је указао:

        „Не треба журити са тумачењем Трампових речи у смислу понуде размене нуклеарног разоружања за укидање санкција. Нови председник САД треба да изучи разлоге због којих још није дошло до битног разоружавања у нуклеарној сфери. Ако се остави по страни демагогија („агресивност и реваншизам Русије“), постаје јасно да је америчка глобална противракетна одбрана једна од главних препрека. Заједно са упорним америчким покушајима да САД себи обезбеде надмоћ преко развоја инфраструктуре NATO, у домену класичног наоружања, високопрецизног оружја, дронова и милитаризацијом космоса“.

        На сличан начин на „Трампову понуду“ гледа и председник спољнополитичког комитета Државне Думе Леонид Слуцки:

         „Санкције су негативно утицале и на економије Запада. Зато разговор о њима мора да буде саставни део обновљеног конструктивног и прагматичног дијалога.“

       Америчка атомска подморница класе „Вирџинија“

        Први заменик председника комитета СФ за одбрану Јевгениј Серебреников био је изричитији: „Русија се неће упустити у никакву трговину. Прво мора доћи до руско-америчких договора од обостраног интереса. А потом може доћи до споразума који се тиче нуклеарних потенцијала. То треба да буде постепени процес, корак по корак, који не треба да буде повезан са санкцијама“.

        Генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов чак сматра нелогичним условљавање укидања санкција да дијалогом о даљем смањивању нуклеарних арсенала:

        „У Трамповој изјави видим два проблема и најмање две нејасноће. Као прво, санкције су уведене без икакве везе са преговорима о стратешком наоружању. Јер, прве су уведене због Крима, а све остале су биле повезане са ситуацијом на истоку Украјине. Зато је повезивање нуклеарних арсенала са санкцијама мало нелогично. Све се, наравно, може повезивати. У сваком случају, Трампова изјава о санкцијама изискује додатна разјашњења. Најважније је што је то – позив на разговор“.

        Председник Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков поводом „Трампове понуде“ био је још тврђи, нагласивши да је нуклеарно оружје за Русију данас једина гаранција безбедности и да је зато смањивање његових арсенала у замену за укидање санкција – за Москву неприхватљиво.

        „Економска корист од укидања санкција – уверен је Сивков – не може се уопште упоредити са одбрамбеном способношћу земље. Даље нуклеарно разоружавање Русије, чији нуклеарни потенцијал је на критично ниском нивоу, било би веома опасно и зато што друге нуклеарне силе немају намеру да се разоружавају, а Кина има намеру да свој потенцијал даље повећава“.

        Сивков чак упозорава да Трампова иницијатива-понуда наставља Обамину политику разоружавања Русије.

        Бивши начелник међународне управе Министарства одбране РФ – генерал Јевгениј Бужински – сматра да би Русија могла прихватити Трампову понду и смањити број нуклеарних бомби са 1.550 на 1.000, али само под условом да саставни део истог споразума буду норме које забрањују САД стицање предности преко милитаризације космоса и на плану противракетне одбране.

fakti.org/rossiya/moskva-nije-sklona-da-prihvati-trampovu-ponudu-za-veliku-trampu

4 гласa